Вести
13. 10. 2011.
„Вимблдонски дневник” Мире Радојчића
У УНС-у представљена књига о легенди „Политике” и српског новинарства
У време кад се свакодневно питамо како сачувати језик од најезде свезнајућих јавних личности, излазак књиге о Мирославу Радојчићу (1920-2000) дође као шанса за „мали годишњи одмор” од свих тих бесмислица…
У Удружењу новинара Србије (УНС) представљена је књига о легенди „Политике” и српског новинарства – „Вимблдонски дневник: Живот је увек пун ироније” – коју је приредио Мирослав Јокић, филмски, телевизијски и позоришни редитељ.
О овој збирци текстова с најчувенијег тениског турнира, објављиваних од 1951. до 1988, говорили су поред приређивача и великан шаха Светозар Глигорић, председник Тениског савеза Србије Слободан Живојиновић и генерални секретар УНС-а Нино Брајовић.
Наглашавајући да је Радојчић својим смислом за писање увелико надилазио границе новинарства и у појединим стварима био чак раван неким најславнијим именима светске књижевности, Јокић је рекао и то да је „Радојчић полазио од тога да је шампион пре свега човек”.
Брајовић је подвукао да је реч о „махеру једноставног језика” а Живојиновић додао и ово:
„Имао сам срећу да га упознам на Вимблдону док сам играо као јуниор. Пријало ми је да будем у друштву таквог господина и џентлмена, с оном чувеном лептир машном, и повремено сам с терена бацао поглед ка Краљевској ложи у којој је имао место са својим именом и презименом. Његове похвале су ми давале крила. У тенису је круна свега Вимблдон, а ја сам ту 1986. догурао до полуфинала, док је он стигао на сам врх”.
Глигорић, близак Радојчићев пријатељ од дечачких дана, дао је преглед његове каријере коју је почео у „Политици” непосредно после ослобођења Београда 1944, кад је стицајем околности послат у зоолошки врт да направи репортажу.
„Волео је демократију и правду, квалитет рада у свему, а никада није прецењивао свој рад. Он је прва новинарска легенда у својој земљи, а био је популаран и у САД и у Енглеској. Пре Другог светског рата био је фудбалски голман у сарајевској Славији, а одмах после рата учествовао је на државном првенству у шаху. Касније је заволео и тенис. Био је највећи идеалиста кога сам знао”.
А. М.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.