Вести

27. 12. 2019.

Аутор: Владана Јараковић Извор: Цензоловка

Избор чланова Савета РЕМ-а: Политика и селективна примена закона

Народни посланици изабрали су на данашњој седници троје чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије, након што је, грубо кршећи законске процедуре, парламент рок за њихов избор пробио за две и по године. Када се током ове јесени, у оквиру дијалога о изборним условима, владајућа већина обавезала да ће изабрати нове чланове Савета, Народна скупштина је убрзала процедуру, свела на минимум све законске рокове и читав поступак практично окончала за свега месец дана.

Пропуштање да током читаве две и по године изабере три члана Савета није једино екстремно одступање од одредаба Закона о електронским медијима. Чињеница је и да је парламент, слободним тумачењем законских одредаба, омогућавао, одлагао или спречавао избор кандидата за чланове Савета. Уочени проблеми у примени Закона нису мотивисали ниједног овлашћеног предлагача да предложи измене и допуне недоречених законских одредаба, па је начин попуњавања правних празнина током претходних пет година, од када је Закон ступио на снагу, искључиво зависио од тренутне политичке воље народних посланика.

Пре данашњег избора троје чланова, Народна скупштина је, од усвајања важећег Закона о електронским медијима 2014. године, спровела поступке избора шест чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије. Ниједан од ових поступака није спроведен у потпуности у складу са Законом. Као најспорнији издвојили су се поступци за избор чланова Савета РЕМ-а, чији су предлагачи надлежни одбор Скупштине Аутономне Покрајине Војводине и удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштите деце.

Ова два примера служе као подсетник да примена Закона о електронским медијима приликом избора чланова Савета РЕМ-а није била приоритет владајућој већини у Народној скупштини те да су у више наврата прибегли импровизацији како би извршили, одложили или ускратили избор предложених кандидата.

Као најзначајнија одступања од одредаба ЗЕМ издвојила су се:

1. Ниједан јавни конкурс није расписан у року предвиђеном Законом.
2. Допуштано је предлагање кандидата субјектима којима Закон не признаје својство предлагача.
3. Ниједан избор није извршен на првој наредној пленарној седници после обављеног разговора са предложеним кандидатима.
4. Народни посланици у два наврата нису изабрали предложене кандидате иако Закон не дозвољава такву могућност.

У наставку текста дат је детаљан приказ до сада спроведених најконтроверзнијих поступака:

А. Поступак избора члана Савета на предлог Одбора за културу и јавно информисање Скупштине АП Војводине

Законом о електронским медијима, као један од овлашћених предлагача за члана Савета РЕМ-а, предвиђен је надлежни одбор Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, односно Одбор за културу и јавно информисање покрајинског парламента. Мандат Горана Караџића, који је био члан Савета РЕМ-а на предлог Одбора за културу и јавно информисање Скупштине АП Војводине, истекао је 29. 12. 2015. године. На основу Закона о електронским медијима, јавни конкурс за предлагање члана Савета требало је да буде расписан 29. 6. 2015. године. Овај рок није поштован, и јавни конкурс за предлагање члана Савета РЕМ-а, чији је овлашћени предлагач Одбор за информисање Скупштине АП Војводине, објављен је октобра 2015. године.

У законом предвиђеном року, одбор покрајинске скупштине доставио је Народној скупштини предлог два кандидата. У надлежности Народне скупштине у овом случају било је само да оцени да ли предложени кандидати испуњавају законом предвиђене услове за члана Савета, па је дана 10. 11. 2015. на седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине утврђена листа кандидата овог предлагача и на њој су се налазили Синиша Исаков и Владимир Баровић.

На седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине 28. 12. 2015. обављен је разговор са двојицом кандидата и одлучено је да се листа кандидата на којој су Синиша Исаков и Владимир Баровић  достави Народној скупштини, будући да су се стекли услови за спровођење поступка за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије.

Међутим, 3. 3. 2016. на пленарној седници НСРС ниједан од два предложена кандидата није изабран за члана Савета. За Синишу Исакова гласало је седам, а за Владимира Баровића четири народна посланика.

Важно је напоменути да Закон о електронским медијима не предвиђа могућност да народни посланици не изаберу ниједног од кандидата које предложе овлашћени предлагачи. За разлику од ранијег Закона о радиодифузији, који је прописивао процедуру у случају да на пленарној седници ниједан од кандидата не добије Уставом прописану већину гласова (већина укупног броја народних посланика), важећи Закон ни на који начин не регулише ову могућност. 

Дан након гласања, 4. 3. 2016. године, указом председника Републике распуштена је Народна скупштина. Избори на републичком, локалном, али и покрајинском нивоу одржани су 24. 4. 2016. године. Састав Скупштине АП Војводине значајно се променио, а представници владајуће већине на републичком нивоу освојили су и у покрајинској скупштини већину коју пре тих избора нису имали.

Нови сазив покрајинске скупштине доставио је нови предлог кандидата 30. 8. 2016. године. На листи се поново нашао Синиша Исаков, док је други кандидат био Ђорђе Возаревић. Након поновљене процедуре, на пленарној седници новог сазива НСРС одржаној 14. 10. 2016. посланици су за члана РЕМ-а изабрали Ђорђа Возаревића.

Б. Поступак избора члана Савета на предлог удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштита деце

Закон предвиђа да право предлагања, заједничким договором, имају удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и заштита деце, ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива и имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године.

У складу са Законом, организација која улази у круг организација које заједно чине јединственог овлашћеног предлагача подноси надлежној служби Народне скупштине образложени предлог два кандидата с тим да две или више организација могу поднети заједнички предлог кандидата.

Мандат Горану Пековићу, члану Савета који је раније био предложен од стране организација, истицао је 11. 12. 2015. године, а НСРС је поступак избора започела тек на јесен 2015. расписивањем јавног конкурса.

Поступак кандидовања обележили су бројни проблеми и достављање непотпуне документације од стране многих предлагача, што је било последица различитог тумачења законских одредаба од стране различитих предлагача (достављање једног уместо два кандидата, неподношење документације о испуњену услова за предлагање). У недостатку адекватне законске норме, испуњење услова за предлагање (регистрација током најмање три године пре дана расписивања јавног позива, најмање три реализована пројекта у области заштите слободе изражавања/деце у последње три године) служба НСРС утврђивала је и претрагом интернет страница предлагача и сл. Коначно, предлагање је омогућено и организацијама које не остварују циљеве прописане законом.

Након што је Одбор утврдио листу од осам кандидата, за 10. 11. 2015. године заказан је састанак на коме су организације одлучивале о томе која ће два од кандидованих осам бити предложена за избор. И овај део поступка био је обележен нејасним процедурама и приговорима појединих предлагача, будући да Закон не прописује број кандидата кога треба да подржи свака од организација. Након што је на три седнице Одбор одлучивао хоће ли или неће одлучивати о приговорима те хоће ли тражити аутентично тумачење закона, коначно је 4. 2. 2016. године утврђена листа од два кандидата (Снежана Плавшић и Милан Антонијевић) и истог дана обављен је разговор са кандидатима. Одбор је предложио Народној скупштини да се предлог ова два кандидата стави по хитном поступку на дневни ред седнице за коју је  предвиђен избор чланова на предлог Одбора АП Војводине и на предлог цркава и верских заједница, а која је одржана 3. 3. 2016. Ипак, предлог је стављен на дневни ред пленарне седнице тек 14. 10. 2016. године. Народни посланици нису изабрали ниједног од два предложена кандидата.

Поновни поступак кандидовања започео је 4. 11. 2016. године, али су организације чији кандидати претходно нису изабрани одлучиле да не предлажу кандидате и истовремено Управном суду поднеле тужбу за поништај акта којим је Народна скупштина одбила предлоге за избор члана кога предлажу удружења. Управни суд до данас није донео одлуку у овом поступку.

У новом поступку 56 организација поднело је идентичне предлоге, па су се на листи нашли Радоје Кујовић и Радослав Николић. Одбор је приликом утврђивања листе предлагача прихватио и кандидатуре које су потекле од организација које не остварују циљеве у области заштите слободе говора и права деце (већином се радило о удружењима глувих и наглувих из различитих градова у Србији). И поред тога, Одбор је 26. 11. 2016. утврдио листу на којој су се нашла ова два кандидата. На пленарној седници одржаној 27. 12. 2016. за члана Савета изабран је Радоје Кујовић.

* Ауторка је виша истраживачица и правна експерткиња Црте