Вести
06. 02. 2020.
Драгољуб Жарковић, дугогодишњи новинар и уредник недељника Време, преминуо јуче у Београду
Одлазак човека, вансеријског новинара и непоколебљивог борца
„Вансеријски новинарски таленат. Учитељ, узор и путоказ. Пре свега човек“, овим речима су пријатељи и колеге описале Драгољуба Жарковића, дугогодишњег новинара и уредника недељника Време, који је после краће и тешке болести преминуо јуче у Београду у 70. години живота.
Грујица Спасовић, први главни и одговорни уредник Данаса, сарађивао је са Жарковићем, али су били и дугогодишњи пријатељи, те га је вест о његовој смрти погодила.
– Без имало претеривања, мора се рећи да ће ова наша проклета професија тешко схватити шта је све изгубила Жаретовим одласком. Прихватио се, у оним вуненим временима, сизифовског посла. Гурао је камен све до последњег дана. А ми смо, купујући Време на киоску, с надом и стрепњом месецима отварали прве странице да видимо да се случајно није вратио онај стари, добри Уводник. Нисмо дочекали – каже Спасовић. Присећа се да се са Жарковићем упознао у Борби, пре тридесетак година.
– Жаре је имао више храбрости да се упусти у готово немогућу мисију – да учествује у покретању недељника који ће бити потпуно усамљен на другој страни владајућег политичког лудила, од рата, милитаризма, клерикаризма. Једном приликом, позвао ме је да му се придружим у Времену. Незадовољан неким догађајима у Борби, прихватио сам понуду, и написао промотивни текст. Онда су ме колеге у Борби убедиле да ипак останем. Однео сам боцу вискија у Време и све им објаснио. Растали смо се, али остали пријатељи. До краја – истиче Спасовић. Признаје да је тужан због одласка колеге и пријатеља, али да не жали.
– Можда је он ипак на неком другом, бољем месту. Жалим за собом, за нама. Шта ћемо ми без њега, пита Спасовић.
Драган Јањић, главни и одговорни уредник Бете, каже да зна мали број људи који се нису слагали са Жарковићем, али да не зна никога ко га није поштовао и ко му није завидео на таленту.
– Вансеријски новинарски таленат са способношћу да кратко и јасно каже оно што жели да каже, и да пошаље јасну поруку. Један од најспособнијих и најталентованијих новинара које је Србија имала. Није му недостајало ни храбрости ни организационих способности. Кроз разне промене власти био је непоколебљиви борац за слободу штампе и мисли. Обележио је више генерација новинарских у последњих тридесетак година. Његов одлазак је велики губитак и за новинарство, и за мене лично – истиче Јањић. Он подсећа да је Жарковић готово до самог краја радио, писао и био врло активан.
За Зорана Секулића, главног и одговорног уредника ФоНет-а, Жаре је био учитељ, узор и путоказ.
– Таленат без премца. Служио је на част новинарској професији. Био је лична карта редакције Времена. Њен громобран. Једно од последњих великих имена епохе српског новинарства која је на измаку. Губитак је ненадокнадив. Место на којем је деценијама био у првом реду новинарства Србије и региона остаће трајно упражњено – наглашава Секулић.
– Жаре је био последња генерација уредника који су истински радили са новинарима, рекла нам је Јована Глигоријевић, помоћница уредника Времена. Каже да се Жарковић много више бавио људима и тиме да их усмери, него самим текстовима.
– Био нам је све и свја и кад год смо имали најтеже дилеме и проблеме, прво смо се њему обраћали. Био је уредник чија су врата увек била отворена и није било заказивања састанака да би се с њим попричало. Младе новинаре увек је учио да буду на страни слабијег и то је најважнија лекција коју смо од њега научили – истиче Глигоријевић. Додаје да је њена редакција доживела много губитака у последњих неколико година, „али сада се први пут суочавамо са чињеницом да Време више не може да буде исто“. Поводом смрти Драгољуба Жарковића обратила се и редакција Времена.
„Сви биографски подаци нису довољни да дочарају његову уредничку и новинарску луцидност, таленат и невероватну вештину комуникације и харизму. Редакција „Времена“ Жаретовим одласком изгубила је сопствени корен и велики део идентитета. Памтићемо га по свему, а највише по спремности да на сопственим леђима понесе највећи терет притисака и да чак жртвује и себе како би поштедео редакцију и сачувао њен интегритет и кредибилитет, наводи се у саопштењу редакције Времена.
Жарковић је једна од најистакнутијих личности домаћег новинарства
Од Удружења новинара Србије је понео награду за животно дело 2018. године.
Рођен је 1951. године у Београду где је дипломирао новинарство на Факултету политичких наука.
Отац је петоро деце.
Жарковић је оснивач и био је главни уредник недељника Време од 1991. године.
Пре Времена је био новинар и уредник у новинским кућама Политика, од 1974. до 1987, у Борби до 1990, и радијски коментатор Слободне Европе од 1993. до 1998. Сарађивао је са бројним страним медијима, аутор је више телевизијских емисија и пројеката, и добитник многих новинарских награда. Избор Жарковићевих текстова је 2016. обједињен у књигу под називом „Напредна књига – године успона Александра Вучића“. Време и место комеморације и сахране биће објављени накнадно.
Тодоровић: Био је велики човек
– Жаре је био велики новинар, и велики уредник, што ретко кад, а поготову код нас, иде заједно. Поврх свега је био велики човек, зато су толико његов таленат, и познавање заната, и дошли до изражаја. Част ми је што сам био његов пик, и у послу, и у животу – рекао је Драган Тодоровић, новинар Времена.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.