Вести
05. 02. 2020.
Суђење века утиче на изборе
У Словачкој је у току суђење оптуженима за убиство новинара Јана Куцијака и његове веренице. У њему излази на видело застрашујућа повезаност политике и организованог криминала у тој земљи. А избори се ближе…
Сви погледи су ових дана у Словачкој уперени у једну невелику дворану на рубу провинцијског градића. Ту, у згради кривичног суда Пезинок, пола сата вожње од Братиславе, води се процес у случају убиства истраживачког новинара Јана Куцијака и његове веренице Мартине Кушнирове.
На оптуженичкој клупи седе мушкарац за којег се верује да је починио убиства и његов саучесник, једна посредница и особа за коју се сумња да је била налогодавац.
Ово је најважнији судски процес у посткомунистичкој историји Словачке. Дуго у овој земљи нико није веровао да ће до њега уопште доћи. У месецима након злочина почињеног у фебруару 2018. готово нико није очекивао да ће убице и налогодавци бити пронађени.
Политика и криминал руку под руку
Случај је потресао Словачку толико да се овог пута нико од политичара није усудио да спречи рад истражитеља као што је раније бивао случај.
„Истражитељи су обавили изврстан посао“, каже новинар Арпад Солтеш који води Истраживачки центар „Јан Куцијак“. „Али чињеница да је до овог процеса дошло је успех протеста цивилног друштва.“
Зато се у Пезиноку не суди само због двоструког убиства – симболично се суди читавом систему у којем политика и организовани криминал већ годинама иду руку под руку. А то се догађа неколико седмица уочи парламентарних избора 29. фебруара. Резултати избора ће одлучити о томе хоће ли дубински потрес након убиства Куцијака и његове веренице изазвати корените политичке промене.
Колико су промене потребне, показали су резултати истраге протеклих месеци и први дани судског процеса. Још пре годину дана је подигнута оптужница против бизнисмена Маријана Кочнера. Он се терети да је наручио убиство Јана Куцијака.
Куцијак је, наиме, често извештавао о Кочнеровом мешетарењу с некретнинама и финансијама. Кочнер је због тога новинару отворено претио, а полиција никада није предузела мере да заштити Куцијака.
Дуго се шушкало о прљавим пословима Кочнера. Али у којој мери је он контролисао политику и правосуђе у Словачкој излази на видело од августа прошле године када је један дневни лист почео да објављује преписке које је Кочнер водио преко свог телефона. Са сваким објављеним протоколом на светло дана излазе застрашујуће појединости.
Масовно подмићивање
Бизнисмен је контролирао мрежу политичара, високих чиновника у влади и полицији, судија, државних тужилаца, новинара и обавештајаца. Он их је подмићивао, а они су прикривали његове преваре, заташкавали истраге или писали о њему позитивно.
Најгори случај је обелодањен пре неколико седмица: Кочнер је, заједно с главним државним тужиоцем Доброславом Трнком, који је ту дужност обављао од 2004. до 2011, у његовој канцеларији планирао уцене и с њиме тамо инсталирао скривену камеру. Кочнер се према Трнки односио као према потчињеном.
И ових дана је у судници изнето пуно прљавог веша. Тако је бивши сарадник тајне службе и бивши новинар Петер Тот, који је радио за Кочнера, отворено испричао да је шпијунирао читав низ новинара који су се замерили Кочнеру, међу њима и Јана Куцијака.
Словачка јавност стиче утисак да је политичка стварност гора од било којег филма о мафији. Петер Барди, главни уредник портала актуалитy.ск за који је Куцијак радио, то овако описује: „Оно што је изашло на видело значи колапс нашег правосуђа. Ако се ништа не промени, то ће бити и крај наше демократије.“
Подршку полако губи владајућа странка СМЕР бившег премијера Роберта Фица, која је умногоме заслужна за умреженост политике и криминала. Популарност расте новијим демократским странкама као што је Прогресивна Словачка, партија блиска председници Зузани Чапутовој.
Но највиши раст популарности бележи десничарска странка Котлебовци-ЛСНС неонацистичког вође Маријана Котлебе. Она се у анкетама попела на 14 одсто, двоструко више него на изборима 2016. Котлеб профитира од засићености Словака естаблишментом, поготово међу младим људима.
Роберт Фицо – који је номинално социјалдемократа – је већ одаслао сигнале спремности за сарадњу котлебовцима, између осталог налазећи разумевања за расистичке изјаве једне десничарске посланице упућене Ромима.
„Нашој земљи требају радикалне демократске промене“, закључује политиколог Григориј Месезников с Института за јавне послове у Братислави. „Но страначки спектар је потпуно распршен. Бојим се да Словачку чека дуг процес.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.