Вести

12. 02. 2020.

Аутор: Марија Вучућ Извор: Раскрикавање

Нова медијска стратегија - хоће ли се ишта променити на боље?

Коначни „одлазак“ државе из медија, пре свега кроз приватизацију Политике и проналажење „новог модела пословања“ Танјуга, независност РЕМ-а од утицаја политике и већа „моћ“ Савета за штампу - само су неке од ствари које предвиђа нова медијска стратегија усвојена 30. јануара и коначно објављена пре два дана. И док је део медијске заједнице који је учествовао у радној групи углавном задовољан овим документом, има и оних који, попут новинара Вукашина Обрадовића, сматрају да је медијска стратегија само списак лепих жеља који ништа неће променити.

После четири године чекања најзад је усвојена нова медијска стратегија. На основу овог документа, који је требало да буде донет још 2016, у наредних пет година биће мењани медијски закони како би се побољшала медијска ситуација у Србији.

Огроман је број проблема које она мапира - од економског положаја и безбедности новинара, преко утицаја политике и државе на медије и регулаторна тела, до нетранспарентног и нефер додељивања новца медијском сектору кроз конкурсе и јавне набавке.

Неке од ових ствари - попут повлачења државе из власништва над медијима и приватизације или гашења агенције Танјуг - требало је да буду решене претходном стратегијом. Држава се, међутим, није комплетно повукла: и даље је у власништву Политике, а Танјуг и даље ради у недефинисаном статусу.

Игнорисање ових проблема траје од 2011. године, па новом стратегијом осим нових, треба решавати и оне проблеме који су заостали.

Иако нема илузија да ће на крају петогодишњег периода све у медијима бити идеално, Тања Максић, програмска координаторка БИРН-а и чланица радне групе за израду стратегије, сматра да ће неки резултати свакако бити остварени.

Према њеном мишљењу, три најбитнија помака која би могла да буду направљена доследном применом ове стратегије су ефикасна контрола пара које држава на разне начине даје медијима, бољи рад РЕМ-а, као и трансформација медијске сцене у правцу дигитала и модернизације.

Да ли ће се то и десити, зависи од тога како ће бити измењени постојећи закони и донети нови, и још важније - како ће бити примењивани.

„Шта ће се даље дешавати не могу да предвидим. Свакако ћемо пратити ситуацију, и да за три године урадимо неку врсту мониторинга шта је досад урађено и како“, каже Максић.

Бивши председник НУНС-а Вукашин Обрадовић, који је био члан радне групе за израду стратегије па се из ње повукао, није оптимистичан. Како каже, не само да је и претходна медијска стратегија оставила много проблема за собом уместо да их реши, већ је у међувремену држава још више ојачала свој утицај на медије, кога се неће тако лако одрећи.

„У односу на период када је донета прва медијска стратегија 2011. године, ова држава сада има више практичне власти над медијима. Заостало питање Политике и Танјуга сигурно ће се решити у наредном периоду овако или онако, тим пре јер је сада за државу кључна улога Телекома у коме има већинско власништво. То је сада примарно поље у коме држава јача свој утицај“, наводи Обрадовић.

На сам текст медијске стратегије Обрадовић нема нарочитих замерки, али је она за њега више списак лепих жеља него стратешки документ кога ће се власт придржавати. Како каже, нико је ни досад није спречавао да мења стање у медијима, попут исправљања мањкавости система пројектног суфинансирања или безбедности новинара.

„Ако не дођемо до суштинских промена у држави - да добијемо власт која ће третирати медије као четврти стуб демократије и да медијска заједница толлико ојача да буде отпорна на све притиске - не можемо ништа добро да очекујемо“, наводи он.

Тања Максић, пак, сматра да је учешће у радној групи и израда нове стратегије, упркос томе што велики део заједнице не очекује нарочити бољитак, ипак било боље него да нису учествовали.

„Да нисмо ми из удружења седели у тој радној групи, седео би неко други. Сетимо се радне групе коју је најпре формирало Министарство информисања и која је донела нека катастрофална решења. Тако нешто би био много гори сценарио за новинаре“, каже Максић.

Следећи кораци подразумевају израду Акционог плана који ће дефинисати конкретне рокове, на чему ће наредних 90 дана радити иста радна група. После тога би требало кренути у измене закона и евентуално усвајање нових.

Међутим, ни то се, према речима Тамаре Филиповић из НУНС-а и чланице радне групе, неће скоро десити.

„Акциони план може у најбољем случају да буде готов пре избора, али нам онда следе и избори и формирање нове владе. Тако да конкретне измене закона и евентуални бољитак новинари сасвим сигурно не могу да очекују пре идуће године“, наводи Филиповић.

Шта предвиђа нова медијска стратегија?

На нешто мање од сто страна медијске стратегије пописани су најбитнији медијски проблеми и предлози за њихово решавање. Ово су само неки од њих.

Стратегија предвиђа да би политички утицај на медијско тржиште могао бити смањен прецизним базама података. Предлаже се вођење евиденције медија, њихове власничке структуре, као и новчаних и других давања (кредита, позајмица под условима повољнијим од тржишних). Битна новина у односу на садашњи регистар медија који скупља ове податке јесте и евиденција података о фирмама које дају новац медијима, донацијама, поклонима, спонзорствима...

За повећање транспарентности утицаја државе на медијском тржишту, стратегија између осталог предвиђа да се води евиденција о новцу који се додељује медијима у поступцима јавних набавки. Захтева се и прецизно дефинисање услуга које је могуће наручивати од медија путем јавних набавки. Такође, предвиђа се и окончање приватизације - потпуни излазак државе из Политике, као и брисање Танјуга из АПР-а и проналажење „новог модела пословања“ за ту новинску агенцију.

Независност Регулаторног тела за електронске медије од политичких утицаја биће обезбеђена између осталог тиме што ће из предлагања кандидата за Савет РЕМ-а бити искључен скупштински Одбор за културу и информисање који их сада предлаже Скупштини. Такође, биће утврђена јасна мерила која кандидат за члана Савета мора да испуњава - стручна спрема, радно искуство, професионални интегритет и препознатљивост. У току предизборних кампања, како предвиђа стратегија, РЕМ мора да прати електронске медије и објављује извештаје, а треба законом омогућити овом телу да прописује новчане казне емитерима који крше закон.

Проблем са политичким и другим утицајима имају и јавни сервиси, па медијска стратегија предлаже да се то решава и тиме што ће такса бити њихов примарни извор финансирања, комерцијални приходи ће бити на другом месту, а најмање ће се финансирати из буџета, за разлику од садашње ситуације. За управне одборе ће се бирати људи који су „заиста професионалци у области медија“, а треба обезбедити и „законске гаранције уређивачке аутономије“, посебно информативних редакција. Такође, треба унапредити и истраживачко новинарство на јавним сервисима.

Пројектно суфинансирање може се побољшати тиме што ће се анализирати шта недостаје од медијских садржаја па ће конкурси бити расписивани управо за те садржаје који недостају. Комисије би требало да се бирају другачије, тако што ће постојати прецизни критеријуми стручности чланова, начина рада и одлучивања, а и евалуација завршених пројеката ће бити обавезна. Такође, треба спречити даљу могућност да се парама од пројектног суфинансирања покривају редовни трошкови рада редакције, што је иначе чест случај.

Још једна новина би била и информациона платформа где ће свима бити доступни финансирани садржаји и где ће моћи да се претражују пројекти, пријаве, одлуке, као и линкови ка емитованим садржајима. Осим тога, медијска стратегија предвиђа да сви који конкуришу за новац на локалу морају да прихвате надлежност Савета за штампу, а предност при додели пара имаће они који имају мање изречених „мера“ од стране Савета за штампу и РЕМ-а.

Економски положај новинара може да се побољша тако што ће новинари потписивати колективне уговоре, а за такве медије би требало обезбедити и неку врсту државне помоћи. Стратегија предвиђа и развијање механизама за нова радна места, запошљавање младих новинара, као и стварање услова да буде више жена међу уредницима и у менаџменту.

Безбедност новинара, како предлаже овај документ, може да се унапреди тиме што ће бити евидентирана кривична дела према новинарима, тако што ће судије, тужиоци, полиција и новинари ићи на едукације из безбедности новинара, као између осталог и изменом кривичног законика како би се унапредила кривичноправна заштита новинара.

Стратегија се бави и бројним другим питањима, попут побољшања извештавања које је намењено особама са инвалидитетом, мањинама, дијаспори…

Цео текст Стратегије развоја система јавног информисања за период 2020-2025. можете преузети овде.

Четири године чекања на стратегију

Претходна медијска стратегија важила је од 2011. до краја 2016. године када је већ требало да имамо нову која би се примењивала од почетка 2017. године.

То се није десило јер је прва радна група за израду стратегије формирана тек средином 2017, а идеја је била да прва верзија документа стигне крајем године. Међутим, убрзо након тога петоро од 15 чланова је напустило радну групу из разних разлога.

Група је у крњем саставу ипак наставила да ради, па су чак и донели Нацрт стратегије. Ипак, априла 2018. године све је одједном обустављено одлуком премијерке Ане Брнабић, а након посете представника ОЕБС-а Арлема Дезира и његове замерке званичницима што се документ израђује без учешћа релевантних удружења. Предлог је био да ОЕБС посредује у договору између власти и медијских удружења.

Дијалог је отпочео. У јуну 2018. је формирана друга радна група, представници удружења су се вратили, а нови рок за израду стратегије је био крај те године.

Рок овога пута није пробијен и Влади је послата прва верзија документа, са новим планом да се након јавне расправе усвоји до краја априла 2019.

Опет је, међутим, настао хаос: Влада Србије је Европској комисији средином 2019. године послала верзију медијске стратегије која је била другачија од оне коју је израдила радна група. Ниједан предлог радне групе који се тицао РЕМ-а у тој новој верзији није прихваћен, као ни неки предлози о јавним сервисима, а додат је део који се односи на неопходност дефинисања цензуре и притисака на медије.

Ана Брнабић је тада рекла да је „апсолутно дошло до грешке“ и да ће видети ко је одговоран за слање погрешног документа, али се то до данас не зна. Послата је права верзија стратегије, Европска комисија је дала мишљење, а након што је радна група финализирала документ, он је најзад усвојен 30. јануара ове године.