Вести
10. 01. 2020.
Истраживачи БИРН-а анализирали буџетски подржане медијске пројекте у 2018. години
Анализа медијских пројеката: Пролазе само „меке теме“ и пропаганда
На конкурсима за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања постоји тренд подршке садржајима промотивног и пропагандног карактера, а навијачки приступ и подршка носиоцима власти најуочљивији су у пројектима локалних телевизија, наводи се у недавно објављеној анализи буџетски подржаних медијских садржаја на конкурсима у 2018. години.
Конзорцијум БИРН-а, НУНС-а и Славко Ћурувија фондације објавили су ових дана резултате анализа медијских садржаја који су предњачили у буџетској подршци на конкурсима Министарства културе и информисања, као и на конкурсима у Лесковцу, Врању, Пожаревцу, Зајечару, Ваљеву, Панчеву, Ужицу, Шапцу, Пироту, Димитровграду, Новом Саду, Суботици, Смедереву и Крушевцу.
Ускоро ће бити објављене анализе таквих медијских садржаја на конкурсима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Ниша, Београда, Новог Пазара, Лознице и Вршца. Град Крагујевац није расписао ниједан овакав конкурс од 2015. године, од када се они расписују по новом Закону о јавном информисању и медијима.
– На основу анализе, у нашим извештајима смо препоручили Министарству културе и информисања да, између осталог, измени Закон о јавном информисању и медијима, како би се увела обавезна евалуација подржаних пројеката на овим конкурсима, као и да организује обуке за представнике локалних самоуправа како би се унапредили њихови капацитети и разјасниле нејасноће у процедурама. Упутили смо низ препорука и на „адресе“ локалних самоуправа, којима се између осталог препоручује усвајање интерних правилника за евалуацију пројеката, као и одређивање локално специфичног јавног интереса у информисању, кроз консултације са локалном заједницом – каже за Данас Тања Максић, координаторка програма БИРН-а.
Она додаје да би и медији требало да конкурсе „искористе за сопствено унапређење кроз производњу медијских садржаја који недостају, а пре свега оних који су у вези са демократизацијом друштва, правном државом и људским правима, а нипошто за прикривено субвенционисање њихових функционисања и делова редовног програма“.
Према анализи, значајан део подржаних пројеката, трећина њих па и више, представља редовну медијску продукцију, која не би требала да буде подржана кроз јавне конкурсе.
Пројекти се баве редовним информативним програмима, као што су дневне вести, емисије колажног типа које прате актуелне догађаје, студијске дебатне емисије. Како се јавним конкурсима подржавају пројекти који су тематски и пројектно заокружене целине, „подршка редовној продукцији није у складу са законом“.
У пројектима се, чак, експлицитно наводи да се они баве „праћењем рада локалне самоуправе“, што је „посебно проблематично са становишта уређивачке независности, јер отупљује критичку функцију медија чија је једна од главних улога да буду чувари јавности и позивају доносиоце одлука на одговорност“.
– Половина анализираних медијских садржаја су такозване „меке“ теме, попут историје, културе, популационе политике, пољопривреде, живота на селу, успешних жена, положаја младих и слично. Заједнички су им промотивни тон и афирмативно извештавање. У пројектима локалних телевизија упадљиво доминира пропагандни тон, а програмски простор је отворен носиоцима (локалних) власти да промовишу свој рад, без тога да буду позивани на одговорност. Мали број анализираних пројеката се бави темама из области владавине права, попут људских права, борбе против корупције и других питања важних за демократизацију друштва – каже Максић.
Извесно одступање од такве „структуре“ постоји код Министарства културе и информисања, где се „део пројеката који су анализирани бави и темама корупције, људских права и посебно права новинара“, а критички и аналитички приступ постоји код скоро трећине њих. Проблем је у томе што виши стандарди у погледу спровођења процедуре доделе средстава, промовисања јавног интереса и евалуације спроведених конкурса, које је успоставило Министарство, „нису трансферисани на локални ниво као добра пракса“.
Истраживачи су, иначе, анализирали по десет највећих пројекта на сваком конкурсу – телевизијских, радијских, новинских, онлајн и независних продукцијских, који су „односили“ од 20 одсто (код Министарства) до више од 80 одсто буџетског новца (код локалних самоуправа).
Буџетски подржани медијски садржаји анализирани су у оквиру пројекта „Јавни новац за јавни интерес“, који су ове три организације реализовале у протекле три године. Пројекат су подржале Делегација Европске уније у Србији, у оквиру програма „Подршка цивилном друштву 2015“ и Министарство културе и информисања.
Раковић: Београд, Нови Сад и Ниш највише финансирали пропаганду
– Кључни закључак мониторинга је да се буџетским новцем, заправо, доминантно финансира политичка промоција и пропаганда, а на штету јавног интереса, истраживачког новинарства и објективног информисања. У таквој, негативној пракси, која буквално обесмишљава процес суфинансирања јавног интереса у медијима, и прошле године су предњачили највећи градови – Београд, Нови Сад и Ниш. Нескривено су привилеговани послушнички медији који су практично наслоњени на буџете у скоро свакој локалној самоуправи, али све чешће и на конкурсима Министарства и Покрајинског секретаријата, каже Светозар Раковић, генерални секретар НУНС-а. Он за наш лист каже да је један од значајнијих проблема и недовољно транспарентан процес избора чланова стручних комисија за оцену пројеката, које „готово по правилу чине људи без професионалног и моралног интегритета“, а у којима „многи од такорећи дежурних чланова раде по принципу ‘ја теби – ти мени’, додељујући узајамно новац њиховим медијима и агенцијама“.
Додаје да је у Србији у 2019. години на свим нивоима – локалном, покрајинском и републичком, објављено укупно 155 конкурса за суфинансирање јавног информисања на којима је расподељено најмање 1,6 милијарди динара, односно нешто више од 1,4 милиона евра.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.