Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Зашто лажу Владимир Гајић и Слободан Георгиев
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

02. 12. 2019.

Аутор: Владимир Радомировић Извор: Пиштаљка

Зашто лажу Владимир Гајић и Слободан Георгиев

У нападима који су уследили због мог гостовања у Утиску недеље у коме сам критиковао насловну страну НИН-а са снајпером и цензуру на коју су пристали уредници овог недељника, лажно сам оптужен за прикривање информације о хапшењу узбуњивача Александра Обрадовића и то од људи који су – према сопственом признању – за то хапшење знали много пре мене.

Функционер опозиционе Народне странке и адвокат узбуњивача из „Крушика“ Александра Обрадовића Владимир Гајић и новинар БИРН-а и Времена Слободан Георгиев у јавност су изнели неистине због којих сам приморан да обелоданим детаље овог случаја које до сада нисам износио у јавност имајући у виду да за то немам одобрење самог узбуњивача и не желећи ни на који начин да угрозим његову безбедност.

Дакле, током емисије у којој сам изнео професионалну критику насловне стране НИН-а Гајић је, не први пут, изнео лажну тврдњу о мени: „То је тип који је „мудро“ оћутао да је Александар Обрадовић ухапшен иако му је јављено давно пре него што је НИН то обзнанио“, написао је Гајић на Твитеру, а Георгиев потом потврдио ову лаж.

Зашто Гајић лаже да се наслутити због његовог политичког ангажмана и намере да случај узбуњивача из „Крушика“ искористи у кампањи без обзира на последице које ће то имати по самог узбуњивача. Али зашто лаже Слободан Георгиев?

Истина о контактима Пиштаљке са Александром Обрадовићем Гајићу би морала бити позната из списа кривичног предмета. У њима се сигурно налазе мејлови из комуникације са узбуњивачем из којих се недвосмислено види да Гајић не говори истину. Уосталом, његово клеветање Пиштаљке је демантовао и сам Обрадовић у интервјуима из којих смо и ми сазнали неке нове информације. 

Истину зна и Георгиев и то из два телефонска разговора која смо имали 5. новембра, када сам му детаљно објаснио какву је Пиштаљка комуникацију имала са анонимним извором, за кога смо тек недавно сазнали да је Обрадовић. Тада сам од Георгиева сазнао да се он, за разлику од нас из Пиштаљке, пре хапшења сретао са узбуњивачем.

Испричао сам му и ово што ћу сада први пут изнети у јавност, приморан на то због заштите интегритета Пиштаљке и њеног десетогодишњег рада на заштити узбуњивача.

Најпре, за име Александра Обрадовића Пиштаљка је сазнала тек када су други медији објавили како се зове узбуњивач из „Крушика“. Све до тада, он је за нас био анонимни извор, чију смо анонимност штитили с највећом пажњом, користећи шифроване мејлове.

Анонимни узбуњивач нам се први пут обратио у децембру прошле године. Тада сам му одговорио да Пиштаљка може да му обезбеди адвокатску помоћ, да има право на заштиту као узбуњивач, и да заједно са нашим адвокатима може да се обрати тужилаштву и поднесе све доказе о злоупотребама у „Крушику“. Пиштаљка би пратила тај поступак, настојала да обезбеди да тужиоци савесно истраже његову пријаву и јавност обавестила о свим детаљима случаја и исходу истраге. Овај приступ је већ давао резултате, узбуњивачи су заштићени, а одговорни за злоупотребе смењени и кажњени. Тиме би се потпуно елиминисала и опасност да га држава тајно ухапси и да за његову судбину нико не сазна.

Анонимни извор одбио је моју понуду.

Наставио је да нам шаље информације о „Крушику“, углавном оне које је БИРН већ био објавио у новембру прошле године (улога оца Небојше Стефановића у трговини оружјем, нагло богаћење директора Младена Петковића). Проверавали смо све документе и чињенице, тражили информације од самог „Крушика“ и надлежних државних органа, да бисмо у јуну објавили први чланак, о наглом расту броја запослених у тој фабрици оружја. Навели смо да радници добијају посао без конкурса и да се често дешава да деца „наслеђују“ радна места својих родитеља (то је пракса коју смо приметили у многим државним фирмама и о њој смо писали у неколико наврата).

Комуникација са анонимним извором била је спорадична, понекад би прошло и неколико недеља између две поруке. Искусни колега Мома Илић, који је преузео истраживање о злоупотребама у „Крушику“, у међувремену је тражио објашњења и податке у вези са извозом оружја од државних органа, пре свих од министарства трговине, које даје коначно одобрење за извоз. Обезбеђивање тих података и провера докумената која смо добили од анонимног извора трајали су дуго. Извор је у једном тренутку рекао да више не ради у „Крушику“ и да му је зато отежан приступ документима. Нисмо имали разлога да му не верујемо.   

Последња комуникација са њим била је почетком септембра, када је бугарска новинарка Диљана Гајтанџијева (иначе један од говорника на Пиштаљкиној прошлогодишњој конференцији о заштити узбуњивача) објавила први текст о извозу оружја из „Крушика“. То су били подаци које је БИРН већ објавио. Касније је објавила и документа која извор нама није слао, укључујући копије пасоша двојице Американаца који су наводно координирали извоз оружја на Блиски исток.

У последњој поруци, анонимни извор је рекао да је почела интерна истрага о томе ко доставља податке новинарима. У том моменту Пиштаљка је завршавала рад на тексту о томе да државни органи „Крушику“ нису одобрили извоз у Јерменију, али јесу једној приватној фирми. Имали смо дилему да ли наше истраживање и објављивање текста може да угрози извор чија нам је безбедност била на првом месту. Текст је објављен после вести о хапшењу Обрадовића, онда када смо прикупили све информације.

Да је неко из „Крушика“ ухапшен чули смо од особе која се представила као сестра узбуњивача. Она се Пиштаљци први пут обратила само шест дана пре него што је НИН објавио текст о хапшењу А.О. „ИТ стручњака из Крушика“, из кога Пиштаљка први пут сазнаје иницијале узбуњивача.

Контакт са Обрадовићевом сестром траје свега дан и по после чега она једнострано прекида комуникацију и не одговара на мејлове и телефонске позиве, остављајући нас без икаквих информација о идентитету узбуњивача, о хапшењу, месту притвора или тужилаштву које води поступак. Пиштаљка није имала могућност да даље реагује.

Обрадовићева сестра први пут се обратила редакцији телефонским путем и истог дана адвокат јој даје упутство да комуникацију наставе мејлом преко заштићеног канала и да о томе не разговарају телефоном. То је иначе стандардна процедура у Пиштаљци направљена ради заштите узбуњивача и људи који нам се јављају.

Према инструкцијама адвоката Пиштаљке, истог дана – 4. октобра – она пише да је њен брат контактирао са медијима, између осталих и са Пиштаљком, да је притворен због одавања пословне тајне и тражи објашњење правника о каквом се делу ради и пита да ли би требало да са информацијом о хапшењу изађу у јавност. Ни у том мејлу не саопштава име узбуњивача нити даје неке ближе информације о догађају.

За мање од 24 сата добија тражена објашњења и одговоре на постављена питања и Пиштаљка јој нуди правну помоћ. Адвокат не открива особи која се представила у мејлу као сестра узбуњивача ништа о претходним контактима са узбуњивачем јер не може да буде сигуран да није реч о провокацији која може да угрози узбуњивача, али јој даје одговоре на њена питања и нуди помоћ.

Сестра одговара истог дана, 5. октобра, и каже да има адвоката, да јој је он све објаснио и да она покушава да „куца на више врата“ како би добила неки предлог шта да ради.

Неколико сати касније истога дана адвокати Пиштаљке одговарају на њен мејл и предлажу да се њен брат позове на Закон о заштити узбуњивача,  поново нуде своју помоћ и траже детаљније информације како би могли да јој дају конкретније савете.

Међутим, сестра тада прекида сваки контакт са Пиштаљком. Адвокати су покушали да остваре контакт још неколико пута, како телефонски тако и мејлом, нудећи помоћ и постављајући питање да ли је брату пренела детаље наше комуникације, савете које смо дали и понуђену помоћ. Одговор нисмо добили.

Последњи неуспели покушај контакта био је истог дана када је НИН објавио чланак о хапшењу узбуњивача из „Крушика“ са изјавом адвоката Гајић. Тада Пиштаљка први пут сазнаје, не чак ни пуно име, него само иницијале узбуњивача.

О свему наведеном Пиштаљка поседује писане доказе у виду мејлова које упркос бескрупулозним нападима, нећемо објављивати и које, уколико то жели, може да објави Александар Обрадовић.

Зашто упркос свему овоме новинар Георгиев и адвокат Гајић износе неистине у јавност?

Упадају у очи напори Гајића последњих недеља да докаже да је српски Закон о заштити узбуњивача лош. Гајић тврди да је Пиштаљка измислила да је српски закон „златни стандард“ у свету, иако су то, на задовољство Пиштаљке, учинили много већи и искуснији светски експерти. Неки од њих су учествовали и у стварању овог закона.

Посебно је упадљиво то што Гајић тврди да Закон о заштити узбуњивача не може да се примени на узбуњивача Обрадовића. То тврде и власти које негирају да је Обрадовић узбуњивач. То што власт не жели да узбуњивач који оптужује министра за корупцију добије судску заштиту лако је објаснити. Али зашто то не жели адвокат узбуњивача? Каква је штета од тога да макар проба да се позове на закон који његовом клијенту може да пружи заштиту од прогона? Зашто ускраћује свом клијенту најбољу могућу одбрану? Зашто оно што је добро за узбуњивача није добро за његовог адвоката?

Гајићу је можда дозвољено да се у обављању своје адвокатске дужности служи лажима, не знам, ваљда ће адвокатска комора знати. Али, Пиштаљка сав свој рад заснива на чињеницама.

Чињеница је и да је Гајић првак једне опозиционе странке. Да сам његов клијент, питао бих се да ли ради све што може да ме заштити или му је, као политичару коме је циљ свргавање власти, интерес да што дуже будем у притвору „организоване криминалне групе“.   

Зашто, међутим, колега Георгиев објављује неистину?

Пре месец дана ме је звао „да провери“ да ли смо ми знали да је Обрадовић ухапшен а да то нисмо објавили. Објаснио сам му да смо комуницирали са анонимним извором, да се нико од нас није видео са њим и да су наши адвокати дали правне савете жени која се представила као сестра ухапшеног радника „Крушика“. Пошто је она нагло прекинула сваки контакт са адвокатима без објашњења, нисмо могли да утврдимо ни ко је ухапшен ни да ли је то наш анонимни извор. Георгиев ми је тада рекао да је он имао „другачију врсту комуникације“ са Обрадовићем и да се са њим и видео. Нешто после нашег разговора, Георгиев је написао да је још у септембру чуо „да је пао неко у Крушику“ и да је слутио да је то узбуњивач са којим је он контактирао и са којим се видео.

Па ко је онда ћутао? И зашто? 

Коментари (2)

Остави коментар
уто

03.12.

2019.

leonarda [нерегистровани] у 20:55

ADVOKAT SUMNJIVOG MORALA

Ne bih da se svrstavam ni na čiju stranu, ali advokat Gajić je poznat kao moralno sumnjiva i nepouzdana osoba... Govorim to i iz ličnog iskustva, jer je advokat stranke sa kojom sam u sporu, a u kojem se služi raznoraznim mahinacijama nedostojnim advokatske profesije. Ovo bi Advokatska komora morala da ima u vidu...
O kolegi Georgievu ne mogu ništa da kažem jer ne poznajem ni njega ni njegov rad...

Одговори
уто

03.12.

2019.

Miodrag P. [нерегистровани] у 08:24

Zmija krije noge

Ovoliki verbalni, tačnije pismeni odliv preko zvaničnog sajta UNS kroz prenošenje pisanja Pištaljke je sasvim dovoljan da se prilično pouzdano zaključe najmanje tri stvari:
- Pištaljka više nije pištaljka već nameštaljka
- Predsednik UNS je sve samo nije novinar, jer iskusni novinari pišu kraće i sažetije
- UNS kao organizacija postaje prćija jednog čoveka koji očigledno pravi kompromise i stručne i moralne zaklanjajući se iza nas svih.

Prilična sramota!

Miodrag Piroški, Vrele Gume, član UNS

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси