Вести
26. 12. 2019.
Недељков: У Савету РЕМ-а не постоји воља да се нешто промени
Учесници другог округлог стола у организацији РЕМ-а о Нацрту правилника о обавезама јавних медијских сервиса током изборне кампање сагласни су да поједине одредбе морају да се мењају. Програмски директор организације ЦРТА Раша Недељков не очекује да ће предлози представника цивилног друштва бити узети у обзир.
Други округли сто о одредбама Нацрта правилника о начину извршавања обавеза јавних медијских сервиса током предизборне кампање, који је израдио РЕМ, одржан је јуче уз учешће представника организација цивилног друштва и медијских стручњака.
Савет РЕМ-а има рок до 15. јануара да изради коначан текст Правилника, након чега се документ шаље Министарству за културу и информисање на оцену уставности и законитости.
„Не треба очекивати од РЕМ-а да промени политичку културу“
Горан Петровић, члан Савета РЕМ-а, који је водио јавну расправу, поручио је присутнима да постоји добра воља да се размотре све примедбе, али да не треба очекивати од регулаторног тела „да промени политичку културу, изборне услове и изборне процесе“.
Као и на претходној јавној расправи, РЕМ-у је замерено то што се Нацрт правилника односи само на јавне сервисе, али не и на комерцијалне медије. Професор Факултета политичких наука у Београду Раде Вељановски мисли да РЕМ није требало да доноси нови правилник за јавне медијске сервисе, јер су они већ регулисани посебним законом.
„У погледу приватних медија, РЕМ и те како има шта да каже и није тачно да они могу да раде шта хоће. Ми смо правили законе у односу на европску праксу, која треба да се поштује. Потпуно је јасно да кандидати на изборима могу да се дискриминишу на основу различитих цена, премало или превише термина. Ви сте се уздржали да им то препоручите“, оценио је Вељановски.
За њега је у Нацрту правилника најспорнија тачка која се тиче равномерне заступљености кандидата у предизборном програму по „принципу пропорционалне једнакости“.
„Мени овај принцип није познат, а медијима се бавим 43 године. Изучавао сам праксу јавних сервиса у Европи, која каже да постоји или пропорционална или једнака заступљеност, не могу бити оба. Пропорционални систем се углавном укоренио у земљама које су конституисале двопартијски систем, као што су Велика Британија и Немачка. Кнут Флекенштајн је предложио немачки модел, али мислим да тај принцип није применљив на земље као што је наша“, рекао је Вељановски.
Последица примене оваквог члана, с обзиром на околности, била би да бисмо на малим екранима имали само владајућу коалицију, што је са становишта закона недопустиво, сматра Вељановски.
Изборни процес без дијалога
Према мишљењу Зорана Гавриловића из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), у Нацрту правилника полази се од тога да медији само информишу, али је улога медија у изборном процесу шира – да едукују, да допринесу дебати.
„У изборној кампањи немате дијалог, и то је проблем. Нама у изборном процесу не треба пропаганда, него дебата. Промотивно извештавање је супротно члану 47 Закона о електронским медијима. Ми предлажемо да се донесе посебан члан унутар закона, који би спречио да се појављују прилози којима се крши члан 27 Закона о Агенцији за борбу против корупције“, истакао је Гавриловић.
Функционерску кампању, према Гавриловићу, преставља то када јавни функционер у више од 50 одсто времена током предизборне кампање буде позитивно представљен.
„Такви се прилози не разликују од рекламе. Постоји и пример такозване партијске камаре, када странке дотуре прилоге из својих штабова, а медији то пусте. Када се премијерка, на пример, појављује на отварању неког пута, а прича о СНС-у, то је кршење закона а не функционерска кампања“, објаснио је Гавриловић.
Раша Недељков, програмски директор организације ЦРТА, сматра да не постоји воља у РЕМ-у да се нешто промени, и у изјави за Цензоловку после јавне дебате додаје да не очекује да ће Савет у Правилник уврстити предлоге које су изнели ЦРТА и друге организације и медијски стручњаци.
„Нисмо видели код чланова Савета да постоји спремност да се боре за професионалнију медијску сцену. Видели смо да оправдавају статус кво. После јучерашњег састанка, нада да ће нешто од наших препорука и предлога наших колега бити увршћено у коначну верзију Правилника драстично се смањила“, истакао је наш саговорник.
КОРИСТ ОД ХАОСА У ЕЛЕКТРОНСКИМ МЕДИЈИМА ИМА ВЛАДАЈУЋА ЕЛИТА
У организацији ЦРТА, која је учествовала у обе јавне дебате, сматрају да конкретних резултата није било. Раша Недељков каже да су њихови предлози упућени јавности још пре неколико месеци, те да су израдили и Предлог правилника, али одговоре нису добили.
„На јучерашњој расправи очекивали смо да ћемо добити коментаре на све значајне замерке, али они су изостали. Замерке се односе на ограничење Правилника на јавне медијске сервисе, без прецизирања кључних стандарда и покушаја да се реше проблеми као што су дискриминација у извештавању у кампањи, у информативном програму, нетранспарентност и неравноправност у извештавању различитих политичких актера. Чули смо флоскуле да треба унапређивати законе и мењати их, али постоји читав низ ствари који РЕМ може да уради на основу постојећих закона, пре свега Закона о електронским медијима, који даје РЕМ-у важну регулаторну и арбитрарну улогу да решава спорове и штити јавни интерес“, оценио је Недељков.
Он каже да корист од хаоса у електронским медијима увек имају владајућа елита и њихови партнери, као и власници медија. Мониторинг програма који спроводи ЦРТА међу медијима са националном фреквенцијом, у тзв. прајм тајму је показао огроман дисбаланс у извештавању – представници власти троше више од 70 одсто укупног времена на јавном сервису и представљени су у позитивном и неутралном тону, док су представници опозиције готово искључиво презентовани у негативном контексту.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.