Вести
27. 01. 2020.
Медијска стратегија добра основа, али новинари сумњају у њено спровођење (Видео)
Текст Медијске стратегије коначно је усаглашен, а представници медијских удружења и Министасртва културе и информисања сагласни су да тај документ представља добру основу за даљи рад. Немају, међутим, иста очекивања када је реч о спровођењу Стратегије. Док државни секретар Министарства културе и информисања Александар Гајовић очекује да ће кроз измене и допуне медијских закона које би требало да уследе, медијска сцена бити унапређена, новинари Вукашин Обрадовић и Тања Максић подсећају да се ни садашњи закони не поштују.
Бивши председник НУНС-а Вукашин Обрадовић казао је у Новом дану ТВ Н1 да је Медијска стратегија, без обзира на то што је једним делом учествовао у њеној изради, "још једно Потемкиново село власти, после чијег усвајања се апсолутно ништа неће променити на медијској сцени, барем не на боље".
"Ово је документ чији ће се први ефекти, без обзира на оптимизам министра, могу се очекивати крајем 2020. и почетком 2021. Ако се поштује процедура по којој се усваја Медијска стратегија, након што прође Владу, предстоји рад на акционом плану којим се утврђује динамика рада на самој Стратегији, термини за доношење нових или евентуалну измену постојећих закона. Ми имамо изборе у овој години, па формирање нове Владе. Добро је што ћемо добити овај документ, али медијска заједница ће имати мање користи од њега него власт која се труди да га искористи у пропагандне сврхе", казао је Обрадовић.
Програмска координаторка БИРН-а Тања Максић сагласна је да је лоптица сада на терену власти која је надлежна за спровођење Медијске стратегије у пракси.
"Време нам не иде на руку, пола године ће отићи на изборе и формирање нове Владе, али добро је да имамо неку базу у смислу поправљања регулативе и стања на терену", рекла је Максић.
Државни секретар Александар Гајовић подсетио је да Србија већ има усвојен сет медијских закона, и да се може говорити само о изменама и допунама тих закона на основу Медијске стратегије.
"Како ја оцењујем тај текст, мислим да је добро да постоји, добра основа за даље. Да ли има мањкавости? Наравно да има, тешко да постоји идеалан правни документ, имам нека лична размишљања, али све што мислим да је недостатак, мислим да може да се надомести изменама и допунама сета медијских закона. Документ није обавезујући, он је упућујући, визионарски, треба да добаци до 2025. Пре свега је визионарски онај други део - стратешки циљеви - оно што треба урадити да би ситуација у медијској сфери била боља", казао је Гајовић.
Новинарима нису проблем медијске стратегије и медијски закони, поручио је Обрадовић.
"Чак су и постојећи закони и прошла Стратегија мање више добро документи. Када би се спроводили у духу закона, било би мање проблема. То (Стратегија) је један необавезујући документ, отуда та великодушност Владе која нам је дала могућност да се окупимо, пустимо машти на вољу и све своје фантазмагорије о медијској сцени Србије ставимо на папир. То је усвојено без већих проблема. Није питање у документу, већ у пракси и спровођењу закона", рекао је Обрадовић.
Гајовић је оценио да је реч "необавезност" у овом случају можда мало прејака, и да је Медијска стратегија за Владу Србије важан документ и израз добре воље да се медијска сцена среди и упристоји.
"Тај документ је добар као полазна основа за измене и допуне, а закони су они који су обавезујући. Закони важе за све. Онај ко не примењује, зна се шта следи -одређене санкције", казао је државни секретар.
Обрадовић и Максић истакли су да је управо највећи проблем то што се ни постојећи закони не спроводе што се, како су рекли, може видети и из аналитичког дела усаглашеног текста Медијске стратегије где су на педесетак страна побројани сви проблеми медијске сцене у свим секторима.
Обрадовић је указао да су на конкурсима локалних самоуправа за суфинансирање медијског садржаја од јавног интереса, милиони евра подељени таблоидима који крше Кодекс новинара Србије, чиме је пројектно суфинансирање претворено у финансирање таблоида и партијских гласила.
Гајовић је одговорио да су за суфинансирање медија на локалу одговорне локалне самоуправе, те да Министарству нити има ингеренције, нити би имало ресурсе, да надзире све конкурсе и свим градовима и општинама у Србији.
Оценио је и да додела средстава медијима који крше Кодекс није масовна појава, а подсетио је да поједини медији не признају Савет за штампу као саморегулативно тело.
Тања Максић је рекла да саморегулација јесте добробољна, и да се нико не може натерати да се прикључи Савету за штампу, али да са становишта професионалних комисија које одлучују о додели новца грађана медијима, мора бити важно да ли неко крши кодекс или не.
Обрадовић је рекао и да је добровољност поштовања Кодекса новинара Србије, исто као када бисмо рекли да је на лекару да сам одлучи да ли ће поштовати етички кодекс Лекарске коморе Србије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.