Вести
03. 01. 2020.
Како је најстарији електронски медиј на Балкану прославио 95. рођендан
У 2019. години, Радио Београд прославио је 95. рођендан. Велики и значајан јубилеј обележен je свечано, радно како и приличи најстаријем електронском медију на Балкану.
Достојанствено, забавно, документарно, Радио Београд подсетио је своје слушаоце, на све оно што јесте - упорни хроничар скоро једног века, пионир у многим искорацима дигиталног света, едукатор и забављач.
Почели смо концертом Сав тај џез, Биг Бенда на Калемегдану 25. августа. Било је то вече за памћење. Наступили су Бисера Велетанлић, Жарко Данчуо, Нада Павловић, Бети Ђорђевић, Зафир и Васил Хаџиманов, Дуда Безуха, Биља Крстић. Први пут у својој историји Радио Београд имао је директан видео пренос на РТС Планети.
Водитељ преноса била је Ана Ћирица, док су нас кроз историју Радио Београда током концерта, водили Александра Паладин и Ранко Стоиловић.
Показало се да је Београду потребан овакав садржај. Многи су концерт, због лежерности и одушевљења око две хиљаде слушалаца и посетилаца, поредили са концертом у Вудстоку, а ми смо решили да концерт, сличног садржаја, одржимо и наредне године.
Вођени идејом да рођендан обележимо посетом градовима Србије, сусретима са, можда новом радио публиком, у Сомбору је одржан концерт Хора и Симфонијског оркестра РТС-а. Киша, не тако јака, али ипак упорна, определила је да концерт буде премештен у градску халу "Мостонга" сомборског спортског центра.
Одлуку да концерт ипак не отказујемо или померамо, око хиљаду посетилаца поздравило је својом подршком и одушевљењем. Маестро Бојан Суђић повео је чланове оркестра, публику, али и слушаоце директног радио преноса и гледаоце стриминга на РТС Планети, на звучно путовање кроз дела Христића, Бизеа, Коњовића, Вердија, Бородина, Вагнер, Орфа....
У програм прославе укључила се и наша телевизија посветивши емисије "Караван" у Косовској Митровици и "Шареницу" у Београду јубилеју Радио Београда.
Као ководитељски пар, сталним водитељима Каравана, придружиле су се наше колеге Милена Шишкин и Ненад Камиџорац.
"Истог дана када је почео са емитовањем и Радио Беч, дакле 1. октобра 1924. године, почео је са емитовањем и Радио Београд", казала је Милена Шишкин.
"У то време само десет европских земаља је имало радио станице, што, признаћете, није била мала ствар", испричао је Камиџорац.
"А што се тиче музичког програма, е то је било редовно, преношење концерата, а музички програм је уређивала и припремала Дирекција Београдска Опере", указала је Шишкинова.
"Радио апарата је било мало, али је број претплатника брзо растао. У упутству за слушање радио програма писало је дословце овако: 'Посади се право пред звучник, на даљину од 2-3 метра. Употреби што је могуће згоднију столицу, па и аљине, затвори добро прозоре и врата да ти ларма споља не смета, избегавај сваки разговор, и седи с миром, јер само тако можеш да уживаш'", подсетио је Камиџорац.
Плетеница, Рокенролера, Вртешка и Џубокса
У Каравану, тог 12. септембра, наступили су Снежана Ђуришић, Радиша Урошевић, Чеда Марковић, Данка Стоиљковић, Невена Божовић, Ранко Шемић, Јелена Спирић, Катарина Шулкић, квартет "Луча" и група "Медени месец", а уз пратњу Народног оркестра РТС-а под управом Владе Пановића.
Два дана касније, на платоу испред Радио Београда, организовано је јавно снимање Шаренице. Била је то прилика да Радио Београд представи своје брендове, емисије које се емитују на Првом, Другом, Трећем програму и програму 202, али и четири тематска канала која су почела да се емитују 18. септембра. О Плетеници, Рокенролеру, Вртешки и Џубоксу говорила је уредница Снежана Грујић.
"Канал народне музике РТС Плетеница Радио Београда, најквалитетнија народна музика која постоји код нас у држави, значи од 30их година до данашњих дана, снимци наших амсамбала - Народног оркестра, Народног ансамбла - и наших солиста који су оставили траг", рекла је Грујићева.
"Радио Рокенролер намењен слушаоцима поп и рок музике, све оно штп је обележило нашу историју, а и што се снима данашњих дана и што је карактеристика овог канала јесу живи снимци, односно преноси концерата и њих смо забележили зајдено са Техником Радио Београда и по томе смо веома значајни и разликујемо се од осталих канала. Џубокс, евергрин музика, сећање на златно време забавне музике и свих оних фестивала Београдског пролећа, Опатије, Сплита и сећање на оне песме које смо слушали као мали, наши родитељи, баке и деке. Вртешка је намењена деци и родитељима, значи дивних нумера које су намењен најмлађима. Пре свега негујемо нову генерацију наших слушалаца, слушалаца Радио Београда", истакла је Снежана Грујић.
У обавезном музичком делу уз Народни ансамбл наступили су, између осталих, и Маринко Роквић, Ацко Незировић, хор „Колибри", Мерима Његомир, Бора Дугић, бенд "Рошер", ансамбл "Коло". Није случајно што је још један ансамбл Музичке продукције узео учешће у прослави, јер је свих седам ансамбала Музичке продукције основано у окриљу Радио Београда. Хор "Колибри", подсетио нас је на песму "Милкина кућа", прву шпицу Радио Београда.
Наступ бенда "Мали људи из Радија" на крају Шаренице, који чине колеге из Радија, указао је да су наше колеге вишеструко талентоване.
Свечана академија у САНУ
Низом концерата и специјалних емисија стигли смо до 1. октобра, датума када Радио Београд слави свој рођендан. Централна манифестација - свечана академија, одржана је у Српској академији наука и уметности, у згради одакле је први пут 1924. године емитован програм Радио Београда, тада под називом "Београд-Раковица".
Председник САНУ-а, Владимир С. Костић, честитао је рођендан, али и поделио своје емоције и сећања у вези са Радијом.
"Долазак са оцем у то време када сам имао 7-8 година, било је нешто попут одласка 'С оцем на јутрење'". На стадионима су тада очеви и дедови могли да воде своју децу. Данас не могу из разлога који сви знате. Грицкали би семенке, ја бих као клинац слушао те духовите људе около би коментарисали утакмицу, некад мрзовољно на овај или онај начин. Утакмице су тада, као и сада биле екстремно досадне. Све се одигравало негде на пола терена, споро, без много талента", рекао је Костић.
Каже да је онда приметио да сви који седе око његовог оца држе транзистор и слушају нешто и да је још веће чуђење било када је схватио да они гледају утакмицу и слушају пренос преко транзистора.
"Зашто? Зато што је утакмица преко транзистора била неупоредиво узбудљивија од онога што су имали прилике да виде. Не знам шта је све слика покварила и шта је све слика донела, али ако хоћу неког пажљиво да чујем, ја и данас, могуће због своје невелике интелигенције, зажмурим, да бих разумео до краја шта неко жели да каже. Као да је бољи свет и бољи живот долазио кроз транзисторе или мале радио-пријемнике које је имала свака кућа", навео је Костић.
Милан Недић о садашњости и будућности Радио Београда
"Иако су неки сматрали да је радио превазиђен медиј, и да ће Радио Београд постати само Музеј радиофоније, морам да нагласим да је то била погрешна процена, и да је Радио Београд и данас, а биће и у наредном периоду активан, динамичан, брз и кредибилан медиј. Радио Београд промовише знање, науку, образовање, солидарност, хуманост, негује говорну и културу дијалога, залаже се за пристојност и примерено васпитање, има посебне емисије за децу, националне мањине, особе са посебним потребама, једино се на програмима Радио Београда могу чути добре радио драме, документарни програми и репортаже, квалитетна музика и најбољи концерти. Једном речју, Радио Београд је био, данас је и биће и убудуће храм културе, информисања и неговања српског језика", рекао је Недић.
Истакао је да је радио медиј по мери човека у покрету а пре свега у аутомобилима, са мобилним телефонима и у превозу, шетњи, шопингу а старији суграђани користе и транзисторе на њиви или у воћњаку.
"Иако на почетку није тако изгледало, интернет је постао најбољи савезник радију. Радио Београд данас емитује 168 сати премијерног програма дневно. Желећи да привучемо млађу публику, следеће године планирамо још четири нова тематска канала на РТС Планети и посебну апликацију за мобилне телефоне са укупно 12 програма. Очекујемо да се 2020. гoдине и реализује уговор између РТС-а и Емисионе технике, како би се поправила чујност наших програма у ФМ мрежи, а тиме значајно повећала и слушаност наших емисија", навео је Недић.
На Свечаној Академији додељени су "Златни микрофони". Колеге Зорана Бокан, Драгана Ковачевић, Ивана Весић и Зоран Марић добили су престижну награду Радио Београда за вишегодишњи рад, стваралаштво, допринос квалитету и слушаности програма. Додељена је и студентска награда "Неда Деполо", коју Радио Београд 2 већ 14 година додељује за креативни допринос радио-изразу. Специјални "Златни микрофон" додељен је књижевнику Љубивоју Ршмовићу.
"Прва награда коју сам добио у животу, добио сам је за стихове, прве озбиљне стихове, које ми је моја златна учитељица Милица Вођевић задала да напшешем о Златибору, а гласе: Златиборе, ти си злато, а те волим - зато" . За те стихове, Милица послала Пионирским новинама у којима се у то време запослио Душко Радовић. Душко ме довео у Радио Београд као бруцоша, као студента Београдског универзитета. Тад ми је рекао једну судбинску реченицу када сам рекао - 'али ја не пишем за децу' а он ми је рекао једну мудру реченицу 'не знаш ти за кога пишеш'. Ја пишем 'за људе у деци и за децу у људима'", каже Ршумовић.
У оквиру свечаности, наступили су Хор РТС-а, вокални квартел Св. Роман, хор Колибри и Дечија драмска група радио Београда.
Истог дана, у вечерњим часовима, на Другом програму наше телевизије емитована је документарна емсија о Радио Београду. Ауторка Наташа Ракетић подсетила је на феномен Радио Београда, на оно што је био 95 година, јесте и биће - од момента када се први пут чуло:
"Овде Радио Београд. У 12 часова - тачно време, затим извештај о водостању".
Размишљања о програмима Радио Београда са гледаоцима су поделили главни и одговорни уредници, новинари и водитељи али и Жика келнер, затим један капетан брода који нас је подсетио на јединствену у свету, 95 година дуговечну, емисију Водостање, критичари и теоретичари, као и савременик Радио Београда, диригент Бубиша Симић:
"Радио Београд за мене значи цео мој живот. Ја сам почео прво као студент Академије, као манипулант, као свирач у великом Забавном оркестру, свирао сам клавир. А после сам ја преузео Оркестар и водио сам га 32 године", каже Симић.
О Радио Београду, говорио је и Грејм Диксон, директор Европске радиодифузне уније, где је Радио Београд један од 56 чланова:
"Година 95 је веома импресиван, дуг период, 95 година током којих сте били у средишту друштвених збивања, информишући, образујући и забављајући своје слушаоце, што је фантастично. Одговорност за наредних 95 година је заправо већа него икада до сада. У свету лажних вести, у свету где не можемо да верујемо причама на друштвеним мрезжма и где не знамо ко покушава да нам пласира митове и сплетке, заиста, наш рад у јавном сервису је од изузетне важности. Желим вам све најбоље у следећих 95 година", рекао је Грејм Диксон.
За крај смо оставили бал, као својеврсну круну прославе 95. рођендана Радио Београда. Било је то време за дружење, не само запослених у Радио Београду и читавом РТС-у већ и са пријатељима наше куће. У Скупштини града, 25. новембра, премијерно у продукцији Радио Београда, кроз драму ауторке Мирјане Блажић и редитеља Војина Васовића, У нашега Сташе, мало слушаш Вагнера, мало тамбураше", реконструисали смо време, кроз речи и музику, када је прва српска опера Станислава Биничког На уранку изведена 1936. године у Радио Београду.
У томе су нам помогли уметнички ансамбл Министарства одбране "Станислав Бинички" који је у драми био Оркестар Краљеве гарде под управом капелника Драгутина Покорног, а којег је играо капетан Игор Митровић. Учествовали су и глумци Феђа Стојановић, Ненад Ћирић и Паулина Манов; а у улози спикера појавио се наш колега Мирослав Војводић. Учествовали су и певачи - у улози глумице Теодоре Арсеновић била је Данка Стојиљковић, а у улози оперске певачице Браниславе Живковић наступила је Марија Јелић.
"Од раног јутра кад засветле прозори Краљевске Академије, и када се први пут каже „овде Радио Београд" па све до поноћи док се не изговори 'лаку ноћ'. Један дан на радио станици је дуг. Али у том међувремену, ту у овој кући живи свет звукова који путују. Жива реч завладала је светом, с краја на крај, онако свежа, крепка и моћна каква је у најјачем свом часу, у часу изговарања. Њена владавина - тек настаје", каже Јелићева.
Радио Београд, већ 95 година, ваш је поуздан извор информација, знања и забаве, и да када чујете гонг - знате да сте - на правој фреквенцији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.