Вести
18. 12. 2019.
Нова директива ЕУ омогућава виши ниво заштите узбуњивача
Директива ЕУ о заштити особа које пријављују повреде права Европске уније, која је јуче ступила на снагу, узбуњивачима на територији читаве Уније доноси виши ниво заштите.
Како је Европска комисија јуче навела на Твитеру, државе чланице имају рок од две године, односно до 17. децембра 2021, за уношење нових правила у своја законодавства.
Значај нове директиве ЕУ највише се огледа у томе што тренутно тек трећина чланица својим националним законима обезбеђује пуну заштиту за узбуњиваче. У осталим земљама ЕУ та заштита је делимична и примењује се или на посебне области или на одређене категорије запослених.
Безбедан канал за узбуњивање
Препознајући значај узбуњивача у случајевима попут Дизелгејт, Панамски папири или Кембриџ аналитике и њихову улогу у откривању незаконитих активности које су нанеле штету јавном интересу, као и добробити грађана и друштва, Европска комисија предложила је прошле године усвајање нових правила која би не само обезбедила безбедан канал за узбуњивање, подједнако унутар организације и према надлежним органима, већ и заштиту узбуњивача од свих облика одмазде.
„Заштита која се тренутно пружа узбуњивачима у Унији расцепкана је по државама чланицама и неуједначена је с обзиром на подручја политика. Последице повреда права Уније с прекограничном димензијом, које су пријавили узбуњивачи, показују како недовољна заштита у једној држави чланици негативно утиче на функционисање политика Уније, и то не само у тој држави чланици него и у другим државама чланицама и у целој Унији“, наводи се у образложењу за усвајање Директиве.
Државама чланицама се налаже да обезбеде услове да правни субјекти у приватном и јавном сектору успоставе канале и поступке за унутрашње пријављивање и даље поступање, а такви канали, уколико из неког разлога унутрашње узбуњивање не даје резултате, имају се успоставити и за случајеве спољног узбуњивања.
Заштита се обезбеђује и за узбуњиваче који о повредама закона обавесте јавност, и то уколико ни након три месеца од пријаве надлежни органи којим су се обратили каналима унутрашњег, односно спољашњег узбуњивања нису предузели одговарајуће мере.
Та заштита важи и за узбуњивача који се обратио јавности јер је имао оправдан разлог да верује да кршење закона на које указује може да представља „непосредну или очиту опасност за јавни интерес, као у случају кризне ситуације или ризика од непоправљиве штете, односно у случају спољашњег узбуњивања, да постоји ризик од освете или су мали изгледи да ће се повреда права ефикасно уклонити због посебних околности случаја, на пример – ако би докази могли бити скривени или уништени, или ако би надлежни орган могао бити у дослуху с починитељем повреде, односно учествовати у повреди“.
У погледу заштите узбуњивача, Директива прописује државама чланицама предузимање потребних мера за забрану свих облика освете, укључујући претње осветом и покушаје освете.
Такође, прописано је да узбуњивачи неће сносити одговорност у погледу начина стицања информација или приступа информацијама које пријављују, али под условом да такво стицање или приступ нису сами по себи кривично дело. У случају да стицање или приступ сами по себи представљају кривично дело, кривична одговорност остаје уређена примењивим националним правом.
Хапшење Обрадовића због пословне тајне
Управо се у таквој ситуацији нашао овдашњи узбуњивач Александар Обрадовић, којем пре свега политичари на власти одричу право на такав статус. Овдашњи Закон о заштити узбуњивача предвиђа, осим унутрашњег и спољашњег узбуњивања, и узбуњивање јавности, што је Обрадовић и учинио поделивши са медијима сазнања о сумњивом пословању фабрике оружја Крушик.
Он је, међутим, под сумњом да је тиме починио кривично дело одавања пословне тајне ухапшен и већ се скоро три месеца налази у притвору.
Проблем је у томе што Закон о заштити узбуњивача не предвиђа могућност да узбуњивач изађе у јавност с информацијом која садржи тајни податак и због тога Обрадовић неће моћи да тражи заштиту на основу тог закона. То, како сматрају стручњаци, не значи да он треба да буде оптужен или осуђен због онога што је учинио.
Према садашњем Закону о заштити пословне тајне, тајним податком сматра се и пословна тајна која садржи податак од интереса за Републику Србију и она се штити по одредбама закона којим се уређује тајност података.
Крушик из Ваљева део је уносног комплекса наменске индустрије и држава је, разумљиво, сматра стратешки важном граном. Иако је афера покренута због наводне умешаности у трговину оружјем оца министра унутрашњих послова, политичари у власти игноришу ту тему и у први план стављају настојања да се „афером Крушик“ разори наменска индустрија.
Закон о заштити пословне тајне иначе предвиђа да се пословном тајном „не сматра информација која је означена као пословна тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја, или другог незаконитог акта или поступања домаћег или страног физичког и правног лица“.
Положај будућих узбуњивача који јавности буду износили оно што се сматра пословном тајном могао би, међутим, бити промењен уколико буде усвојен нови закон о заштитити узбуњивача.
У нацрту новог закона се у члану 6 наводи да се неће сматрати незаконитим прибављањем, коришћењем или откривањем пословне тајне ако је, између осталог, то учињено „ради откривања пропуста, преступа или незаконите активности, под условом да је лице које је прибавило, користило или открило пословну тајну деловало у сврху заштите јавног интереса“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.