Вести
08. 01. 2020.
Медијска солидарност пут за поправљање стања у Србији
Новинарска солидарност пут је ка медијским слободама у Србији, рекла је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Тамара Филиповић, из Независног удружења новинара Србије (НУНС). На почетку 2020. године, и Владимир Радомировић из Удружења новинара Србије, оценио је за РСЕ да новинари само удружени могу да унапреде медије.
“Новинари морају да се држе професионалне етике и да буду солидарни у одбрани својих права”, каже Тамара Филиповић, из НУНС-а, док њен колега Владимир Радомировић, из УНС-а, додаје да је кључно да се усвоје медијска стратегија и закони.
“Бојим се да, ако не будемо одлучни и уједињени око захтева, тај процес може да потраје још годинама”, наводи Радомировић.
Шта кажу међународни извештаји?
За шта би се требало борити, и шта би требало променити, показала су и три велика међународна извештаја у 2019. Крајем децембра у шестомесечном извештају Европске комисије наведено је да Србија мора да ради на слободи изражавања, јер забрињавају случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима, као и политички и економски утицаји на медије.
“Стање у медијима је лоше. Ове године имали смо и почетак суђења за напад на новинара Милана Јовановића, за који је оптужен председник Општине Гроцка. Неке ствари померају се на боље али све то је недовољно да би се рекло да је медијска ситуација добра”, каже Владимир Радомировић.
По Индексу слободе медија Репортера без граница, Србија је пала за 14 места на светској листи и рангирана је као 90. међу 180 држава. У годишњем извештају о стању слободе медија америчка организација Фридом Хаус Србију је из групе ‘слободних’ оценила лошије него раније и сврстала је у ‘делимично слободне’.
Новинарка Тамара Филиповић каже да су извештаји недвосмислени.
“Говоре да на пољу медијских слобода нема напретка и да постоји велика забринутост због нерешених случајева напада на новинаре. Као и да постоје велики притисци које новинари трпе, неретко од носилаца највиших државних функција”, наводи Филиповић.
Власт одбацује критике
У одбрану власти, када је у питању стање у медијима, најчешће су јавно и у 2019. устајали Александар Вучић, шеф државе, и премијерка Ана Брнабић. Вучић је више пута одбацио критике и изјавио да је спреман за промене на Радио-телевизији Србије, која би као јавни сервис требало објективно да информише грађане, уз процену да су поједини представници опозиције четири пута више гостовали на РТС-у од њега. Брнабић је изасланицима Европске уније, са којима је разговарано о тим питањима, рекла да власт не утиче на уређивачку политику медија и да новинарска слобода у Србији постоји.
„Такве реакције говоре да они не желе да промене стање медијских слобода у Србији. Већ три године бавимо се медијском стратегијом и мислим да власт на тај начин покушава да покаже да се брине за медије, док на терену имамо потпуно другачију ситуацију. Новинари су све више изложени притисцима“, каже Тамара Филиповић.
Новинар Владимир Радомировић истиче да притисци долазе из разних центара моћи, власти и опозиције.
“Јавни сервиси, Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине, нису довољно јаки да се одупру. Видели смо то када је део опозиције упао у зграду РТС-а, а видели смо и да извештавање РТС-а о протестима који трају већ годину дана није било на нивоу правог јавног сервиса”, сматра Радомировић.
Крајем године саопштено је да је резултат међустраначког дијалога о изборним условима, који је одржан уз посредство представника Европског парламента, то што је договорено да се изабере пет чланова Регулаторног тела за електронске медије по формату "три плус два", што значи да ће се два члана бирати по новој законској процедури. Маја Гојковић, председница Скупштине Србије, рекла да је завршен процес успостављања Надзорног одбора Скупштине и да су усвојени закони који спречавају функционерску кампању и употребу јавних ресурса у изборним процесима.
Ипак, сматра Тамара Филиповић, све то далеко је од медијске слободе.
“Скучен је плурализам медијских садржаја и немамо квалитетан програм. Грађани нису информисани шта се заиста око њих дешава јер добијају обојену слику стварности. Све то за последицу има грађане који не могу да доносе информисан избор”, наводи Филиповић.
Убиства новинара
Почетком априла 2019. првостепеном пресудом у Београду су осуђена четворица припадника некадашње Државне безбедности Србије због убиства новинара Славка Ћурувије 1999. Владимир Радомировић каже да професија очекује и правоснажну пресуду.
“Верујемо да ће у том случају правда бити задовољена после 20 година. На жалост оптужница за убиство новинара Милана Пантића, које се догодило 2001. у Јагодини, није подигнута. То је велика мрља на правосудном систему, укључујући тужилаштво и полицију”, закључује Радомировић.
Према бази података Независног удружења новинара Србије, у 2019. години било је 107 напада на новинаре, притисака и вербалних претњи.
Ако тако буде и даље, оцењује новинарка Тамара Филиповић, тешко да 2020. доноси бољитак медијима.
“Не бих рекла да би у том случају била срећна нова година. Јер, ако се овако настави очекујем гору ситуацију. Иду избори, а познато је да су медији у неповољној ситуацији када је изборна година”, каже Филиповић.
Редовни парламентарни избори у Србији биће одржани на пролеће 2020. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.