Вести

24. 12. 2019.

Аутор: Зоран Стрика Извор: kazitrazi.rs

Новац за оглашавање пројеката од изузетне важности за Новосађане одлази београдским таблоидима који подржавају власт

Управа за грађевинско земљиште и инвестиције и Служба за заједничке послове у Новом Саду расписале су јавне набавке за оглашавање. У оба случаја новац је легао на рачуне таблоида или медија блиских актуелној власти, шампиона пропаганде и објављивања дезинформација, међу којима су Ало и Српски телеграф

Системи извлачења новца грађана кроз пројектно суфинансирање медија су сада, неколико година после њиховог успостављања, уходани и усавршени, али су углавном познати. Можда је и зато на терену јавних набавки све очигледнији тренд да се и на тај начин новац из буџета додељује медијима блиским властима, пре свега таблоидима, који Кодекс новинара крше не трепнувши.

Ало, Српски телеграф, Блиц, само су неки од медија који добијају уговоре за оглашавање путем јавних набавки, а који се често налазе међу онима који крше Кодекс новинара Србије, као и међу медијима који често објављују лажне вести и дезинформације.

Градске управе и јавна предузећа траже издаваче који ће им уз најнижу цену омогућити да допру до што већег броја људи – а о њима никад не објављују текстове у којима их критикују – тако да новац на крају завршава на рачунима медија којима је профит испред професионалности. Остаје велико питање да ли грађани заиста буду информисани о ономе што је предмет огласа, али то оглашиваче превише не забрињава.

Ало, како брат?

Управа за грађевинско земљиште и инвестиције и Служба за заједничке послове у Новом Саду расписале су током ове године јавне набавке за посао „оглашавања ради информисања јавности“, које подразумевају објављивање огласа у медијима. У оба случаја новац је легао на рачуне таблоида или медија блиских актуелној власти.

У случају Службе за заједничке послове Града Новог Сада, расписана је јавна набавка за посао чија је вредност процењена на 4,1 милион динара без обрачунатог пореза. Пријавило се неколико медија, а оквирни споразуми до марта 2020. закључени су са издавачем Курира – Адриа медиа групом, те са Дневником и дневним таблоидом Ало.

Новац за оглашавање који одлази таблоидима и медијима блиским актуелној власти представља својеврсно рекетирање грађане од стране владајуће партије, која новац локалних буџета обилато користи за финансирање паралелних структура моћи, међу којима су и таблоиди, који служе као „батина“ режима против политичких неистомишљеника (Маја Леђенац)

Управа спроводи набавку путем наруџбеница, па се може видети ко је колико посла добио. Док је издавачу Курира издата тек једна наруџбеница у вредности од 25.500 динара без ПДВ-а, Ало и Дневник су, судећи по документацији, имали много више посла. Ало је од марта ове године добио наруџбенице у вредности већој од 860.000 динара, док у случају Дневника та сума прелази 390.000 динара.

У Новом Саду је тренутно једно од најважнијих градских питања на који начин ће се град развијати у будућности и које ће се урбанистичке одлуке доносити, што додатно појачава значај послова које у име грађана обавља Управа за грађевинско земљиште и инвестиције. И она је ове године спровела јавну набавку којом тражи издавача за објављивање огласа.

Ова управа би Новосађане требало да информише о продаји земљишта, отуђењу грађевинског земљишта, јавним надметањима. Иако то чини на свом прилично непрегледном сајту, Новосађани ће информације о томе моћи да пронађу и у Српском телеграфу.

Занимљиво је да је Управа упутила позиве Политици, Блицу и Новостима да учествују на конкурсу, али је на крају уговор вредан 2,5 милиона динара доделила Медијској мрежи, издавачу таблоида Српски телеграф, с обзиром на то да је та компанија доставила најнижу понуду.

Слично је било и прошле године, када је Управа за грађевинско земљиште расписала исту набавку идентичне вредности, али је тада новац добио други београдски таблоид – Ало.

Новац грађана протраћен

Иако би и Градска управа и Служба за заједничке послове могле да као аргумент искористе то да сви медији којима је додељен новац кроз јавне набавке имају велике тираже у Новом Саду, питање је колико заиста конзументи таблоида, који су навикли на вриштеће наслове, обраћају пажњу на ситна слова и бирократски текст без фотографија.

Истовремено, ти таблоиди не обавештавају Новосађане о ономе што је за њих заиста важно, као што су планиране урбанистичке промене.

Информација о продаји зелене површине у Футошкој улици у Новом Саду навела је грађане да протестују у свом паркићу. Новосађани, међутим, на податак да градска власт намерава да прода паркић како би се проширила бензинска пумпа у његовој близини, нису наишли ни у каквом плаћеном огласу у неком дневном листу, него на локалном порталу. Једна вест је грађане, револтиране због све мање зеленила у крају у ком живе, навела на то да се побуне. На крају су успели да сачувају своју зелену оазу.

У ситуацији када постоји темељно непоштовање и нетранспарентност процедура којим се јавни послови града обављају, грађани се ослањају на грађанске иницијативе на друштвеним мрежама, које су се самоорганизовале због планова који би могли директно да утичу на њих (Бранка Ћурчић)

Група за концептуалну политику (ГКП), која се бави остваривањем јавног интереса у области развоја самоуправљања и демократије, неколико пута је указивала на то да грађани нису били информисани о планираним урбанистичким променама у њиховој средини.

Чланица ГКП-а Бранка Ћурчић каже за Цензоловку да је у случају додељивања уговора таблоидима вероватно посреди неки други циљ, а не информисање грађана, без обзира на то колико њихови тиражи били велики.

„Вероватно је битније да је плаћени медиј близак власти од његове доступности грађанима. Тиме се заправо шири инфраструктура владајуће партије и осигурава њена изборна мобилизација – управо оваквим усмеравањем јавних средстава. Не пратим такве медије, те не могу да кажем да ли се огласи објављују у њима. Ако се и објављују, градске управе тиме само задовољавају процедуру јавног оглашавања попут других формалних процедура, што није довољно за укључење грађана и њихово учешће у јавним пословима“, објашњава Бранка Ћурчић.

Закуп огласног простора у новинама не мора нужно да буде лоша пракса, али она не треба да исцрпи начине оглашавање послова града, посебно оних који би требало да укључе грађане, као што је ситуација са јавним увидима у урбанистичке планове.

„Проблем је, такође, у томе што други облици оглашавања не постоје. Интернет презентације установа су врло штуре, а за већину месних заједница оне и не постоје. Ако и постоје у виду страница на друштвеним мрежама, планови који су у процесу измене или израде се на њима никада не истичу, што значи да се не ради довољно на информисању грађана“, додаје наша саговорница.

Бранка Ћурчић закључује да се у ситуацији када постоји темељно непоштовање и нетранспарентност процедура којим се јавни послови града обављају – а не само неадекватно оглашавање – грађани ослањају на грађанске иницијативе на друштвеним мрежама, које су се самоорганизовале због планова који би могли директно да утичу на њих.

Леђенац: Рекетирање грађана од стране власти

За потпредседницу Независног друштва новинара Војводине Мају Леђенац додељивање новца за оглашавање медијима блиским актуелној власти представља својеврсно рекетирање грађане од стране владајуће партије, која „новац локалних буџета обилато користи за финансирање паралелних структура моћи, међу којима су и таблоиди, који служе као ‘батина’ режима против политичких неистомишљеника, цивилног сектора, професионалних новинара и медија, те ‘неподобних’ грађана“.

Институције и локалне управе, приликом расписивања јавних конкурса за оглашавање у медијима, морају да се воде потребом да им огласе објављују медији који професионално раде свој посао и при томе не крше Кодекс новинара Србије.

У томе би могли да се ослоне на Савет за штампу, те да један од услова буде тај да то саморегулаторно тело није утврдило да је медиј у коме би био објављен оглас кршио Кодекс у одређеном периоду.

„Када је реч о обавези јавног оглашавања одређених конкурса, ту би, у сваком случају, поред интернет сајтова комуналних предузећа и служби – предност морали да имају локални медији, и то искључиво они који поштују професионалне стандарде и новинарски кодекс“, поручује Леђенац.

Таблоиди блиски власти, као победници јавног надметања, само су још један начин „финансирања партијске структуре која покушава да преузме моћ од институција“, наводи Маја Леђенац. Медији су само средство да се то оствари, јер се, у ствари, ради о партијским гласилима.Шампиони кршења кодекса

Новосађани ће о појединим важним стварима за своју средину моћи да се информишу из таблоида – уколико их читају и уколико примете огласе у њима – и то код оних који неретко објављују дезинформације, како је утврдио портал Fake News Tragač. Он је, према сопственој евиденцији, награде Златни, Сребрни и Бронзани Пинокио доделио медијима који су у протеклих годину дана највише ширили лажне и манипулативне вести. Тако је Ало заслужио Сребрног Пинокија, док се Српски телеграф нашао међу 10 највећих генератора лажних вести у Србији.

О њиховој непрофесионалности сведочи и евиденција Савета за штампу, који је утврдио да је управо Ало шампион у овој неславној дисциплини – са 929 прекршаја у 2018. години, а прати га Српски телеграф са 769 прекршаја.