Вести
03. 12. 2019.
Инсајдер дебата: Узбуњивачи законом заштићени од одмазде, али подаци које они откривају остају неистражени (ВИДЕО)
Закон о заштити узбуњивача служи да би грађанин био заштићен од одмазде уколико укаже на злоупотребе, и он је делотворан, слажу се саговорници у Инсајдер дебати. Оно што је проблем је што злоупотребе које они откривају и које су важне за друштво, у великом броју случајева остају нерасветљене.
Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић напомиње да се Закон о заштити узбуњивача уопште не односи на истраге.
„Сврха је да се пружи грађанско-правна заштита лицу које трпи одмазду. Да не буде отпуштен, премештен... Закон је фокусиран на заштиту лица, а ови остали закони, кривични поступак и слично, они регулишу поступање надлежних органа“, рекао је Мариновић.
Један од најпознатијих узбуњивача, бивши директор Хитне помоћи Борко Јосифовски, још 2005. године указао је да су поједине екипе Хитне помоћи дојављивале увек истим погребним предузећима када неко премине, а заузврат наводно узимали новац, а да у појединим случајевима није рађена ни реанимација. Борко Јосифовски се обратио Министарству здравља, али није било реакције. Он је 2006. године, само два дана након што је у јавност изнео узнемирујуће податке, смењен са места директора.
Овај случај до данас није расветљен.
„Мислим да тужилаштво није ни имало намеру да испита или чак могу слободно да кажем, можда је постојала директива да се то не уради”, рекао је Јосифовски у Инсајдер дебати.
„Важно је шта је предмет узбуњивања, а не мотив“
За Јосифовског покушај дискредитације узбуњивача није новост и сматра да се у смислу истраге његових навода ништа не би променило и да је Закон постојао те 2005. године. За њега је, као и за целокупно друштво, важно се испитају наводи узбуњивача невезано од мотива за узбуњивање.
„Ако постоји пресумпција невиности, онда може да постоји пресумпција добре намере, и то не би требало да се поставља као услов да ли је то ваљано узбуњивање, односно да ли неко може да буде узбуњивач или не. Важно је шта је предмет узбуњивања“, закључује Јосифовски.
Лажна дилема: Лажни и прави узбуњивач
Узбуњивач према Закону може да буде „готово свако у овој земљи“, сматра уредник Пиштаљке Владимир Радомировић, те да не постоје лажни и прави узбуњивачи.
Баш зато су занимљиви примери радника фирме Крушик Александра Обрадовића и бившег члана општинског већа Стари град Лазара Лешњака, на чијем је челу представник опозиције Марко Бастаћ. Први је према оцени власти лажни, а други прави узбуњивач.
Међутим, гостујући у Инсајдер дебати, уредник Пиштаљке Владимир Радомировић је подсетио да онај ко је учествовао у кривичном делу на које указује не може бити узбуњивач, односно не може добити заштиту.
„Лазар Лешњак може да буде сведок сарадник, јер је сам учествовао у кривичном делу. Узбуњивач не учествује у кривичном делу, он пријављује ту незаконитост“, наводи Радомировић.
С друге стране, радник Крушика Александар Обрадовић, који се и даље налази у кућном притвору, до данас се није позвао на Закон о заштити узбуњивача, а питање је и шта би му тај закон уопште данас значио. Сам Обрадовић је рекао да је на неправилности у фабрици Крушик указао и Наџорном одбору фабрике и Министарству одбране, још 2015, али да није било реакције, те да је на крају одлучио да се обрати истраживачким новинарима.
„Важно је да он што пре буде пуштен из кућног притвора, како бисмо знали све чињенице у вези са тим случајем. Да ли је 2015. када је пријавио злоупотребе неко нешто урадио, да ли је покренут поступак... Он на основу свега тога може да тражи заштиту од суда“, оценио је уредник Пиштаљке.
Радомировић је подсетио да се о информацијама које је Обрадовић изнео у јавност писало и пре више од годину дана, и да тада нико није реаговао, да је он притворен тек када је податке објавила бугарска новинарка. Он је подсетио да се Обрадовић анонимно обратио и сајту Пиштаљка, много пре него што је текст објављен на бугарском порталу и да су му адвокати Пиштаљке понудили помоћ, али да он то није прихватио.
Да Обрадовић сада не може да добије званични статус узбуњивача мишљење је повереника за информације од јавног значаја Милана Мариновића.
„Он може да је тражи, али не може да добије строго формално, зато што Закон о заштити узбуњивача прописује строго прописане формалне услове да би лице које се пријављује као узбуњивач имало право на заштиту. Основи услов је да се поштују канали узбуњивања - унутрашње узбуњивање, спољашње или узбуњивање овлашћеног органа и узбуњивање јавности“, сматра Мариновић.
Мариновић додаје и да су рокови веома кратки, као и да надлежни имају 15 дана да поступе по пријави узбуњивача и још 15 дана да о томе обавесте узбуњивача.
„Не могу се подаци прогласити тајним како би се прикрило кривично дело“
Радник Крушика Александар Обрадовић ухапшен је и налази се у кућном притвору јер Тужилаштво за високотехнолошки криминал против њега води истрагу за одавање пословне тајне.
Радомировић у Инсајдер дебати објашњава да је Пиштаљка приликом израде Закона о заштити узбуњивача предложила да се обим тајних података сведе на три области које су прописане препорукама Савета Европе.
„То су национална безбедност, спољни послови, спољни економски послови, а да све остало може да се објави у јавности. Тада није прихваћен наш предлог”, наводи Радомировић.
Он, међутим, додаје да се „не може ставити ознака тајности на неки документ како би се прикрило кривично дело”.
„У случају Обрадовића постоји озбиљна сумња у нека кривична дела. Не може се проглашавати све тајном и онда тако забранити узбуњивачима да обавесте јавност о томе”, сматра Радомировић.
Исте податке које је Обрадовић објавио новинари не би добили, додаје он.
„Зато је важно да узбуњивачи могу слободно да разговарају с новинарима и да у јавност износе те податке”, закључује уредник Пиштаљке.
На питање како би као Повереник поступио да су новинари тражили ове податке од Крушика и да су добили одговор да су тајни, Мариновић каже да би поступао онако како поступа свакодневно.
„У свим у случајевима у којима органи власти нису успели да нас убеде да би одавањем наступиле теже последице, ми смо доносили решење да су у обавези да дају информације. И онда долазимо до проблема извршења решења Повереника, али то једна савим друга прича, јер не можемо никога одвести пред стрељачки вод и рећи ‘ти то мораш да извршиш’”, каже Мариновић.
„Положај узбуњивача требало би да прати једна институција све време”
Мариновић сматра да је потребно да постоји један државни орган коме је задатак да прати положај узбуњивача све време док је под заштитом.
„Требало би да постоји један орган државни који би био кровни, коме би то било у опису посла. Без намере да минимизирам Пиштаљку, они могу да буду нека врста едукатора том органу. Требало би да држава одреди неки орган, по мом мишљењу, то би требало да буде заштитник грађана”, рекао је Мариновић.
Он додаје да тај орган не би требало да прати истраге по наводима узбуњивача, јер „постоје законом прописани органи”.
С друге стране, Радомировић наводи да се о улози Заштитника грађана разговарало приликом писања закона, али да би такве додатне ингеренције захтевале измену Устава.
„Заштитник тренутно нема никакве ингеренције над приватним послодавцима, над Скупштином, судством...а овим законом су обухваћене све те категорије”, објашњава Радомировић.
"Узбуњивачи су као устаници“
Бивши директор Хитне помоћи Борко Јосифовски на питање новинарке Инсајдер да ли би након свега што је прошао неком блиском саветовао да буде узбуњивач одговара да је то тешко саветовати.
„Узбуњивачи су устаници, ви се буните против нечег што је против ваше савести, морала, општег интереса. Нема калкулације, или сте на том становишту или нисте, тешко је саветовати оног ко се премишља”, закључује Јосифовски.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.