Вести
20. 12. 2019.
“Чији новац троше медији - како се уместо јавног интереса суфинансира цензура и аутоцензура”
Трибина под овим називом део је истоименог пројекта пожаревачког Радија “Браво” који суфинансира Министарство културе и информисања по основу Конкурса за суфинансирање пројеката организовања и учешћа на стручним, научним и пригодним скуповима, као и унапређивања професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања у 2019. години.
Трибина под овим називом део је истоименог пројекта пожаревачког Радија “Браво” који суфинансира Министарство културе и информисања по основу Конкурса за суфинансирање пројеката организовања и учешћа на стручним, научним и пригодним скуповима, као и унапређивања професионалних и етичких стандарда у области јавног информисања у 2019. години.
На трибини су говорили: Оливера Милошевић, новинарка „Политике“ и чланица Управе и Извршног одбора Удружења новинара Србије, крагујевачки новинар Мирослав Милетић, аутор емисије „Из главе“ и Урош Урошевић, новинар радија „Бооm 93“ . Модератор трибуне био је Слободан Васић, власник и уредник Радија „Браво“
Васић је најпре присутним грађанима објаснио да се медији издржавају преко маркетинга и пројектног суфинансирања, те донацијама које су ређе. Истакао је да је данас новинарство најлошије плаћена професија и да зато нема подмлатка, што је у Пожаревцу драстичан пример.
Мирослав Милетић је објаснио да припада генерацији која је стасала 80-тих година која је одрасла на омладинској штампи и нагласио да су тада одмах морали да савладају иронију и сарказам, да би добили простор да нешто напишу.
„Читавог живота сам се сударао са разним облицима покушаја цензуре. Слобода говора је скупа и има своју цену, тренутно је можда најскупља од када памтим. Ствари су врло просте – или плаћате цену или не. Ако плаћате цену своје слободе говора, онда сте принуђени да радите на тежи начин, а ако нећете да платите цену онда ћете да говорите оно што вам други кажу – то је цензура“, казао је Мирослав Милетић и додао да никада није дозволио да га цензуришу због чега је често имао проблема.
Он је још нагласио да се свака власт труди да медије држи под контролом, и да је то природна жеља власти, али је природно за новинаре да не дозволе да подлегну притисцима. Међутим, сведоци смо да је већина подлегла, нагласио је Милетић.
Урош Урошевић је разјаснио да је цензура последица директног уплива власти која наложи како ћете да извештавате, а код аутоцензуре је другачији случај.
“Већина новинара сами избегавају одређене теме које би могле да наљуте некога у власти и због чега би могли да имају проблеме касније”, казао је Урошевић.
Он сматра да би теме медијских пројеката требало да буду у јавном интересу, све оно што се дешава у одређеном граду и што је од значаја за све грађане, али да већина не зна шта је јавни интерес.
“Сматрам да би општине и градови пре расписивања конкурса за пројектно суфинансирање медија требало да организују један скуп са грађанима и да од њих чују шта их тишти и шта би требало да се унапреди у тој локалној средини. Тога у Браничевском округу нема”, рекао је Урошевић.
Пројектно суфинансирање медија, које је уведено 2015. године као нови модел финансирања медија, заправо је модел који је заменио директна давања медијима, истакла је Оливера Милошевић.
“Да би се спречило финансирање одабраних медија уведено је пројектно суфинансирање како би се смањио утицај државе и локалних самоуправа на уређивачку политику и како би јавни интерес дошао у први план. Међутим, након четири године ми смо сведоци како је пројектно суфинансирање доведено до потпуног апсурда јер је власт изнашла разне начине да поново контролише медије и поново новац у великој мери даје одабранима,” нагласила је Милошевић.
Грађани имају право да знају како се спроводи суфинансирање медија, јер је то њихов новац, казала је она.
“Не поштује се много тога што је прописано правилником, поготово начин на који се новац распоређује. Тако је у целој Србији. Постоје и даље јавне набавке за информисање, не расписују све локалне самоуправе конкурсе и то пролази без икаквих последица. Имамо и примере “изгладњивања медија” касним расписивањем конкурса , па чувене “стручне” комисије, свега ту има, а најмање јавног интереса“, објаснила је Милошевић и додала да највећу кривицу имају органи власти који расписују конкурсе, али да део кривице сносе и медији, нарочито они означени да раде у интересу власти.
Урошевић је потенцирао да примера кршења процедура има свуда, али је навео неколико из Браничевског округа, који директно урушавају јавни интерес. Сматра да и поједини медији који новац олако добијају по принципу лојалности власти, не поштују или уопште не знају шта је јавни интерес, па тако имамо медијске садржаје, односно текстове преписане из неких књига, брошура….Важне теме попут корупције, трошења јавних пара, нема, иако би грађани то најпре требало да знају, а и то што нема таквих тема говори о аутоцензури, рекао је Урошевић.
Сви учесници трибине сложили су се да пројектним суфинансирањем није смањен утицај власти на медије и да и даље највише новца добијају одређени медији који извештавају у интересу власти, а не грађана, као и да већина локалних новинара и власника медија, због страха од губитка посла или гашења медија, подлеже аутоцензури. Цензура је такође препозната као начин урушавања новинарске професије, на директну штету грађана.
Изостанак многих пожаревачких колега на овој трибини, оцењен је такође као вид цензуре и аутоцензуре у медијима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.