Вести

24. 12. 2019.

Аутор: Алексеј Кишјухас Извор: Цензоловка

Свет је бољи него икад: Где су нестале добре вести?

Преполовљен број сиромашних. Људи никад нису били паметнији нити толерантнији. Никад мање ратова и њихових жртава. Све мање блуда и неморала... Лажне вести!? Ма дај!? Боље него икад??? Одговоре потражите у шокантној новогодишњој анализи Алексеја Кишјухаса

Стигли су празници – Божићи, Нове године, најпопуларније славе и сав тај џез. Политичари ће смањити доживљај, радни људи иду на заслужене одморе, градови су увелико окићени, а грађани размењују дарове. Медији такође прихватају ову празничну шему, па олабављују са кризама, скандалима и ратовима, све у корист тзв. „добрих вести“ из земље и света, а нарочито света. Заправо, када год у години медији објаве неку позитивну, племениту или срцепарајућу вест, од локалних угоститеља који поклањају оброке сиромашнима, преко еко-ентузијаста који саде дрвеће унаоколо, све до успеха пословичних „младих математичара“, коментари су већ досадно унисони: „Зашто нема више оваквих вести?“

А у овом питању крије се и својеврсни зајеб, колико и (не)искрена жеља конзумената медија. Наиме, свака добра вест или позитивни тренд третирају се као – изузетак. Отуда и епитет „добре“, јер су вести ваљда по дефиницији лоше.

Дакле, добре вести су куриозитет или необичност, празнична или летња шема, све док се у ТВ дневнике и на насловне странице изнова не врате „праве“ вести: ратови, терористи, мигранти, дроге, Брегзит, Трамп, беда и сиромаштво, шок и неверица, зло и наопако на ову скупоћу. Дакле, оне вести које сведоче о томе како никада није било горе, како је раније све било боље, и како све одлази дођавола, а ми смо већ тамо и чекамо. Проблем је само у томе да су ово упадљиве неистине.

И зато, у празничном духу, ево неколико предлога за сасвим истините новинске наслове или ударне вести из света, а које опет нећемо видети у медијима, било у овој, било у новој години:

„Људи! Преполовљен број сиромашних на свету! (ФОТО)“

Да, није грешка. Од 1990. године наовамо, преполовљен је број људи у земљама у развоју који живе у екстремном или апсолутном сиромаштву. Овај број смањен је са 43% 1990. године, на 21% 2010. године, те на 14%. 2015. године. Што значи и то да 1 милијарда људи на планети више не живи испод границе апсолутног сиромаштва. Док смо ми на Балкану екстремно ратовали и килаво транзиционисали, за две деценије на прелазу векова догодило се највеће глобално смањење сиромаштва у историји света.

Чаша је још увек (полу)празна за многе, и даље нас неки оцвали холивудски глумац упозори на „гладну децу у Африци“, а беше и глобална рецесија 2008. Али, тренд набоље је несумњив, колико и распамећујући. Заправо, миленијумски циљ Уједињених нација за смањивање екстремног сиромаштва испуњен је пет година пре задатог рока. Тако је, 800 милиона грађана света и даље живи испод границе сиромаштва, али је то за читаву милијарду људи мање него пре само двадесет година. Зар то није добра вест?

„Ово СИГУРНО нисте знали! Људи су паметнији него икад!“

Ово већ мора да је некакав фејк њуз или njuz.net. Зар људи нису заглупављени као камен за купус, а ти глупави се размножавају брже него паметни? Сви знамо за ту менталну жваку: завладала је идиократија, образовање је скандалозно, неписменост вриштећа, не читају се књиге или новине.

Подаци, међутим, кажу другачије. Коефицијент интелигенције стабилно расте још од 1914. године. Данас је глобално већи за 24 поена у просеку, чак и ако из једначине искључимо све већи удео образованих у друштву. А истовремено јесмо и све образованији и све писменији. А да ли смо тога свесни?

С тим у вези, ево неколико квиз питања. Шта мислимо, колико процената младих на целом свету не уме да чита и пише? Понуђени одговори су:

а) 28%, б) 18%, ц) 8%

Или, колико људи на свету није завршило основну школу?

а) 35%, б) 25%, ц) 15%

Тачни одговори су и они најпозитивнији:

ц) и ц)

Према подацима УНЕСЦО за 2018. годину, чак 91,7% младих, старости од 15 до 24 године, на планети Земљи умеју да читају и пишу. Или, према подацима Роберта Бароа са Харварда, 47,1% људи на свету није имало основно образовање 1950. године; шест деценија касније, овај удео је само 14,8% (2010).

И не само то, квалитет образовања је у сталном порасту у претходних 40 година, а 91% младих је уписало основну школу чак и у сиромашним земљама или земљама у развоју.

Дакле, живимо у најобразованијем и најписменијем добу у историји. Али, шта људи раде са тим новим читалачким супермоћима? Читају интернете и пишу гневне коментаре испод вести?

Одговор је поново – не баш. На пример, пословично „глупави“ Американци данас заправо читају два пута више романа него пре 60 година. Вероватно је слично и у Србији. Можда волимо да замислимо митолошку дневну собу из старе-добре 1956. године, када су господин и госпођа Пристојни у фотељи читали Достојевског или Џојса, те дискутовали о Камију, Орвелу или Набокову. Међутим, много је вероватније да су слушали радио, ако на реду није било насиље у породици због загорелог ручка госпође. С тим у вези…

„Шокантно! Толеранција је на историјском максимуму! (ВИДЕО)“

Чињенице не лажу. У последњој деценији, удео земаља света које усвајају законе против насиља у породици порастао је са 53% на 78%. А број држава које криминализују хомосексуалне односе опао је са 74% у 1969. години, на 27% данас. У поређењу са идеалним светом без предрасуда, расизма и национализма, стање ствари јесте једна непрестана оргија затуцаног насиља. Али, у поређењу са реалним светом у било ком тренутку у историји, биће да ствари ипак напредују. Од 1995. године, стопе родне неједнакости глобално су опале за 20%. И људи данас озбиљно расправљају о томе у које тоалете да улазе трансродне особе, уместо да их спаљују на ломачама.

Затим, уз традиционалну Шведску, Норвешку и сличне, англофоне и латиноамеричке земље данас су међу најтолерантнијим државама на планети. На пример, 87% Американаца данас одобрава брак између особа црне и беле боје коже, док је такав брак 1958. године одобравало само 4% људи. Брак између хомосексуалних особа данас је легалан у готово 30 земаља света, што је било незамисливо пре само неколико деценија. И све је то због мрске деце и омладине. Млађе генерације, на којима фамозно „свет остаје“, јесу све толерантније према другом и другачијем, те јесу отворенијих умова и схватања. Није стереотип: ускогруди расисти и затуцани маторци напросто нису бесмртни, а на њихово место долази све толерантнија дечурлија.

„За неверицу! Смањио се блуд и неморал младих на Западу! (18+)“

Уколико смо били помислили да је сва ова толеранција довела до пораста блуда, неморала и васколиког прндачења међу омладином – није. Јер, тинејџерске (нежељене) трудноће на декадентном Западу данас су такође на историјском минимуму. Затим, у Сједињеним Државама и другим развијеним земљама, пушење цигарета, конзумирање алкохола, али и (зло)употреба хероина, кокаина, метамфетамина и екстазија међу младима данас је на најнижем нивоу од 1975, односно од када се врше мерења!

Од толико драме око распојасане омладине која пуши и пије дрогу док се дрпа за гениталије без заштите, биће да имамо генерацију добро информисаних и одговорних, ако не и закопчаних и стармалих штребера који се фурају на здрав живот. Хм, да ли смо сигурни да смо то заиста желели?

„Хаос! Мир у свету је коначно завладао!“

Најзад, можда и најбоља ударна новогодишња вест коју нигде нећемо прочитати она је о – миру у свету. Кандидаткиње за „Мисс“ могу да одахну и промене своје изборне жеље, пошто је број страдалих у рату данас најнижи у протеклих стотину година и због чега поједини теоретичари говоре о периоду тзв. „Дугог мира“. Највеће светске силе оволико дуго нису биле у релативном миру међу собом још од доба Римског царства!

И овде је велика лекција за наше гутање лоших вести. Уколико нам се чини да је на делу константно ратно стање негде на планети, ово је зато што има више информација о ратовима, али не и ратова самих.

Због живог сећања на трагедије Првог и Другог светског рата, као и југословенских ратова у 20. веку, заборављамо на то да је само у Европи између 900. и 1914. године вођено чак 2.311 ратова или просечно 2,3 рата годишње. Затим, број међудржавних ратова на свету смањио се са просечно шест ратова годишње током педесетих година прошлог века, на један рат годишње током двехиљадитих.

А чак и данашњи ратови, по броју страдалих, у историји би били отписани као обичне чарке и банална пушкарања. И када је о оном озбиљном оружју реч, број нуклеарних бомби на планети данас је на отприлике 1/4 од броја истих током Хладног рата, а шанса да изгубимо живот у рату данас је најмања.

Шта је то ако не добра вест? Национализам на Балкану јесте као Ђекна (још није умро, а ка’ ће не знамо), али свет у међувремену јесте постао много мирољубивије место за живот.

* * *

Рећи да је данашњи свет бољи него икад – никад није нарочито секси. Који год био разлог за то, да ли носталгија, дроге, јефтин дизел, небрига за калорије, Александар Вучић или стари примерци „Плејбоја“, многи људи напросто сматрају да је прошлост била много боља него свет у којем живимо данас. И када на измаку године размислимо о планетарном стању ствари, обично помислимо на ратове, насиље, природне катастрофе, корупцију, експлоатацију, беду и гладну децу у Африци.

Многе ствари јесу страшне, а делује нам као да постају све горе. Богати су све богатији, сиромашни све сиромашнији, а политичари све моћнији и бахатији; природни ресурси су на измаку, нестаће нафте, хране и воде; питање је дана када ће нас погодити нова економска криза, терористички напад или проклети астероид убица.

Ово је слика коју већина људи види у масовним медијима и затим је унаоколо носи у својој глави. Међутим, она пречесто не одговара чињеницама.

Доба у којем живимо можда није златно, али није ни тако мрачно као што се представља. Бројни глобални изазови, понајпре климатске промене, и те како постоје, али смо као човечанство направили огроман напредак, скок или искорак у протеклих десет, двадесет, па и стотину година.

И зато понекад, али само понекад, ваља искључити лоше вести и опустити се уз цигарету и колаче, печење и руску салату, чашу вина или пива. Са прославом или без прославе Исусовог рођендана или нове револуције планете Земље око Сунца, атмосфера на свету јесте празнична.

Стопа смртности деце преполовљена је између 1990. и 2012. године, и наставља да опада. Озонски омотач се готово у потпуности опоравио. Обновљиви извори енергије данас производе око 33% струје на свету. Многе угрожене живе врсте данас то више нису. Просечан број унетих калорија по особи на свету скочио је од 2.250 (1960. године) на 2.800 калорија дневно данас. Само у овој деценији, просечни животни век скочио је од 69,5 на 72,6 година живота глобално, а на 81 годину у развијеним земљама света. Глад је од универзалног феномена постала изузетак који погађа само мали део планете.

Стотину му моћи позитивног мишљења, милијарду људи се издигло из апсолутног сиромаштва у протеклих 20 година!

А да ли је то била вест? Да ли смо знали, чули за то? И како и зашто се то догодило? Да ли некад помислимо колико је то фантастично? Или радије седимо у стану и нервирамо се зато што је „опет нешто спор интернет, мајку им провајдерску #%$@!!“ А помислимо ли тада колико је тај интернет нешто непојамно изузетно? Што живимо у добу у којем огроман и све већи број нас у осветљеном, топлом стану са текућом водом и креденцом за лекове, у памучним гаћама на меканом каучу, под прстима имамо приступ апсолутно целокупном људском знању и свим информацијама које пожелимо? Чаша је некада заиста полупуна. Занатским пивом, али и чињеницама.

Уколико неко уопште чита оно што годинама пишем, та или тај знају да сам у својим колумнама релативно опседнут фашизмом, српским национализмом, науком и сексом. И да сам пречесто циничан, песимистичан и негативан. Свет уопште, а српско друштво посебно, заиста умеју да буду турбо депресивне твари испуњене сиромаштвом, корупцијом и мржњом према свему модерном и другачијем, уз исувише много пратеће гадног, ружног и злог.

С друге и новогодишње стране, планета и људска друштва јесу драматично узнапредовала у домену исхране, хигијене, дужине животног века, писмености, образовања, комуникације, положаја жена и деце, па и сиромаштва и рата. Понекад делује као да смо најзад колективно укапирали ту неку цивилизацију. Једноставно је, свет заиста постаје све боље и боље место за живот. А Србија?