Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Док други једва преживљавају, Новосадска ТВ и РТВ Панчево покрећу нове телевизије
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

08. 11. 2019.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Док други једва преживљавају, Новосадска ТВ и РТВ Панчево покрећу нове телевизије

Након што је прошле године купила лист Дневник, Новосадска ТВ до краја године планира да покрене Војвођанску телевизију, чији ће сигнал покривати добар део Војводине. Ове године још једна локална телевизија, РТВ Панчево, покренула је нову – Дунав телевизију. С финансијским пословањем далеко од импресивног, поставља се питање који је мотив ових локалних провладиних медија да покрећу нове телевизије.

У пословној згради у Темеринској улици у Новом Саду, где се, поред осталог, налази седиште Колор прес групе (Color Press Group), летос је, према сазнањима Цензоловке, кренуло преуређивање простора. Одатле ће, сва је прилика врло брзо, кренути програм нове телевизије – Војвођанске телевизије (ВТВ), чији је слоган –„Нама се верује“.

Тестирање сигнала је, иначе, увелико у току, а кад се оно заврши, тиме би највише могли бити разочарани филмофили.

Ко ће бити на добитку – засад се не зна. О томе какав ће бити програм, такође се може само нагађати. Извесно је донекле да би назив нове телевизије (случајно?) могао да изазива збуњеност код гледалаца који Радио-телевизију Војводине (РТВ) хоће да називају „Војвођанском“, а исто то важи и за гледаоце једне војвођанске ТВ мреже.

Познато је, с друге стране, ко је власник ВТВ, као и то да јој је РЕМ издао дозволу за емитовање терестријалног сигнала 23. маја ове године. (За емитовање у каблу дозвола је издата 17. октобра.)

Истовремено, на сајту истог тог РЕМ-а могуће је погледати импозантан списак електронских медија којима је одузета дозвола за емитовање, између осталог и због неплаћања накнада. На тешко, готово неиздрживо стање пре свега за емитере који немају националну покривеност најгласније је ове и прошле године указивала власница и директорица новосадског ТВ Канала 9 Маја Павловић, која је већ три пута ступала у штрајк глађу.

Претпоследњи штрајк глађу, као драстичан облик протеста због за њу, али, како је наводила, и друге локалне емитере превисоке дажбине, Маја Павловић је окончала управо у месецу када је РЕМ дао дозволу за емитовање новој телевизији.

Показало се, међутим, да њени проблеми очито не дотичу све локалне емитере. Нарочито не њене колеге из, такође локалне, Новосадске телевизије, чији је истоимени оснивач, након добијања дозволе од РЕМ-а и омогућене шире покривености Војводине сигналом (Црвени Чот и Сомбор–Суботица, док је Новосадска емитовала програм само преко Црвеног Чота), почео да тражи погодан простор за своје ново чедо – Војвођанску телевизију.

Да цела прича буде интересантнија, Новосадска ТВ није једина локална телевизија која је проценила да је ово изгледа идеалан тренутак за покретање новог пројекта. РЕМ је, наиме, 24. априла издао дозволу за емитовање Дунав телевизији чији је оснивач Радио-телевизија Панчево иако је Савет РЕМ-а претходно том медију изрекао две мере упозорења због вређања новинара портала Панчево Си Ти Ненада Живковића и председнице Вишег суда у Панчеву Станке Симоновић.

Програм Дунав телевизије већ се емитује преко предајника Црвени Чот, иако тог медија, под тим називом, нема у Регистру медија (ВТВ је регистрована 5. септембра). С друге стране, сигнал Радио-телевизије Панчево, која је у власништву медијског магната Радоице Милосављевића, емитује се преко предајника Вршац и покрива искључиво југ Баната.

Ширење медијске империје

Покретањем Војвођанске телевизије увећана је мала медијска империја, коју, номинално, води Новосадска телевизија. Заправо, иза свега стоји провладин портал Србија данас, који је 2015. купио Новосадску телевизију, до тада обилато финансирану из новосадског буџета.

Новосадска телевизија је, иначе, прошле године – за 600 евра! – купила већински удео у фирми Дневник Војводина прес, која издаје, такође провладин, лист Дневник.

За фирму која је, поврх свега, прошлу годину завршила са мање од 200.000 динара добити, чему је значајно допринело готово 17 милиона динара субвенција (највећи део од медијских конкурса), питање бизнис логике која је довела до покретања нове телевизије и више је него разумно.

Од директорице и главне и одговорне уреднице Новосадске ТВ Емилије Марић добили смо, међутим, веома мало информација. Пре него што је „морала да прекине разговор због састанка“, потврдила је да ће програм ВТВ „наравно кренути до краја године“ и да ће све у вези са тим бити „јавно и транспарентно“, а стигла је и да нам скрене пажњу на то да будућа локација нове телевизије, за коју смо тражили потврду, „није јавни податак“ и да ће то бити доступно јавности „кад буде актуелно“.

Извори Цензоловке са Новосадске телевизије напомињу да су о покретању нове телевизије запослени сазнали случајно, и то не од сопственог менаџмента, те да искрено сумњају да ће бити ангажовани на сестринској телевизији.

Емилија Марић је, уз функције на матичној телевизији, од прошлог новембра и председница Управног одбора Удружења електронских медија ЦомНет.

То удружење основао је Владан Стефановић, оснивач фирме из Суботице, у чијем саставу је неколико војвођанских локалних телевизијских и радио станица, те листова.

Назив те фирме је – ВТВ д.о.о.!

Кад смо упитали Стефановића да ли има икакве везе или какву улогу у покретању телевизије која се зове као фирма коју је основао, добили смо негативан одговор. И не само то.

„Немамо никакву везу, нити улогу. Осим негодовања и љутње због забуне коју је име те телевизије изазвало, не само код вас“, изјавио је Стефановић за Цензоловку.

Удружење ЦомНет, иначе, преко Војвођанске ЦомНет ТВ мреже емитује заједнички програм на бројним локалним ТВ станицама у Војводини, поред осталог – и на Новосадској телевизији.

БИЋЕ ТО ПИНК ЗА ВОЈВОДИНУ

Почетак рада једне телевизије, али најпре то исто што очекује другу телевизију најкасније до краја ове године, неминовно је једног саговорника Цензоловке натерало да у читаву причу око мотива за покретање нових телевизија укључи – предстојеће изборе.

„У питању су телевизије које покрећу већ доказани провладини и СНС-у блиски медији и оне би могле у предстојећој кампањи да буду значајно средство за нападе на опозицију“, сматра медијски стручњак који је за Цензоловку, због пословних интереса, пристао да говори без откривања идентитета.

На тим телевизијама вероватно ће ићи програм с реториком против опозиције,­ сличној оној на Пинку. Такве телевизије су „потребне“ у Војводини јер реторику а ла Пинк – РТВ, какав год да је, сигурно не би емитовао, наводи саговорник Цензоловке који из овог разлога одбацује медијске конкурсе као кључни разлог за упуштање у авантуру с новим телевизијама, што не значи да им јавни новац неће уредно пристизати.

„Пошто је упитно да ли ће те телевизије уопште имати значајну гледаност – а вероватно неће – једини смисао у њиховом покретању видим у томе да те телевизије своје прилоге каче на Фејсбук и да их, таргетирајући целу Војводину, промовишу, односно бустују на тој друштвеној мрежи, где би телевизија, као извор вести, обезбеђивала кредибилитет пред корисницима Фејсбука“, процена је овог медијског стручњака.

„Нема економске логике“

Шта је у позадини мотива две локалне телевизије, од којих једна не би позитивно пословала да нема милиона са медијских конкурса, а уз то има велике трошкове за плате запосленима, а друга (РТВ Панчево) је прошле година забележила нето губитак од скромних 30,5 милиона динара, да се упусте у  авантуру с новим ТВ пројектима?

За разлику од Емилије Марић, директорица РТВ Панчево Татјана Цук у телефонском разговору с новинаром Цензоловке није желела да даје изјаве, већ је тражила да питања упутимо мејлом. На њих до објављивања овог текста није одговорила.

Ове нове сестринске телевизије – засад тако делују пошто нема званичних информација о томе да ли ће Новосадска ТВ, односно РТВ Панчево наставити по старом или их, можда, чека „утапање“ – покрећу се у условима који локалним емитерима опстанак на тржишту чини крајње неизвесним, нарочито због ограниченог (онемогућеног!) приступа оглашивачима и нерегуларних медијских конкурса, на које, због постојећих услова, највећи број медија и рачуна као на веома значајан приход.

Нико овакву ситуацију на медијској сцени није јаче оголио од Маје Павловић са Канала 9 кроз три штрајка глађу.

„Основни трошкови локалне телевизије у Новом Саду су најмање 15.000 евра месечно. То је износ који није лако зарадити данас, ни у Србији, а поготово на локалу“, каже Маја Павловић у разговору за Цензоловку.

„Оснивати данас нове телевизије на препуном тржишту звучи… заиста чудно“, оцењује власница Канала 9. „За тако нешто нема никакве ни правне ни економске логике, осим ако им треба правно лице са дозволом за емитовање више, да би могли да учествују на конкурсима.“

„Напредњаци заокружују медијску доминацију“

Учешће на медијским конкурсима, али пре свега – веома добра прођа на тим конкурсима (у чијем су „Холу славних“ управо Новосадска телевизија, те директно или индиректно Дневник и РТВ Панчево) само је део мотива за покретање две, у суштини војвођанске телевизије јер имају значајну покривеност те територије, сматра Недим Сејдиновић, медијски аналитичар.

Као други могући разлог Сејдиновић за Цензоловку наводи тржишни диктат за укрупњавање медијске сцене.

„Медијски експерти су, може се рећи деценијама, позивали локалне телевизијске и радио станице да се, ради лакше одрживости, умреже и тако смање трошкове, повећају утицај и увећају шансе за финансирање из домаћих и страних фондова. Изгледа да тај рецепт сада примењују медији који су, неприкривено, у рукама владајуће странке“, истиче наш саговорник.

Он сматра да ће на тај начин ти медији имати бољи приступ комерцијалним, а у сваком случају државним фондовима, тим пре што су и иначе живели од јавног новца.

„Чини се да напредњаци у потпуности заокружују своју политичку, друштвену и медијску доминацију, која ће опстајати чак и ако неким чудом оду са власти. С друге стране, медији који нису под њиховом контролом не само да немају приступ државним фондовима већ се константно сусрећу са нелојалном конкуренцијом“, додаје саговорник Цензоловке.

Да медијско тржиште не може да издржи оволики број медија и да су мали емитери годинама добронамерно саветовани да се удружују и спајају, нешто је на шта указује и Маја Павловић која се позива на истраживање стручњака ЕУ и њихов налаз да медијско тржиште у Србији не може да издржи више од пет националних и 13 регионалних ТВ станица.

„И поред тога што је у Србији већ угашен велики број медија, и даље их, сведоци смо, егзистира далеко више од тих наводно оптималних 13“, напомиње власница Канала 9.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси