Вести
31. 12. 2019.
Слободан приступ информацијама на Балкану: Корак напред, два уназад
Недостатак политичке воље и лоша имплементација закона о приступу информацијама у земљама западног Балкана отежали су приступ отвореним подацима и угрозили уставом загарантована права грађана, закључак је извештаја „Слободан приступ информацијама и новинари Западног Балкана: Корак напред, два уназад“, који је објавила Балканска Истраживачка Регионалана Мрежа (БИРН Хуб).
Иако су закони о слободном приступу информацијама у земљама западног Балкана на папиру међу најлибералнијим у Европи, БИРН-ова анализа показује да је њихова примена знатно испод европских стандарда.
Извештај истиче да је, услед законодавних промена и политичког притиска у Србији и Црној Гори примена Закона о приступу информацијама од јавног значаја додатно отежана.
Ова анализа је такође показала да институције локалне управе чешће реагују на захтеве, док институције централне владе одлажу одлуке да би на крају одбацили захтеве новинара. Могући разлози могу бити природа и ексклузивност информација које ове институције поседују.
Најнижи број позитивних одговора на захтеве о приступу информацијама од јавног значаја који су имали новинари БИРН-а, у погледу појединачних институција у региону, био је код Управе цивилног ваздухопловства у Албанији, Министарства спољне трговине у Босни и Херцеговини, Поште на Косову и Министарства унутрашњих послова у Србији.
За многе новинаре на западном Балкану, где су независни медији често под нападом и притиском, закони о слободи информација су темељац њихове слободе и понекад једини начин да се добију информације.
Последњих година, међутим, постоји тенденција да институције затварају врата и експериментишу новим начинима ускраћивања јавних информација, посебно новинарима, који су традиционално најчешће корисници ових закона.
Да би одустале од информација, институције често или игноришу захтеве или тражене информације означавају класификованим.
Новинари БИРН-а су у многим случајевима били су принуђени да поднесу жалбе како би добили или податке које желе или одлуку о захтеву који су поднели. Тај процес често траје дуго, ремети свакодневне активности новинара и продужава читав истраживачки процес, који се може завршити употребом застарелих података.
Између јануара 2017. и јуна 2019. новинари БИРН-а на АДА пројекту поднели су 854 званична захтева за приступ информацијама од јавног значаја у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији, Србији и на Косову. Уз помоћ информација прикупљених на основу ових захтева, БИРН је објавио десетине истраживачких прича којима су откривене злоупотребе у владама, јавном и приватном сектору као и преступи моћних појединаца.
Од 854 поднета званична захтева за приступ јавним документима само 408 је одобрено, 225 је делимично одобрено (институције су одговориле само на техничке захтеве) и 221 захтев је одбијен или на њега није одговорено (чак ни у случајевима када су новинари понављали захтев).
Упоређујући однос између захтева који су поднети и на које је одговорено позитивно, Албанија је у врху са 61 процентом одговорених захтева. Следи Косово, са 56 одсто. У Србији су институције пружиле тражене информације у 40 одсто случајева, док је у Северној Македонији тај проценат био 33 одсто. Најгора стопа одговора је у Босни и Херцеговини, где су институције одговориле на само 25 одсто послатих захтева.
Годишњи извештаји регионалних повереника и обдусмана показују да је Србија током 2018. године примила највећи број жалби, 64 процента. Следећа је била Албанија, са 13 процената, а следе Северна Македонија, са 10 процената и Црна Гора, са 7 процента. Најнижи број жалби канцеларијама омбудсмана забележен је у Босни и Херцеговини – 5 одсто – и на Косову, само 1 проценат.
БИРН Косово је више пута подносио жалбе због ускраћивања приступа јавним документима. У свим случајевима, омбудсман је од надлежних институција затражио да одобре приступ. Али само 45 процената ових захтева резултирало добијеним приступом траженим документима. У 20 посто случајева БИРН-у је одобрен делимичан приступ. Информације у преосталих 35 процената су још на чекању.
На Косову су новинари БИРН-а поднели 337 захтева општинама, министарствима, телекомуникацијској компанији, тужилачком савету, судском савету, канцеларији председника, канцеларији премијера и телу за ревизију набавки. Од тога је 188 одобрено, на 27 делимично одговорено, а 122 захтева су одбијена.
У Северној Македонији БИРН је поднео 233 захтева, од којих је нешто више од трећине одобрено.
У Србији је БИРН поднео 95 захтева. Од тога је на 13 одговорено у потпуности, на 25 је делимично одговорено, а 20 је или одбијено или остало без одговора. У тренутку објављивања 37 захтева је било на чекању. Иако је законски рок да институције у Србији одговоре на такве захтеве 15 дана, у неким институцијама, попут Министарства унутрашњих послова, просечни временски оквир одговора је месец или дуже.
У Босни и Херцеговини БИРН је поднео 12 захтева и било је редовних праћења и подсећања пре него што су власти одговориле, иако је, као и у Србији, законски рок за одговор 15 дана. У пракси, државним органима је потребан један месец или више да одговоре.
У извештају се истиче да у скоро свим земљама региона недостаје политичка воља да у потпуности спроведу закони о слободном приступу информацијама. Међутим, захваљујући сталним критикама Европске уније, локалних организација цивилног друштва, невладиних организација и представника медија, још увек постоји одређени разлог за оптимизам у погледу стања транспарентности на Балкану – мада је додатни посао неопходан како би се осигурало право јавности да се тачно информише о јавним институцијама и послу који обављају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.