Вести

06. 02. 2020.

Аутор: Ивана Предић Извор: Цензоловка

РЕМ води рачуна да се ништа не промени и допушта медијима неограничену пропаганду

Раша Недељков, програмски директор организације ЦРТА, која је имала значајну улогу током преговора власти и опозиције и јавне расправе о Правилнику РЕМ-а, истиче да је разочаран тиме што РЕМ занемарује интерес јавности, да се свесно одриче одговорности за извештавање електронских медија током предизборне кампање, иако по закону мора да обезбеди једнаку медијску заступљеност свих актера

„Регулаторно тело за електронске медије усваја документа којима себи свесно сужава простор за деловање и у највећој мери се одриче одговорности за то како ће медији извештавати током изборне кампање. На делу опет имамо принцип да је важно задовољити формалности, водећи рачуна при томе да се ништа суштински не промени“, оцењује Раша Недељков, програмски директор организације ЦРТА, која је била изузетно активна током јавне расправе о Нацрту правилника о начину извршавања обавеза јавних медијских сервиса током предизборне кампање, који је израдио РЕМ. Те расправе су и организоване на иницијативу ове невладине организације. У разговору за Цензоловку Недељков наглашава да је РЕМ усвајањем Правилника о понашању емитера током предизборне кампање поново доказао да људи који су запослени у том регулаторном телу не желе да раде свој посао.

Судећи према досадашњим резултатима мониторинга медија са националном фреквенцијом, који спроводи ЦРТА, јасно је да је „плурализам протеран из најутицајнијих медија“ и да фер-плеја током предизборне кампање неће бити.

Цензоловка: И поред бројних сугестија које су представници организација цивилног друштва изнели током јавне расправе, Предлог правилника је усвојен малтене у изворном облику. Да ли сте разочарани због тога?

Раша Недељков: Инсистирали смо на јавној расправи верујући да имамо аргументе и добра решења како да се мањкавости Нацрта правилника измене. Испоставило се, нажалост, да је прихватање дијалога било пука форма илити „одрађивање“ и да РЕМ, заправо, нема намеру да ради свој посао.

РЕМ и даље одбија да себе препозна као учесника у изборном процесу, који по закону мора да се стара о обезбеђивању равноправне медијске заступљености учесника изборне трке. Наравно да смо разочарани када се суочимо с таквим занемаривањем јавног интереса.

Одобравање постојећег стања у електронским медијима

Цензоловка: Отишли сте и корак даље и израдили своју верзију правилника, дакле понудили сте готово решење. Једна од ваших кључних замерки, на коју су указали и готово сви учесници јавних расправа – да се нацрт не односи на комерцијалне медије – такође није разматрана. Знате ли због чега?

Недељков: Заклањајући се иза става о наводном немешању у уређивачке политике комерцијалних медија, РЕМ се поставља као да не разуме да сваки емитер на известан начин користи јавно добро и да, у  складу с тим, има и обавезе према јавном интересу. Зашто РЕМ одбија да то схвати већ је у зони спекулација.

Цензоловка: ЦРТА је саопштила да РЕМ није обухватио ниједну суштинску сугестију учесника јавних расправа, те да очигледно нема намеру да врши своју законску улогу. Какве последице може да изазове доношење оваквог Правилника?

Недељков: Учесници јавне расправе, међу којима су били представници организација цивилног друштва, медијски стручњаци и професори Универзитета у Београду, били су једногласни када су позивали РЕМ да прихвати три кључна предлога: да Правилником не обухвати само јавне медијске сервисе већ и комерцијалне пружаоце медијских услуга; да забрани фаворизовање функционера током кампање и да јасније одреди појам заступљености учесника избора у програму без дискриминације.

Правилник РЕМ-а потенцијално би имао позитивне ефекте тек у случају да су ови предлози усвојени и да је РЕМ све, дакле и комерцијалне медије и јавне медијске сервисе, јасно обавезао да о активностима функционера током кампање могу да извештавају онолико колико је неопходно да гледаоци буду у току са важним дешавањима у држави, тако да функционери немају привилегован положај у односу на друге изборне актере.

Додатно, било је важно и да се РЕМ другачије одреди према значењу појма „заступљеност без дискриминације“. Једнаку заступљеност у стриктном смислу, која би погодовала малим и неафирмисаним учесницима избора и за коју се залагала већина учесника јавне расправе, РЕМ није сматрао добрим решењем. Обрнуто, определио се за заступљеност која уважава значај политичке партије, односно кандидата.

Ово решење је посебно спорно јер ће препустити уредницима могућност да без задатих критеријума одређују колико је неки учесник избора битан или небитан. Такође, овај приступ подстиче одржавање истог односа снага који је успостављен ранијим изборима и у потпуности маргинализује мање политичке странке.

Садржина Правилника и чињеница да комерцијални медији остају ван домашаја обавезујућих правила представљају озваничење досадашње праксе и одобравање постојећег стања у електронским медијима. Својим пасивним држањем у последње четири године, РЕМ нас је практично припремио за усвајање оваквог акта, тако да су последице одлуке РЕМ-а да допусти медијима да некажњено и неограничено спроводе пропаганду коју увелико осећамо.

Функционерска кампања

Цензоловка: Једна од одредаба у правилнику који је ЦРТА понудила РЕМ-у јесте и забрана емитовања програма у којима функционери обављају своје редовне активности и „користе их за партијску или предизборну промоцију“. Потпуна иновација за предизборни програм у Србији је и ваш предлог да се информисање о редовним активностима функционера, који су и учесници избора, врши само текстуално, без аудио и видео снимка. Зашто мислите да су ова два предлога организације ЦРТА важна?

Недељков: Ти предлози су од великог значаја за остваривање равноправних услова за све учеснике у предизборном циклусу. Предност коју јавни функционери стичу кроз форсирано креирање јавних догађаја за промовисање током предизборне кампање једна је од замерки домаће и стране стручне јавности.

Предложена решења би значајно допринела уравнотежености у извештавању о предизборним актерима, без обзира на то да ли су на власти или у опозицији, а уједно би се и задржао простор за информисање јавности о свим значајним активностима јавних функционера.

Цензоловка: Поједини медијски стручњаци су оценили да Правилник не само да не сузбија могућност функционерске кампање него је кроз поједине одредбе и подстиче. Да ли се слажете с тим мишљењем?

Недељков: РЕМ не само да је пропустио да јавни медијским сервисима забрани да пружају привилегован третман јавним властима у предизборним програмима већ је у Предлог правилника унео одредбу да „јавни медијски сервис може у информативним емисијама, изван програма који се односи на предизборну кампању, обавештавати о актуелним збивањима и активностима државних органа и функционера“.

Ова одредба је сасвим сувишна, будући да јавни медијски сервиси, као и сви други медији, о актуелним збивањима треба да обавештавају грађане без одобрења РЕМ-а да то чине. Рад Владе и, уопште, функционисање државе, не стаје када почне кампања и нико нема недоумице у вези са тим да медији о појединим догађајима, због њиховог друштвеног значаја, имају не само могућност већ и обавезу да обавесте јавност.

И без уношења ове одредбе, у претходним изборним процесима које је ЦРТА посматрала, РЕМ је заузимао становиште да је „извештавање о активностима државних функционера став уредничке процене и да не подлеже забрани извештавања у току предизборне кампање“.

У том смислу, ово прецизирање извршено у Правилнику неће имати никаквог додатног негативног ефекта, али оно свакако представља још један доказ недостатка разумевања РЕМ-а за медијску слику која нас окружује.

ЗАКОНСКА ОБАВЕЗА РЕМ-А ДА КОНТРОЛИШЕ РАД МЕДИЈА

Цензоловка: Више пута сте истицали да је то што РЕМ не ради свој посао велики проблем, те да је у њиховој надлежности да контролишу рад телевизија са националном фреквенцијом, што не чине. Из РЕМ-а смо могли чути супротно мишљење, да они немају обавезу да прате изборну кампању. Како оцењујете ту изјаву?

Недељков: Законодавац није замислио РЕМ као тело које је сведено на давање мишљења и препорука. Закон је свим електронским медијима прописао обавезу да у току предизборне кампање регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеде заступљеност без дискриминације.

Додатно, закон обавезује све електронске медије да обезбеде слободно, истинито, објективно, потпуно и благовремено информисање. На ово се надовезује и законом прописана обавеза РЕМ-а да контролише рад медија и да осигура поштовање наведених законских обавеза.

Да се ништа суштински не промени

Цензоловка: Међу договорима постигнутим током дијалога власти и опозиције био је и избор чланова РЕМ-а који недостају, што је испуњено крајем 2019, а расписан је и конкурс након оставки два досадашња члана Савета. Да ли вам ова два потеза делују као позитиван помак?

Недељков: Да ли Савет РЕМ-а ради у пуном или непотпуном саставу и до каквих је персоналних промена у њему дошло, заиста је секундарно питање у светлу чињенице да РЕМ, како сам рекао, усваја документа којима себи свесно сужава простор за деловање и у највећој мери се одриче одговорности за то како ће медији извештавати током изборне кампање.

На делу опет имамо принцип да је важно задовољити формалности, водећи рачуна при томе да се ништа суштински не промени.

Цензоловка: Представници владајуће странке су о вашим препорукама углавном говорили позитивно, али ипак већина њих није усвојена. Како то тумачите?

Недељков: Понављам, формално се власт залаже за унапређење изборног процеса, али истински избегава да начини било коју битну промену. Забрињавајуће је када се владајуће партије понашају као да и не помишљају да ће се више икада наћи у ципелама опозиције и као да им никада неће бити потребна фер правила игра која омогућавају смењивост власти на изборима.

Цензоловка: Почели сте да радите мониторинг медија са националном фреквенцијом у октобру прошле године и уочили евидентан недостатак политичког плурализма и потпуни дисбаланс у медијама у корист владајуће странке. Да ли очекујете да се такав тренд настави и до краја избора?

Недељков: Мониторинг нам јасно бројевима показује до које мере је плурализам протеран из најутицајнијих медија. У програмима свих телевизија с националном покривеношћу од средине октобра прошле до средине јануара ове године чак три четвртине времена посвећеног политичким актерима припало је представницима владајућих партија, који су углавном представљени у афирмативном тону.

Једну трећину времена које РТС посвећује домаћим политичарима заузима председник Александар Вучић. Трећину тог времена у програму јавног сервиса председник, у капацитету председника Републике, користи за нападе на своје политичке противнике.

То су, у грубим цртама, размере медијске ситуације у којој ми треба да очекујемо да ће грађани за који месец моћи слободно и на темељу добре информисаности да доносе одлуке на изборима.

Другим речима – од плурализма готово ништа, а РЕМ на то стање остаје нем, не реагује и тиме додатно доприноси успостављању једностраности, гушењу слободе мишљења и изражавања.

Цензоловка: Поменули сте да би овакав мониторинг требало да реализује РЕМ. Да ли ви заправо радите њихов посао?

Недељков: Апсолутно је мониторинг један од задатака РЕМ-а. Ту не сме да постоји никаква дилема. У изостанку кредибилног, професионалног и независног регулаторног тела, које би свој посао радило у циљу заштите јавног интереса, организације цивилног друштва су једине које у овом окружењу прате медије са циљем да покажу какво је стање, информишу јавност и створе притисак за унапређење стања заснован на валидним аргументима.

Али, када би РЕМ радио свој посао, на нама, као цивилном друштву, би било да пратимо њихов рад и заговарамо континуитет одговорног и квалитетног рада те институције.

Усвојене само препоруке које су у интересу власти

Цензоловка: Из извештаја о прегледу мера предузетих од стране власти у односу на препоруке ОЕБС/ОДИХР и организације ЦРТА у вези са надзорним активностима РЕМ-а током предизборне кампање, види се да је у области медија од седам мера прихваћена једна, две су прихваћене делимично, а четири су одбачене. Шта мислите због чега су одбачене препоруке које се односе на РЕМ?

Недељков: Током претходних годину дана, ЦРТА је понудила извод са листе дугорочних препорука за унапређење изборног амбијента. Критеријуми за ужи избор били су пре свега спроводљивост у кратком временском оквиру и релевантност за решавање кључних проблема.

Све препоруке којима би се ограничила стечена предност партија на власти су делимично или у потпуности одбачене, што укључује и мере за додатно обавезивање РЕМ-а да ради свој посао.

Да је притисак шире јавности на доносиоце одлука био већи и доследнији, верујем да би простор за одбацивање тих препорука био далеко мањи. Овако, неограничена и формално и ефективно, моћ владајуће већине је пресудила да се усвоје само оне препоруке које су искључиво у њиховом интересу.

Цензоловка: Шта мислите о ангажовању личности у Савету РЕМ-а које су блиске самом врху власти, као што је Оливера Зекић?

Недељков: Докле год чланове у Савет РЕМ-а могу да предлажу политичке партије, јасно је да су ти кандидати рањивији на политички утицај. РЕМ није једина независна институција чији се представници бирају у Народној скупштини на предлог посланичких група.

Међутим, кључна мана поступка избора је недостатак транспарентности и одговорности, а затим и недовољно јасне или неразрађене процедуре помоћу којих би се потенцијално преиспитивала одговорност изабраних појединаца током њиховог рада. Србија, нажалост, нема дугу демократску традицију и очигледно је да у процесу развоја институција морамо да прођемо и фазу њихове релативизације, заробљавања, па можда и укидања, да би се друштво побунило и стало у одбрану својих институција. Да је 2016. године било притиска на РЕМ да ради свој посао, готово сигурно не бисмо дошли у ситуацију у каквој смо данас.

Цензоловка: Да ли постоји начин да се уведе ред и професионално извештавање на телевизијама и како то урадити са овако игнорантским односом РЕМ-а?

Недељков: Са оваквим РЕМ-ом, сва је прилика – тешко. Али, то не значи да јавност треба да одустане од позива РЕМ-у да изађе из РЕМ фазе. Управо супротно, до промене, дубоко верујем, доћи ће само уколико притисак јавности буде довољно јак, а ми ћемо као организација наставити да пружамо аргументе и чињенице за такав притисак.

ИЗУЗЕТНО ВАЖНА УЛОГА РЕГУЛАТОРА

Цензоловка: Какве последице по ово друштво има намерно креирање хаоса у електронским медијима?

Недељков: Улога медија, нарочито електронских, у друштву је веома значајна. Велика већина грађана се информише и на основу извештавања електронских медија формира своје ставове о свим важним политичким, економским, социјалним и другим друштвеним питањима. Изостанак критичког мишљења, дијалога, објективног и истинитог извештавања води ка друштву у коме места за плурализам нема. Отуда је улога регулаторних институција од несагледивог друштвеног значаја, који свакако превазилази уске интересе једне политичке партије или једне власти.