Вести
07. 02. 2020.
Жаретово животно дело
Откад сам добио награду за животно дело, све је почело да ме боли – рекао је Жаре када је у новембру стигао на један предновогодишњи новинарски ручак ослањајући се на штап.
Ту сам га последњи пут срео.
Тако се некако поклопило да Жаре добије награду УНС-а за животно дело годину дана пре него што је отишао, па је и то протумачио како је тумачио и све остало у каријери – болно прецизно и болно духовито.
Избегавајте, дакле, да вам уруче награду за животно дело јербо то може бити фатално.
И када су ме јуче разни питали: „Од чега је умро Жаре?“, дао сам им тачну дијагнозу: „Од животног дела.“
Жаретово животно дело сам пратио откад сам 1994. био у школици новинарства коју је организовало Време, тада нам је, чини ми се, држао предавање како се пишу вест и извештај, а касније је неке од нас водио на примењени час журнализма – у кафану.
После, кад год би ме неко питао како изгледа типичан Новинар, давао бих му одокативну дефиницију – бескрајно циничан, стално држи цигарету међу прстима, често мрзовољан, кафански тип, убија како пише, има страобалну реченицу и још страобалнију мисао… У ствари, ено, видиш оног тамо!
– Да, видим!
– Е, то ти је Драгољуб Жарковић? Тако изгледа типичан Новинар! – био сам поносан што од свега наведеног имам макар исто име.
Али, да сад на овом месту напишем ону отужну новинарску фразетину кад неко од нас оде у вечна ловишта, типа: „Жаре се придружио Небеској редакцији у којој га чекају Тијанић, Тирнанић…“, вероватно би негде одозго чули онај његов малко храпави глас који каже: „Е, ајд не лупај!“
А онда би вероватно, такође одозго, чули Жарета како се распитује код присутних где је тамо горе „смокинг ареа“, јер је то ваљда било питање које је највише пута у животу поставио.
Тако ми је прошле године, док смо се скупа распитивали где је пушачка зона у Делтином тржном центру у Варни на чијем отварању смо били, у једном тренутку испричао како није свако остављање трагова у новинарству добро: „Знаш зашто? Па ако иза себе оставиш кучећи измет, и то је траг, ал’ ништа не вреди.“
Жаре је, дакле, отишао, али читаћемо га и цитирати вазда.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.