Вести

30. 12. 2019.

Аутор: Екипа VOICE Извор: VOICE

Од оглашавања у Србији профитира и једна и друга “страна”

Међу "добитницима" и они блиски режиму, али и они које режим проглашава "опозицијом"

Према информацијама до којих је Војвођански истраживачко-аналитички центар (VOICE) дошао истраживањем, из буџета Републике Србије у периоду од јануара 2016. до 12. септембра 2019. године издвојено је више од 1,3 милијарде динара за потребе маркетинга, оглашавања и штампања. Користи су имали они блиски властима, од таблоида па надаље, али и они који су у јавности представљени као опозиција режиму.

Међу агенцијама која је приходовала највише у наведеном периоду је Нова Цоммуницатионс доо чија је власница од 6. септембра 2017. године Јасмина Стојанов, бивша шефица прес службе у кабинету некадашњег председника Србије Бориса Тадића. Пре ње, ово се предузеће налазило у власништву Небојше Крстића, бившег Тадићевог саветника и бившег члана Управног одбора РТС-а, а донедавно познатог и као „@Krle22“ на Твитеру, где се под тим надимком појављивао као „инфлуенсер“ актуелне власти.

Предузеће у власништву Јасмине Стојанов приходовало је укупно 81 милион динара без ПДВ-а, и то из свега две јавне набавке. У једној, за услугу оглашавања у средствима јавног информисања Градска управа града Београда је доделила фирми Нова Цоммуницатионс 75 милиона динара без ПДВ-а, док је у другој набавци агенција добила шест милиона динара без ПДВ-а од Јавног предузећа Службени гласник.

На сајту фирме Нова Цоммуницатионс, међутим, види се да су међу клијентима такође и Телеком Србија, Државна лутрија Србије, Привредна комора Србије, Аеродром Никола Тесла, Агенција за безбедност саобраћаја, Скијалишта Србије и многе познате приватне компаније.

Програмски директор организације Транспарентност Србија (ТС) Немања Ненадић рекао је за VOICE да постоји велики простор да се кроз овакву врсту набавки „извлачи новац из буџета” државних и покрајинских органа, као и локалних самоуправа, а нарочито предузећа која су у њиховом власништву. “Наиме, ова врста трошкова није ни на који начин ограничена, ни по вредности, ни по потребама које би требало да се задовоље”, рекао је Ненадић.

Објашњавајући проблематику, он је навео да постоје неке ситуације када је оглашавање обавезно и када органи и предузећа морају да објаве неки оглас у најмање једном листу или на други прописани начин. Међутим, додао је, ван тога што је законска обавеза, такође постоји могућност да се они оглашавају сходно сопственој процени потреба и да – на пример спроводе – медијске кампање о појединим питањима и слично. “То могу несметано да чине, док год имају одобрена средства на буџетским ставкама намењеним за оглашавање”, рекао је Ненадић.

За Ненадића је фрапантно да су сви ови проблеми познати одавно, а да још увек постоје. “Ако не пре, а онда из извештаја Савета за борбу против корупције из 2011, да је њихово решавање било део приоритета када је актуелна политичка гарнитура дошла на власт, али да ништа није учињено у вези са тим”.

У врху оних који су највише приходовали из буџета Републике Србије налази се и Медијска мрежа доо, која је између осталог и издавач листа Српски телеграф. Ово предузеће приходовало је више од 43 милиона динара без ПДВ-а на јавним набавкама добијеним код АД Аеродром Никола Тесла, Министарства финансија, Министарства привреде, Државне лутрије Србије, Електропривреде Србије, Туристичке организације Србије и других.  Медијска мрежа основана је 2016. године и за веома кратак период је почела да остварује приход на основу јавних набавки добијених из буџета Републике Србије. Поред успеха на јавним набавкама, ово предузеће и медиј чији је издавач приходовали су и на конкурсима код јединица локалних самоуправа, и то у износу од 7,4 милиона динара. Према извештајима Савета за штампу, Српски телеграф је један од медија који у великом броју случајева крши новинарски Кодекс. Тако је овај медиј у 2016. години прекршио Кодекс у 1320 случајева, у 2017. години Савет за штампу наводи да је овај лист готово сваког дана у посматраном периоду био рекордер по кршењу новинарског кодекса, док је у 2018. години прекршио Кодекс само у насловима у 769 случајева.

Тамара Скрозза, представница НУНС-а у Комисији за жалбе, подсетила је да су етички кодекс новинара – као и Комисија – саморегулаторни елементи и да се непостојање законске обавезе да се поштују препоруке врло често користи као аргумент власти. “Међутим, оно што је евидентно јесте да сви таблоиди крше низ закона па и сам Устав, кроз своје извештавање у којем крше људска права”, додала је она. Скрозза је навела и да тиме што држава спонзорише оне који крше законе директно промовише такво понашање. “И видели смо да се ниједно тело – од надлежног министарства, до тужиоца – није само од себе бавило тим кршењем закона”, навела је Тамара Скрозза.

За Немању Ненадића, у неким ситуацијама је могуће повући паралеле између уређивачке политике медија који су финансирани од стране органа власти кроз оглашавање, а некада не. “Врло је вероватно да се део финансирања медија кроз оглашавање односи на плаћање политичке подршке носиоцима власти, а део на куповину заштите појединих функционера од негативног извештавања оних медија који нису под пуном контролом власти”, рекао је он.

Block&Roll рекордер у приходима

Највише средстава је приходовала маркетиншка агенција Блоцк&Ролл у власништву Александре Бошњаковић. Ова агенција је на тендерима добила укупно 95,5 милиона динара без ПДВ-а, од чега више од трећине средстава, односно 34,2 милиона динара од Агенције за безбедност саобраћаја Београд. Сем што се агенција спомиње у извештају Савета за борбу против корупције као један од закупаца вила ДИПОС-а, о Блоцк&Ролл-у се у широј јавности мало зна.

Поред Медијске мреже, у групи правних лица који су издавачи медија који су кршили новинарски Кодекс, а да су имали успеха у обезбеђивању средстава из буџета Србије су и Рингиер Аxел Спрингер, Дневне новине Ало, НИД Компанија Новости и Инсајдер Тим доо, који је изздавач таблоида Информер.

Издавач дневних новина Блиц остварио је приход од укупно 17,9 милиона динара по основу јавних набавки, Дневне новине Ало износ од 14,6 милиона, Новости 11,2 милиона динара, а Инсајдер Тим доо 9,6 милиона динара. Дневне новине Ало, Информер и Новости су такође имали успеха и на локалним конкурсима, те су остварили приход и по овом основу. Ало у износу од 400.000 динара, Новости 4,5 милиона, а Информер 2,3 милиона. Дакле, медији који готово свакодневно крше кодекс, што подразумева и дезинформисање грађана, таргетирање људи и неистинито извештавање, у посматраном периоду добили су више од 110,9 милиона динара. Подсетимо да је VOICE раније писао да су за исти посматрани период медији цивилног друштва добили више од 96,5 милиона динара.

Истраживање VOICE-а је открило још једну агенцију која је добила значајна средства. Креатива унлимитед доо приходовала је 70, 7 милиона динара, такође из свега две јавне набавке и то обе спроведене од стране Грађевинске дирекције Србије. Ово предузеће је у 2016.години потписало уговор у вредности од 17,9 милиона динара за услуге оглашавања и маркетинга, а у 2017. години на име израде рекламне кампање за продају непокретности Грађевинске дирекције Србије 52, 8 милиона динара без ПДВ-а, односно 63,3 милиона са ПДВ-ом. На сајту ове агенције се међу клијентима налази и Београдски сајам књига, али и многе приватне компаније.

У једној од ретких изјава, власница ове агенције, Нинослава Мартиновић, рекла је да су за додатно усавршавање у дигиталном маркетингу агенцији помогли експерти из Велике Британије и Израела, кроз директну подршку Европске банке за обнову и развој.

И United Media међу ПР „добитницима“

Међу подацима до којих је дошао VOICE занимљив је и тај да је међу највећим оствареним приходима и агенција повезана са Унитед Медиа и Драганом Шолаком.

Предузеће Media point doo које је у власништву United Media С.á.р.л. од 16. новембра прошле године приходовало је  68,1 милион динара без ПДВ-а од јавних набавки, од чега 63 милиона од Јавног предузећа Пошта Србије.

Како се наводи у Решењу Комисије за заштиту конкуренције, Унитед Медиа је под крајњом контролом фондова којима управљају друштва повезана са друштвом ККР & Цо. Л.П. (ККР), партнерством основаним у Делаверу. ККР у свету има велики број зависних друштава која су под његовом крајњом контролом, и која чине ККР групу. Унитед Медиа је део уже групације у оквиру ККР-а, и та зависна друштва чине Унитед групу. Унитед Медиа, поред Медиа Поинт и Direct Media, има крајњу контролу и у Пинк БХ и Пинк МНЕ. Према централном регистру стварних власника Агеције за привредне регистре, Драган Шолак има удео у овом правном лицу у износу од 34,33 одсто.

Драган Шолак, иако се веома ретко појављује у јавности, често се помиње у медијима, и то због оптужби које на његов рачун изговарају највиши представници власти, укључујући и председника Србије Александра Вучића. Шолаково име се тако најчешће наводи у списку „тајкуна“, одмах до опозиционог лидера Драгана Ђиласа, са којим га често доводе у везу.

Предузеће Медиа поинт, према подацима из АПР-а, основано је 2009. године, директор ове компаније до 2013. године био је Слободан Никчевић, који је запослен у Direct Media, компанији која је до 2014. године била у власништву Драгана Ђиласа.

Упитан шта нам говори чињеница да је већина маркетиншких агенција повезана на неки начин са политичарима, Немања Ненадић рекао је да је та појава била добро позната и пре 2012, а да се потом наставила.

„Вероватно је та ствар у вези са чињеницом да већина медија и иначе продаје свој огласни простор преко посредничких агенција, а не директно клијентима“, објаснио је он.

Транспарентност Србија је, према његовим речима, тражила да се ово питање уреди кроз доношење посебног закона који би уредио оглашавање и спонзорства јавног сектора. Та регулатива, како је објаснио, требало би да ограничи ситуације у којима је оглашавање уопште допуштено и да предвиди одговарајуће критеријуме за одабир медија где ће бити вршено оглашавање.

„На пример, нема логике да најнижа понуђена цена буде главни критеријум, већ би требало бирати према публици до које тај медиј допире“, закључио је Ненадић.