Вести
30. 11. 2019.
Тим Бернерс Ли: Створио сам интернет, сад хоћу да га поправим
Интернет је данас „покварен“ и његови огромни потенцијали користе се и за веома штетне ствари, као што су ширење мржње и дезинформација, крађа идентитета, малтретирање људи или подривање демократије, каже енглески инжењер и информатичар који је крајем осамдесетих створио веб.
Ни пет година није прошло откако је створио интернет, а сер Тим Бернерс Ли је видео куда ствари иду и основао организацију која се на глобалном нивоу бави искључиво стандардима употребе интернета – World Wide Web Consortium. Њихова мисија једноставно није успела. По речима самог његовог творца, интернет је „покварен“ и његови огромни потенцијали се користе и за веома штетне ствари.
Сер Бернерс Ли, међутим, не одустаје. Основао је још једну организацију – World Wide Web Foundation – која је створила Уговор о морално исправном и корисном регулисању и коришћењу интернета за владе држава, технолошке компаније и саме кориснике.
Пре неколико дана је текстом у Њујорк тајмсу позвао све кориснике интернета, заједно са владама света и великим компанијама, да потпишу Уговор како би заједно „поправили“ интернет.
Мржња и дезинформације на мрежи
Француска и Немачка, али и Гугл и Фејсбук су га послушали. Дакле, има наде, а и разлога да саслушамо шта легендарни „отац интернета“ каже у тексту под насловом „Измислио сам интернет: ево како можемо да га поправимо“ из Њујорк тајмса.
„Надао сам се да ћемо, 30 година након што смо га створили, користити интернет пре свега да служи човечанству. Надао сам се да ће конструктивни пројекти као што су Википедија, ОпенСтреетМап (пројекат стварања свима доступне дигиталне мапе света) и бесплатни софтвери покуљати са интернета. Стварност је, међутим, много сложенија. Предрасуде цепају друштва, мржња и дезинформације се дистрибуирају на мрежи. Преваранти користе интернет да краду идентитете, злостављачи малтретирају своје жртве, а ’лоши момци’ користе лукаве дигиталне тактике да подрију демократију“, каже Бернерс Ли.
Тврдећи да се дигитални свет налази на прекретници, научник сматра да ће начин на који ће човечанство одговорити на злоупотребе светске дигиталне мреже одредити да ли ће она испунити свој потенцијал силе за добробит или нас одвести у дигиталну дистопију.
„Интернету је потребна радикална интервенција свих оних који могу да утичу на његову будућност: влада које могу да га регулишу и доносе законе о њему; компанија које дизајнирају производе; организација цивилног друштва које могу да позову моћнике на одговорност; и сваког корисника мреже који успоставља односе са осталима на интернету. Морамо да превазиђемо мртвило које је карактерисало претходне покушаје да се реше проблеми са којима се интернет суочава. Владе морају да престану да криве компаније за инертност, а компаније морају да буду конструктивније у обликовању будуће регулације – уместо што јој се само противе“, наставља Бернерс Ли.
Уговор за веб: Спречити злоупотребе интернета
Као основ за решавање нагомиланих проблема, отац интернета је јавности представио – Уговор за веб.
Овај уговор представља јасан глобални план акције, а у његовом стварању учествовали су активисти, академици, компаније, владе и грађани читавог света. Циљ је једноставан – желели су да створе основ за акцију која би онлајн свет „учинила безбедним, оснажујућим и аутентично свачијим“.
„Уговор предвиђа кораке којима би се спречиле намерне злоупотребе интернета и информација о нама“, пише Бернерс Ли у Њујорк тајмсу. „На пример, позива владе да објаве отворене базе података како више не би могло да се крије од грађана како се користе подаци о њима. Ако владе деле наше податке са приватним компанијама – или купују од њих листе дилера тих података – имамо право да то знамо и да предузмемо нешто. Уговор утврђује начине да се дизајн система унапреди како би искоренио подстицаје који награђују мамце за кликове или шире дезинформације.“
„Циљано политичко оглашавање“, каже даље Бернерс Ли, „даје политичким странкама могућност да подрију дебату.“ „Потребне су нам платформе за отварање њихових ’црних кутија’, на којима би се јасно објаснило како ће свести на минимум или елиминисати ризике по друштво које њихови производи представљају. По мом мишљењу, владе треба да уведу моменталне забране циљаног политичког рекламирања како би обновиле поверење у јавни дискурс.“
И заиста, Уговор садржи конкретне активности за супротстављање негативним последицама начина на који су платформе дизајниране – чак и када су те последице ненамерне. Као пример Бернерс Ли наводи да жене које користе апликације за вежбање не би смеле да страхују од тога да ли ће руте којима трче бити аутоматски дељене са другим корисницима и тако их изложити опасности. Та грешка је, сматра он, ненамерна, али је у исто време последица тога што су апликацију дизајнирали људи који не мисле о безбедносним потребама жена.
„Потребна нам је много шароликија радна снага у технолошким индустријама како бисмо обезбедили да њихови производи служе свим групама у друштву“, констатује и додаје: „Компаније би морале и да објаве извештаје који на суштински начин показују њихов напредак ка циљевима у постизању овакве разнородности.“
„Сви треба да употребимо Уговор за веб како бисмо од интернета начинили свет у којем је вредно постојати и како бисмо борбу за интернет какав желимо почели сада“, један је од очигледних закључака његовог обраћања јавности.
Фејсбук одбија да провери истинитост политичких реклама
Иза Уговора је већ стала, како је Бернерс Ли назива, „снажна коалиција“ држава, компанија, организација и појединаца. Владе Француске, Немачке и, занимљиво, Гане потписале су се под његове принципе, али и технолошки дивови као што су Гугл, Фејсбук и Редит. Тиме су се обавезали на заједничку акцију са другим специјалистима, чији је профил кудикамо мање комерцијалан, као што је, на пример, претраживач Дакдакгоу (DuckDuckGo).
Многе организације цивилног друштва, укључујући Фондацију за електронске границе (Electronic Frontier Fondation), Репортере без граница и Приступ сада (AccessNow), придружиле су се растућем покрету, као и појединци као што је једна чланица америчког конгреса (Ро Кана из Калифорније).
Наравно, већ код Фејсбука, који пристаје да проверава истинитост оног што објављују сви корисници, осим политичких реклама, наилазимо на значајне проблеме, а о циљаном политичком маркетингу да и не говоримо – одвија се несметано и све се више развија и расте.
Но, тек ако Уговор масовно прихвате владе, компаније и остали актери, његова тежина ће постати и политичка и обавезујућа. Уосталом, ни Бернерс Ли не сматра да ће сви проблеми бити решени зачас:
„Неке промене ће трајати дуго: не очекујемо трансформацију преко ноћи. Али ћемо пратити њихове напоре и ако не остваре напредак, изгубиће статус подржавалаца Уговора“, каже он. Другим речима, они који остану изузетак, патиће због негативне репутације и могућих комерцијалних и других последица.
Можда све ово звучи као утопија, али тако је звучала и идеја о интернету и његовом ширењу светом, па… Уосталом, успех ове акције зависиће и од свакога од нас.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.