Вести

26. 11. 2019.

Извор: Инсајдер

Саветник премијерке за медије: Новинари да померају границе слободе; Георгиев: Политичари да престану да воде кампање против новинара (ВИДЕО)

Зашто институције не одговарају на питања и зашто се на крају председник пита за све, зашто се јавни сервис не бави темама попут афере Крушик, треба ли нам Европска унија да бисмо нормално комуницирали – била су кључна питања на која су у Инсајдер дебати одговарали саветник за медије председнице Владе Младен Башић, уредник интернет портал РТС-а и члан управе УНС-а Зоран Станојевић и уредник БИРН-а Слободан Георгиев.

У недељи када се Србија поделила због конференције председника Србије на којој су новинари питали за аферу Крушик, стигле су прве информације како ће Европска комисија у редовном извештају оценити напредак у слободи медија. У извештају Европске који још није званично објављен, али је РТС имао увид и пренео делове, наводи се  да у Србији није остварен напредак у слободи медија и да „свеукупно окружење не погодује слободи изражавања.  

Исте овакве оцене представници власти одбацивали су као нереалне и политичке у мају када је објављен последњи редовни, шестомесечни извештај.

На питање да ли има добар савет за премијерку Ану Брнабић и како ће јој саветовати да реагује, Младен Башић каже да треба придавати велику важност том извештају. Како је оценио гостујући у Инсајдер дебати, било би јако погрешно уколико би се тај извештај „анализирао као Библија“, иако јесте важан за власт као анализа онога што треба да уради.

„Немојте да заборавите чињеницу да је Србија у процесу приступања ЕУ, да је однос спољно-политички. И да тај део има своју политичку црту, али има и техничку црту”, рекао је Башић, а на питање да ли то значи да је и Европска унија политички острашћена, као што се често етикетирају новинари који постављају критичка питања, Башић каже:

“Не, али ја мислим да је важније до каквих ћемо ми закључака доћи у дебати, него оно што пише у Извештају”.

Са друге стране, уредник БИРН-а Слободан Георгиев, сматра је важно да ЕУ констатује да нема напретка у слободи медија, уз оцену да то у дипломатском речнику значи назадовање. Додаје и да фрустрација због тога постоји на свим странама“.

„Власт је фрустрирана јер је хтела да буде добар партнер ЕУ, да каже ми радимо све што нам ви кажете, ми штиклирамо сва поглавља, радимо све како треба. Онда они дођу кажу не ви не радите ништа, у тој области падате драматично. Новинарска заједница је у немоћи да ствари промени, да се избори за боље место, да објасни друштву да су политичари пролазни а да су добри медији потребни и да ће увек ту бити, она је фрустрирана и тражи неку врсту помоћи са стране”, објашњава Георгиев.

На питање да ли је Европска комисија преоштра или преблага у својој оцени стања медија у Србији, уредник интернет портал Радио-телевизије Србије Зоран Станојевић каже да би требало да процењују политичари.

„Медији су огледало свог окружења и не може у том огледалу да се види нешто што не постоји. Ова ситуација са медијима је само слика како медији виде друштво. Некоме се та слика не свиђа, сматра да није исправна, да је лажна, ја не бих рекао да је то огледало баш толико закривљено”, рекао је Станојевић у Инсајдер дебати.

Станојевић сматра да постоји много људи који су задовољни стањем у медијима.

„Говоримо стално из позиције оних који сматрају да медији не ваљају, а ја бих рекао да велики број људи у Србији нема неки посебно изражен став, они сматрају да су медији у реду”, оценио је Станојевић. 

Георгиев: Од избегавања конкретних одговора, далеко опасније маркирање

У бројним ситуацијама новинари не добијају одговоре на постављена питања од надлежних институција, па због тога на крају своје одговоре траже на конференцијама за медије од премијерке или председника државе. Саговорници Инсајдер дебате нису се сложили око тога колики је утицај и институционална моћ председнице Владе да промени такво стање.

Младен Башић каже да председница Владе не може да има у сваком тренутку одговор на свако питање и сваку тему. На констатацију да новинари Инсајдера премијерки углавном питања прво пошаљу писаним путем, Башић каже да је на новинарима да никада „не пристају на тренутни степен слободе медија”.

„Ја сам у једном делу свог живота био новинар и бавио се тим послом и мислим  да је то увек обавеза новинара и да су они ти који не треба да пристају на тренутни степен слободе медија и изражавања у земљи. Они су дужни да ту слободу штите и да се за њу боре”, оценио је Башић.

Од избегавања конкретних одговора постоји далеко опаснији тренд- када представници власти маркирају новинаре као некога ко има агенду и ко се заправо не бави својим послом.

„Такве ствари нису добра европска пракса, без обзира да ли ми хоћемо да нам ЕУ буде тутор или не, без обзира на то што Станојевић говори да је доста људи задовољно стањем у медијима”, оценио је Георгиев.

Он додаје да је проблем много дубљи.

„Ствар која се тиче амбијента говори о томе заправо да држава није демократска, у недемократској држави не може да буде слободе медија, не може да буде слободе изражавања. Ово је чак и фингирање, могли сте да дођете и поставите питање, вама дају микрофон ви поставите, узму вам микрофон и онда они причају сат времена”, наводи уредник БИРН-а.

Како наводи, институције ћуте на питања новинара „зато што их нема”.

„Премијерка учествује у томе, она је део система, није само кривица Александра Вучића што ћуте институције. Кривица је људи у тужилаштву, који седе у суду, који раде у здравству, који раде у образовању, на све стране, на РТС-у - свуда има људи који ћуте”, каже Георгиев.

Са тим се није сагласио премијеркин саветник, који каже да је опасно изнети тврдњу да институција нема или да не раде свој посао.

„Може да се каже да у конкретном случају нису одговориле на неки захтев, али не да не раде. Институције по обавезама које имају према Републици Србији свој посао раде веома коректно. То врло узбуњујуће може да звучи”, сматра он.

Афера Крушик – ћутање премијерке, ћутање РТС-а...

Полемика око тога како свој посао обавља јавни медијски сервис, Радио-телевизија Србије, у јавности се води већ месецима уназад. Георгиев оцењује да је попут државних институција и „РТС кућа која не ради свој посао”.

„Зато ви и друге колеге испадамо сви чудни неки новинари, јер ви никад на РТС-у нисте чули ниједну важну тему, ниједно важно питање није постављено. Они су вратили РТС на време најгорег комунизма”, рекао је Георгиев.

С тиме се није сагласио уредник интернет портала РТС-а Зоран Станојевић, који је навео да РТС у многим стварима мора да прати рад институција и да информацијама приступа са већом пажњом.

„Када РТС о нечему извештава и заузме неки став, став је друштва да је то општи став, да је то проверено, тачно и да је баш тако. РТС ту не може да се залеће. Други медији могу да иду много даље него јавни сервис”, сматра Станојевић.

На питање новинарке Инсајдера зашто Радио-телевизија Србије није више извештавала о афери Крушик, испитала сва јавно објављена документа, Станојевић одговара да „постоје институције којима је то пре посао него што је РТС-у”.

„Та ствар није непозната јавности да би је РТС објавио, неко је већ објавио, дакле о томе треба да се изјасне сада неке друге институције”, рекао је он.

Уредник БИРН-а указује међутим да за РТС у другим случајевима не представља проблем то што је информација негде раније објављена.

„Ви објавите слику кад вам неки грађанин каже да се нешто запалило, а људи истражују, објаве и то није вредно да се помене, али је вредно да објавите изјаву политичара или квази експерта који говори да то што ви иначе нисте емитовали у програму није тачно. То је комедија, то није информативни програм, то је Село гори а баба се чешља, само од пола 8 до 8”, сматра Георгиев. 

Станојевић, са друге стране, сматра да сваки медиј има своју улогу и да није исто када нешто објави БИРН и када објави РТС.

„Оно што пусти РТС има далеко већу тежину. Не умањујем значај и исправност оно што ради БИРН. Ја мислим да РТС у инертности коју јавни сервис мора да има у једном друштву постиже да да одговоре на сва битна питања. Мислим да се то догађа, не догађа се оном брзим којом би Слободан хтео, то разумем”, рекао је уредник интернет портала јавног сервиса.

На питање како то да се о афери Крушик није огласила ни премијерка, иако се поставља питање сукоба интереса министра у њеној Влади, и то министра унутрашњих послова, Младен Башић сматра да премијерка о томе није ни требало да се оглашава.

„Јесте он министар у њеној влади, али мислим да у исто време имамо контрадикторну ситуацију. Да се позивамо на непостојање институција, а онда очекујемо од неких људи којима то посао није да обављају посао уместо тих институција. Ја тај део стварно не разумем”, каже Башић.

Ко коме одговара на Твитеру?

У Дебати је било речи и о томе да ли за настало стање у медијима сносе и новинари. 

На то питање, премијеркин саветник за медије каже да се изгубила разлика између тога где новинари извештавају и где постају активни у друштвено политичком животу кроз Твитер.

„Мислим да данас новинари врло често имају двоструки аранжман, да су једног јутра аналитичари, а да поподне пишу саопштења политичких странака. Такве примере знам”, рекао је Башић који није желео да наведе конкретна имена. 

Питања путем Твитера често премијерки Брнабић поставља и новинар Слободан Георгиев, а како каже, то не ради на конференцији јер је „врло јасно разумео поруку премијерке када је говорила о дигитализацији”.

„Мени се то допало и ја сам потпуно се препустио том ставу, једној дигиталној агенди, једном дигиталном приступу и због тога ја видим да она има и свој налог и налог председнице Владе и одговара рецимо људима када јој то одговара, рецимо мени никад не одговара”, рекао је Георгиев.

На питање да ли га иритира то што и опозиција поједине медије третира као “своје”, Георгиев каже да он не очекује ништа од политичара, ни од власти ни од опозиције.