Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Конференција у Трсту: Проблематично извештавање најутицајнијих медија у Србији и РС
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 12. 2019.

Извор: Бета

Конференција у Трсту: Проблематично извештавање најутицајнијих медија у Србији и РС

Дезинформације и лажне вести представљају проблем у свим земљама бивше Југославије, а извештавање најутицајнијих медија проблематично је у Србији и Републици Српској, речено је данас у Трсту на конференцији о сарадњи у превенцији безбедносних ризика у Југоисточној Европи.

На панелу „Дезинформације/лажне вести на Западном Балкану“ конференције коју организује Савет за регионалну сарадњу (RCC) новинарка платформе Раскрикавање Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) Марија Вучић рекла је да у Србији постоје многи медији који шире лажне вести и да највећи проблем представљају најутицајнији медији који подржавају власт председника државе Александра Вучића.

„Главни проблем у Србији су мејнстрим, најутицајнији медији – пет, шест најутицајних дневних листова и пет, шест телевизијских станица су провладини, подржавају Вучића и његову Српску напредну странку. Нема непристрасног новинарства у већини јавног простора“, казала је Вучић.

Навела је да највише лажних вести има у политичким темама и оценила да објективно новинарство у Србији „мање-више постоји једино на интернету“.

„Ситуација у српској или светској политици представља се поједностављено, црно-бело, Вучић и људи из његовог окружења увек се представљају позитивно, а опозиција, поједини новинари и стране амбасаде као непријатељи и противници стабилности“, рекла је Вучић.

Она је додала да „у Србији постоји намерно ширење лажних вести“ и да није реч „о непрофесионализму или грешкама новинара у журби“.

Као једно од решења проблема навела је да правосудни систем треба боље и више да реагује и да утврди да ли неко шири лажи или сеје панику.

„Представници власти треба да схвате да медији не постоје да би служили њима, већ јавном интересу“, казала је Вучић.

Додала је да „нема разлога да се неко бави слабо плаћеним новинарским послом“ ако је присиљен да ради нешто што наноси велику штету друштву, и оценила да је највећа одговорност за одбрану јавног интереса на уредницима и новинарима.

Уредник портала Раскринкавање у Босни и Херцеговини Емир Зулејхић рекао је да је истраживање које су спровели, објављено у априлу, показало да је лажни садржај високо присутан у БиХ, и да је више од 60 одсто таквог садржаја повезано с политичким темама.

Зулејхић је казао да треба правити разлику између две категорије медија – оних који су опортунистичи дезинформатори, и оних који делују у име политичких и државних актера.

Он је навео да су два водећа медија у Републици Српској – РТРС и СРНА, најчешће помињани извори дезинформација у извештају.

Казао је да бројни медији из суседних земаља шире дезинформације у вези с БиХ и да је од 29 медија сврстаних на основу истраживања у највеће дезинформаторе, 15 из Србије, а 14 из БиХ.

Према речима Зулејхића, проблем у БиХ представља и то што се бројни портали представљају као медији, а то нису, јер немају новинаре и уреднике, већ мали број људи води сајт.

Оценио је да је у БиХ потребан правни оквир који би регулисао област медија.

Новинарка словеначког портала Раскринкавање Катарина Булатовић рекла је да лажне вести у Словенији нису толико присутне као у Србији или БиХ, али да то не значи да нема проблема.

Булатовић је казала да дневно у словеначким медијима постоје стотине грешака, да се објављује пуно вести који служе „као мамци за кликове“, а да има и лажних вести које шире десничарски портали, нарочито у вези с мигрантима.

Она је оценила да медији треба више да сарађују на разоткривању дезинформација, и да у свакој школи треба да постоји предмет за медијско образовање, како би деца разумела важност слободе медија.

Представница хрватског портала Фактограф Петра Глушчић Пуљек рекла је да лажне вести у Хрватској највише шире десничарски, националистички портали на којима ради мало људи.

Ти портали углавном представљају Европску унију као „злог монарха“ који жели да укине суверенитет Хрватској, а има и пуно негативних лажних вести о мигрантима, казала је Глушчић Пуљек.

„Већина ствари на које смо наишли може се довести у везу с десничарским опозиционим партијама“, навела је.

Глушчић Пуљек је оценила да је у борби против дезинформација потребна сарадња свих релевантних актера, пошто лажне вести не познају границе.

Представница северномакедонског удружења грађана МОСТ Росана Алексоска рекла је да су од промене власти у тој земљи 2017. године „манипулације пребачене на интернет“ пошто Северна Македонија сада има демократску владу.

Алексоска је казала да су се лажне вести у Северној Македонији у последње време највише односиле на тврдње против НАТО-а, о Преспанском споразуму с Грчком и о губљењу македонског идентитета и језика.

Оценила је да дезинформације доприносе не само подели по етничкој основи, већ и подели македонског друштва „на патриоте и издајнике“.

Навела је да медији који дезинформацијама утичу на северномакедонски јавни простор долазе и из сусдених земаља, нарочито из Србије.

Као решења у борби против дезинформација Алексоска је предложила јачање развоја демократије и слободе медија и усвајање стратегије за борбу против дезинформација, али је додала да је за то потребна помоћ развијених земаља.

Званичница италијанске полиције Мануела де Ђорђи указала је на важност превенције у борби против лажних вести.

Де Ђорди, начелница одељења за сајбер криминал при полицији италијанске покрајине Фурланија-Јулијска крајина, рекла је да борба против говора мржње на интернету даје резултате претходних година, захваљујући такозваним Европским правилима понашања.

У борби против лажних вести, италијанска полиција делује превентивно, саветује корисницима интернета да не деле моментално вести, већ да прво провере њихов извор, додала је Де Ђорђи.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси