Вести
06. 01. 2020.
Из серијала "Друга страна Косова"
Како се медији на Косову боре за независно извештавање? (ВИДЕО)
Према Индексу слободе медија, Косово је боље рангирано у поређењу са осталим земљама на Западном Балкану, али су због недостатка финансијске независности медији отворени за политичке утицаје, па се многи за независно извештавање боре кроз сарадњу са невладиним сектором.
То кажу за портал Данаса саговорници из Приштине, који говоре о стању медијских слобода на Косову.
Према виђењу новинарке Леоноре Алиу, медији на Косову су делимично слободни и подложни политичким утицајима. Алиу објашњава да притисак на медије долази од политичара и бизниса који су са њима повезани, а од којих већина медија на Косову финансијски зависи.
Медији су отворени за политичке утицаје, појашњава она, због недостатка финансијске независности, то јест због чињенице да многи од њих добијају новац од послова повезаних са политиком.
– Према Индексу слободе медија, Косово је боље рангирано у поређењу са осталим земљама на Западном Балкану. Косово се налази на 75. позицији, што је за три места боље него 2018. године. Међутим, према подацима Удружења новинара Косова, само у 2019. години забележено је 17 напада или претњи усмерених према новинарима. Очигледно је да се током година (од 2017. до 2019.), дешава све више физичких напада на новинаре. Недавно смо имали случај да је министар инфраструктуре Ендрит Шаља ударио новинара у лице, док је у болници чекао изјаву. Такође, новинари појединачно као и медијске куће све чешће и чешће учествују у ширењу говора мржње на друштвеним мрежама – наводи Алиу и додаје да су то разлози због којих верује да су медији и новинари на Косову само делимично слободни.
Она такође запажа да се такве ствари дешавају и због тога што медији не улажу више у истраживачко новинарство због недостатка средстава.
– Они медији који желе да независно извештавају, да критикују политички естаблишмент и откривају корупционашке афере, имају мање шансе да добију било какву финансијску помоћ од бизниса, због чега се све више ослањају на међународне донаторе. Због тога локални медији формирају невладине организације или сарађују са њима како би прикупили средства да некако опстану – указује Алиу.
Она верује да такав проблем можемо видети широм Западног Балкана, те да ни Косово није изузетак.
Екипа портала Данас.рс посетила је редакцију приштинског портала Газета Метро, који је 2016. године основала група новинара, дизајнера и „ај-ти“ стручњака. Газета Метро је за кратак временски период постала један од пет најчитанијих онлајн медија на Косову, раме уз раме са сајтовима Кохе диторе, Експреса, Телеграфа и Инсајдера.
Ваљон Суља, директор и главни и одговорни уредник Газете Метро, тај портал описује као нову генерацију професионалних и либерално опредељених новинара, који се не ослањају на стране финансијере или „државне“ рекламе, већ искључиво на рад са привредницима на косовском тржишту оглашавања.
Суља сматра да је то кључ за избегавање притисака на медије.
– Притисци на медије на Косову углавном су финансијске природе. Политичари су физичке претње одавно заменили финансијским притисцима, путем утицаја на интересне групе да се не рекламирају код критичких медија. Притисци на слободу говора су смањени у последњих десет година. Дешавало се да медији услед финансијских притисака буду оштећени, а код неких је долазило до потпуног затварања – каже Суља.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.