Вести
26. 12. 2019.
Фаркас: Да ми је неко причао, не бих веровала, али данас Фокс њуз подсећа на државну телевизију
Добитница Емија, продуценткиња култне емисије Дателине на НБЦ њузу, шефица ТВ Уједињених нација, за Цензоловку говори о томе зашто јој је мука од Фокс њуза, о цензури у америчким медијима, као и о томе зашто нема „друге стране“ када се извештава о глобалном загревању и вакцинама
Добитница већег броја Емија као продуценткиња, Сузан Фаркас је свој радни век посветила телевизији и облицима визуелног изражавања. У родној Канади је радила за јавног телевизијског емитера ЦБЦ (Canadian Broadcasting Corporation).
Током 17 година, које је потом провела радећи за НБЦ њуз у Америци, била је, између осталог, и главни продуцент култне њуз емисије Дателине.
Каријеру је наставила као шефица Радио-телевизије Уједињених нација.
Данас Сузан Фаркас има своју продукцијску компанију и предаје телевизијско и визуелно изражавање на мастер студијама Градског колеџа CUNY у Њујорку.
Цензоловка: Да ли је Телевизија Уједињених нација подлегала било каквим регулацијама? Да ли је можда било цензуре?
Сузан Фаркас: Уједињене нације су једно прилично исполитизовано место на коме је често било тензија на релацији сталних и ротирајућих чланица, тако да се можда могло говорити о цензури у смислу да неке врло моћне чланице, као што је Кина, уопште нису желеле да се говори о Тибету или Тајвану.
С друге стране, то није била политичка телевизија. Наш мандат је био да извештавамо о раду организације у главном седишту у Њујорку и у канцеларијама широм света.
Цензоловка: А како је било док сте радили за НБЦ?
Фаркас: Није било цензуре, то је сигурно. Можда више нешто у смислу аутоцензуре. У моје време је НБЦ био у власништву Џенерал електрикса, тако да нисмо радили истраживачке приче о њима. Ако је о њима већ постојала нека већа прича или вест, то смо преносили, али не бисмо нужно ствар даље истраживали.
Америчка телевизијска сцена се од тада прилично променила. Својевремено смо имали три велика ТВ емитера, а онда је почела да се развија кабловска телевизија.
Сада, са каналом Фокс њуз имамо нешто што безмало подсећа на државну телевизију! Да ми је то неко раније причао, не бих веровала. Раније је новинарство било „чисто“ и ми новинари смо се трудили да не износимо мишљења, већ да извештавамо. Данас ми је мука од тога како Фокс њуз „извештава“.
Цензоловка: У Америци би многи рекли да је Фокс њуз пандан МСНБЦ, који предност даје идејама које долазе са леве стране политичке сцене.
Фаркас: У питању је лажно изједначавање. Фокс њуз је веома пристрастан, уосталом – они то и не крију. Тај канал је основао човек који је по убеђењу републиканац, који је веровао да његовој партији треба подршка. С друге стране, МСНБЦ је део НБЦ-ја и њихово извештавање се базира на чињеницама.
Цензоловка: Фокс њуз је тај који приказује „обе стране“ кад је, на пример, у питању глобално загревање.
Фаркас: Управо сам на то мислила кад сам рекла да је у питању лажно изједначавање. У случају глобалног загревања сучељавају се наука и будалаштина. Ту не постоје две стране.
Као новинари, ми имамо задатак да пре емитовања прилога истражимо и разумемо тему. Слично је и са вакцинама. Ту постоје различита мишљења, али не и две стране те приче. Или штетни утицај ГМО, што је тема популарна на левој страни политичког спектра. И то мишљење је доказано погрешно.
Цензоловка: Због чега мислите да је дошло до промена у приступу извештавању које наводите?
Фаркас: Не знам што се тачно десило. Била сам у НБЦ-ју за време Заливског рата, 2003. године. Тада је велики број новинара узео здраво за готово речи Буша старијег. Као новинари, морамо да задржимо здраву дозу скепсе и наша улога је да увек истражимо позадину догађаја.
Цензоловка: Да ли бисте могли да упоредите начине извештавања у Европи и у Северној Америци?
Фаркас: Пратим оно што се дешава у Европи, али не детаљно. Највише због мог порекла. И оно што примећујем је прилично тужно, посебно експеримент из демократије у Мађарској. Орбан (Виктор, премијер Мађарске) је одлучио да се чује један, и само један – његов глас, па је демократија тамо на врло крхким ногама.
Последња стварно шокантна ствар јесте његово протеривање из земље Универзитета Отвореног друштва. Орбан је, да тако кажемо, слика већег проблема са којим се Европа тренутно суочава.
Што се тиче разлика, у питању су другачији приступи, у зависности од места са ког извештавате. Типичан пример је начин извештавања о криминалним судским процесима. У Канади, на пример, на јавној телевизији не бисте могли да видите лице или име особе док она није осуђена, и мени се то чини као добра пракса.
Цензоловка: У којој мери је канадски ЦБЦ сличан ББЦ-ју у Великој Британији или ПБС-у у Америци?
Фаркас: У Британији су сви обавезни да плаћају претплату. У Канади се јавни сервис плаћа кроз порез и само одређени програми смеју да имају рекламе. У Америци имамо ПБС, што је модел по коме појединци и фондације донирају новац за њихов рад. Уз то, ПБС добија и неке јавне донације.
Цензоловка: Да ли јавни сервис у Канади има обавезу да прати одређене теме, посебно када су у питању политички осетљиве ствари, као што су избори?
Фаркас: Колико се сећам, једина обавеза била је да се сваком кандидату пружи једнако време на малом екрану. Ни у Канади ни у Америци не постоји ништа попут предизборне ћутње, које има, на пример, у Израелу. Мени се то као правило чини оправдано и добро, мада је, ево видимо, Netanjahu (Бенџамин, израелски премијер, прим. нов.) то на последњим изборима прекршио.
РЕГУЛАЦИЈА ТВ ПРОГРАМА У САД: КАЗНЕ 400.000 ДОЛАРА
Фаркас: Будући да Америка има Први амандман који штити готово апсолутну слободу говора, једина врста регулације телевизијског и радијског програма, и то само оног који се преноси етром (што искључује кабловске и интернет ТВ) односи се на – речник и слику.
Федерална комисија за комуникације ФЦЦ је независно тело, које, између осталог, доноси одлуке о томе да ли је нешто што се чуло путем таласа непристојно или опсцено.
Садржај који је непристојан (речи и слике) дозвољен је за емитовање од 10 увече до 6 ујутро, док је опсцени садржај по правилу забрањен. То телевизије знају и клоне га се.
Интересантно је да не постоји списак речи, појмова или слика који су a priori забрањени, већ комисија све посматра у контексту. Тако је језик у филму „Спасавање редова Рајана“ прилично експлицитан, са доста сочних псовки, али је ФЦЦ донео одлуку да то може да прође зато што филм без тога не би верно дочарао рат.
Уколико би се, међутим, исте те речи употребиле у некој емисији забавног карактера, сасвим је извесно да би ФЦЦ донео одлуку о плаћању казне.
Иначе, ФЦЦ не ради мониторинг програма, већ је читав процес заснован на притужбама грађана. Уколико их је већи број, тек онда ФЦЦ реагује. ТВ кућа има право на две жалбе, али ако се испостави да је програм прекршио правила ФЦЦ-а, следе прилично високе новчане казне, углавном око 400.000 долара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.