Вести

14. 02. 2020.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Како (не) изабрати члана Савета РЕМ-а: Године скандала, опструкција и шумова у комуникацији

Без обзира на то што има извесне драме око избора нових чланова Савета РЕМ-а, шансе за нове скандале су ипак сведене на минимум пошто је у питању имплементација договора под супервизијом европарламентараца. Избор чланова Савета овог регулаторног тела, веома важног за медијску и политичку сцену, годинама су обележавали управо скандали и опструкције

Скупштина Србије би требао да сутра изабере два нова члана Савета РЕМ-а, чиме би то регулаторно тело после неколико година могло да почне да ради у пуном саставу, са девет чланова.

Три нова члана већ су изабрана крајем децембра прошле године, што је резултат последње рунде дијалога власти и опозиције, уз посредовање европских парламентараца, одржане две недеље раније, а с обзиром на показану приврженост политичких актера испуњењу договореног – да се у кратком року у РЕМ изабере укупно пет нових чланова – тешко је замислити да би сутрашње гласање могло да крене по злу, па да се, рецимо, не изаберу нови чланови, с чим државни парламент већ има искуства.

Ипак, није да мањка драматичности, макар минималне. Најпре надлежном скупштинском одбору, а потом и посланичким групама у Скупштини Србије, Удружење новинара Србије упутило је упозорење да је једну од кандидаткиња за члана Савета РЕМ-а предложило удружење које не испуњава услове да буде овлашћени предлагач. 

Такође, у медијима се отворило питање о наводном плагијату једног од кандидата. И то није све.

Посланици Скупштине Србије ће се, дакле, сутра, на ванредној седници, изјашњавати о једном од два кандидата које је за једно упражњено место у Савету РЕМ-а предложио Одбор за културу и јавно информисање Скупштине АП Војводине, а за друго између две кандидаткиње које су предложила новинарска удружења и удружења издавача електронских медија.

Надлежни одбор војвођанске скупштине предложио је др Слободана Цвејића, редовног професора на београдском Филозофском факултету (предлог Одбору упутила Српска напредна странка), и Славишу Грујића, дипломираног сниматеља (на предлог Лиге социјалдемократа Војводине).

За другог члана посланици ће морати да се определе између др Биљане Ратковић Његован, редовне професорке на новосадском Факултету техничких наука, и новинарке Политике Вишње Аранђеловић.

За избором нових чланова Савета РЕМ-а указала се потреба након што су у јануару оставке поднели Ђорђе Возаревић и Горан Пековић, који су у Савет РЕМ-а дошли као кандидати поменутих овлашћених предлагача.

Колико год тврдили да је у питању лични чин, ове оставке уследиле су само месец дана након што је у међустраначком дијалогу договорено да се најпре попуне већ годинама упражњена три места у Савету РЕМ-а, а потом изаберу и још два нова члана. Испало је да, ето, баш Возаревић и Пековић треба да добију замену.  

Војвођански кандидати                                                                   

На јавни позив за предлагање кандидата за члана Савета РЕМ-а, на адресу војвођанског Одбора за културу и јавно информисање стигла су само два предлога, па је тај одбор имао прилично лак посао око утврђивања листе са два кандидата, како закон прописује, завршивши седницу за петнаестак минута.

Славиша Грујић, којег је предложила ЛСВ, добро је познат у медијским круговима, јер осим рада на тадашњој РТВ Нови Сад, има кратак стаж на месту главног и одговорног уредника те куће, као и у градској Аполо ТВ (данас Новосадска телевизија). Осим саветовања председника војвођанске скупштине, у мандату 2012–2016. био је покрајински секретар за културу и јавно информисање.

Његов противкандидат, др Слободан Цвејић редовни је професор на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду и члан Института за социолошка истраживања на том факултету.

Цвејића је његов колега са факултета, др Владимир Илић пре четири године оптужио за плагијат. Због тврдњи о томе изнетих у јавности, Илић је, како су недавно подсетили медији, завршио на суду, али је правоснажно ослобођен оптужби за повреду части и угледа и плаћања 450.000 динара на име одштете. Кандидат за члана Савета РЕМ-а негирао је оптужбе о плагијату, као и оне да је тај случај био заташкаван.

Приликом разговора са члановима Одбора за културу и информисање Скупштине Србије дошло је до занимљиве ситуације када је посланик СНС Марко Атлагић упитао Цвејића, којег је у РЕМ предложила иста та СНС, да ли је подржао покрет „1 од 5 милиона“, што је Цвејић, наравно, негирао. 

УНС упозорава да ДНВ не може предлагати кандидата

За разлику од одбора Скупштине Војводине, други овлашћени предлагач, који чине новинарска удружења која појединачно имају најмање 500 чланова и удружења издавача електронских медија, чији чланови имају најмање 30 дозвола за пружање аудио и аудиовизуелних медијских услуга, одбору Скупштине Србије доставио је четири предлога.

Тако је Друштво новинара Војводине (ДНВ) предложило др Биљану Ратковић Његован, Удружење новинара Србије Весну Аранђеловић, Групација радио-дифузије Удружења за креативну индустрију Привредне коморе Србије предложила је новинара Јакшу Шћекића, а Александар Симић, спортски новинар на Студију Б, био је предлог Удружења електронских медија ЦомНет.

За УНС је, међутим, било спорно право ДНВ да предлаже кандидата, а у писму председнику и члановима скупштинског одбора указао је на то да ДНВ не испуњава законске услове да буде овлашћени предлагач зато што нема 500 чланова и приложио одговор који је априла прошле године дао председник овог друштва Петар Кочић да је чланарину измирило 236 чланова, а да је 40 ослобођено плаћања.

Међутим, Одбор за културу и информисање био је на становишту да „није његов посао да утврђује репрезентативност“ и прихватио је ДНВ као овлашћеног предлагача.

И не само да је одбор прихватио легитимност предлагача него је кандидаткиња ДНВ, након састанка представника организација које чине овлашћеног предлагача, добила подршку да, уз Вишњу Аранђеловић, буде – и по други пут – кандидаткиња за чланицу Савета РЕМ-а, што је потом потврдио и сам скупштински одбор.

УНС је онда идентично упозорење упутио посланицима који сутра, на крају крајева, треба да се определе између професорке ФТН, узгред и председнице Комисије за суфинансирање медијских пројеката у Новом Саду 2017, 2018. и 2019. године, и новинарке која се, како је навела у разговору с члановима одбора, специјализовала за медијске теме.

Шум у комуникацији

Оно што, међутим, око предлагања кандидата новинарских удружења и удружења издавача електронских медија упада у очи јесте чињеница да је у поступку кандидовања од свих новинарских удружења једино УНС учествовао.

Ни недељу дана након што је то удружење избацило свог кандидата, из Независног удружења новинара Србије (НУНС) нема ни гласа на ту тему. Што се тиче трећег релевантног новинарског удружења, Независног друштва новинара Војводине, њен председник Норберт Шинковић казао је за Цензоловку да НДНВ није учествовао у разговорима око кандидата.

„Услови за разговори су били сужени, а сматрам да би био неопходан шири разговор о кандидатима медијских и новинарских удружења. Пошто у тим разговорима нисмо учествовали, не можемо никога ни подржати“, навео је Шинковић.

Због „шума у комуникацији“ између УНС-а и НУНС-а, пре четири године пред посланицима Скупштине Србије нашао се кандидат Друштва новинара Војводине – др Биљана Ратковић Његован. Посланици су се, међутим, тада определили за другог кандидата, Горана Пековића, који је био фаворит удружења РАБ Србија. 

УНС је тада желео да НУНС и новинарска удружења подрже њиховог кандидата, онако како је УНС пре тога подржао Гордану Сушу као кандидата НУНС-а за Савет РЕМ-а. Међутим, у ИО НУНС није владало претерано расположење према идеји да кандидат новинарских удружења, на предлог УНС-а, буде Љиљана Смајловић, због, како су навели у НУНС-у, њених ставова према том удружењу.

Још једна ствар неодољиво подсећа на претходни избор чланова Савета РЕМ-а: и октобра 2016. године УНС је посланицима указивао на то да Друштво новинара Војводине, чији се кандидат и тада нашао „у ужем избору“, не може да предлаже кандидата за члана Савета РЕМ-а јер то удружење нема најмање 500 чланова.

Пропало гласање за Антонијевића и Стојановић Плавшић

Једна друга реприза из 2016, опет, веома мало је вероватна на сутрашњем гласању. Имплементација договора под супервизијом европарламентараца довољан је императив да се шанса за нечим скандалозним сведе на минимум.

Посланици, наиме, тог 14. октобра 2016. године нису у Савет РЕМ-а изабрали кандидата којег су предложила удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштита деце.

За Милана Антонијевића, ондашњег директора Комитета правника за људска права YУКОМ, тада је гласало 26 посланика, против их је било седам, а није гласао 141 посланик. За другог кандидата, Снежану Стојановић Плавшић, психолога из Лесковца, није гласао ниједан посланик, против је било њих 15, уздржано двоје, а није гласало 156 посланика. 

Председница Скупштине Маја Гојковић није имала куд до да констатује да Народна скупштина није изабрала ниједног од предложених кандидата. Предлагачи су о томе званично обавештени мејлом 19. октобра.

Позивајући се на судску праксу по којој се појединачни акти о избору лица у изборна звања сматрају управним актима против којих се може водити управни спор, 11 невладиних организација – Новосадска новинарска школа, ЦРТА, YУКОМ, БИРН, Београдски центра за људска права и други – тужило је 14. новембра 2016. Народну скупштину Републике Србије тражећи од Управног суда да поништи акт о одбијању предлога за избор једног члана Савета РЕМ-а на предлог удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштита деце. 

Тужиоци су сматрали да је актом Народне скупштине повређен њихов на закону заснован интерес те да је отуда незаконит.

Како сазнаје Цензоловка, тек крајем августа прошле године Управни суд – одељење у Новом Саду – донео је решење којим се та тужба одбацује као недозвољена. У решењу, у који је Цензоловка имала увид, наводи се да „акт–обавештење Народне скупштине Републике Србије, Одбора за културу и информисање, није управни акт јер се истим не одлучује о појединачном праву или обавези физичког или правног лица у каквој управној ствари, због чега је тужба у управном спору недозвољена“.

Коментаришући решење Управног суда, Катарина Голубовић, председница YУКОМ-а, каже да оно, другим речима, поручује да кандидати (за Савет РЕМ-а) не уживају правну заштиту и да је поступак у потпуности обесмишљен самом чињеницом да се на одлуку чекало три године.

„Удружења су сматрала да Управни суд треба да заштити њихов правни интерес да један од кандидата буде изабран. Закон је предвидео да се сматра изабраним онај кандидат који добије већину гласова. У закону, међутим, нема речи о томе шта се дешава ако се то не догоди. Због тога се сматрало да постоји с једне стране обавеза Народне скупштине да једног од два кандидата изабере, јер то може бити једини смисао целог поступка и јавни интерес, на крају крајева, налаже да једно значајно тело по друштво функционише у пуном обиму“, каже Катарина Голубовић за Цензоловку.

„Још једном се показало“, истиче она, „да Србија има законе који су писани за демократско друштво и претпостављају постојање демократских вредности, али да су у одсуству тих претпоставки они мртво слово на папиру. Ниједан суд у Србији није надлежан да одлуком донесе демократију у Народну скупштину. То даље значи да представник цивилног друштва у РЕМ-у није избор цивилног друштва, већ је искључиви избор владајуће већине. А данас је то СНС.“