Вести
29. 10. 2019.
Известилац УН: Асанж је истраумиран, подсећа на жртве тортура
Нилс Мелцер, специјални известилац Уједињених нација, каже да је Џулијана Асанжа, под утицајем медија, раније видео као размаженог и ексцентричног, али се шокирао када га је срео: он је психолошки истраумирана особа, која подсећа на жртве тортура које је Мелцер виђао док је радио у Црвеном крсту.
Недавно је на Универзитету Колумбија у Њујорку одржана трибина под називом „Слобода говора, државна безбедност и узбуњивачи – од Џулијана Асанжа до Беле куће“.
На трибини за коју се тражила карта више и коју је модерирала Агнес Каламард, директорка Глобалне иницијативе за слободу говора Универзитета Колумбија, говорили су Нилс Мелцер, специјални известилац Уједињених нација за питања тортуре и нечовечних поступака, који је недавно објавио извештај у одбрану Џулијана Асанжа, Ненси Холандер, адвокатица која заступа Челси Менинг (која је Викиликсу достављала документа) и друге узбуњиваче, Кери де Сел, експерт за питања америчког Првог амандмана, и Сандра Коливер која се у оквиру Фонда за отворено друштво бави слободом говора на глобалном нивоу.
Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, након седам година проведених у Амбасади Еквадора у Великој Британији, недавно је изведен пред судију у Лондону, који треба да одлучи да ли ће бити изручен Сједињеним Америчким Државама, које га траже, између осталог, због хаковања и због кршења Закона о шпијунажи.
Известилац УН шокиран после сусрета са Асанжом
Нилс Мелцер је рекао како је у својству известиоца УН добио позив да се позабави Асанжовим случајем и да је, као и већина људи која се обавештава из великих медија, веровао да је у питању егоцентричан и размажен човек, коме треба судити за силовање.
Тражио је увид у сва правна документа и оно што је открио га је, како каже, шокирало. Швеђанке, о којима се извештавало да су пријавиле силовања, никада нису намеравале да саме подигну тужбе, нити су тврдиле да су силоване, а Шведска је, у међувремену, повукла захтев да испита Асанжа.
Медији су такође тврдили да је он хакер, а испоставило се да су сва документа која је објавио Викиликс Асанжу послала анонимна лица. Да, другим речима, он није хаковао ниједан компјутер. На саслушању га је судија питао шта има да изјави поводом оптужнице САД. Он је одговорио да је никада није видео.
(У САД се прати случај узбуњивача у Србији)
У неформалном разговору након трибине, повела се реч и о Александру Обрадовићу, узбуњивачу из Крушика. Експертска заједница у САД је, сазнали смо, већ обавештена о његовом случају. Речено нам је да се случај пажљиво прати, као и да они сматрају како је позитивна околност то што Србија има добар Закон о узбуњивачима.
„За мене је централно питање је да ли је Асанжово заточеништво законито“, рекао је Мелцер и додао:
„Јавни наратив о Асанжу не одговара реалности. Кад сам отишао да га испитам, схватио сам да је преда мном особа која је психолошки, психички и физички угрожена. Наш разговор је трајао четири сата. Био сам са форензичким стручњаком и са лекаром који је био ту да прегледа Асанжа. Сва тројица смо имали утисак да је пред нама психолошки истраумирана особа. По реакцијама и изгледу подсетио ме је на жртве тортура које сам виђао док сам радио за Међународни комитет Црвеног крста.“
Нилс Мелцер сматра да је Асанж пружио велики број доказа који указују на мучења, корупцију, почињене противзаконите активности и ратне злочине. Уместо на те теме, „јавност се фокусира на промене расположења Џулијана Асанжа, на његову мачку и на скејтборд“.
Према Мелцеровом мишљењу, које је те вечери делила велика већина окупљених, против Асанжа се заправо води кампања са идејом да се он дискредитује, а да се не би причало о документима које је јавности дао на увид.
Одговарајући на питање због чега је Челси Менинг поново у затвору, Ненси Холандер је рекла да је иницијално она била осуђена на казну од 35 година затвора, што је само по себи било несхватљиво, и да ју је након седам година председник САД Барак Обама помиловао.
Након тога је добила позив да се појави пред Великом поротом наводно да би сведочила на суђењу против Асанжа. Како је у питању потпуно тајни процес, на коме не би било ни адвоката ни одбране, Челси је одбила да се појави на суђењу и тренутно је у затвору у Ричмонду, у америчкој држави Вирџинија.
Повлачећи паралелу са Асанжом, Ненси Холандер је рекла како је иницијално америчка влада покушала да повеже Челси Менинг са Бин Ладеном. Његово име се појављивало у документима, укључујући завршну реч тужиоца која је гласила: „Судијо, све што треба да знате је име Бин Ладена“. Срећом, судија је схватила да је у питању апсурдна оптужба.
Ненси Холандер, као и Кери де Сел, највећи проблем види у америчком Акту о шпијунирању из 1917. године, на основу кога се често пресуђује узбуњивачима који откривају тајне од државног интереса, а који је застарео, будући да нема клаузулу о јавном интересу.
Такође се, према речима Ненси Холандер, може поставити оправдано питање – шта треба да буде класификовано као тајни документ.
„Из других случајева на којима радимо знамо да је, на пример, информација о такозваним црним местима за испитивање и тортуру – поверљива. А поверљива је само због тога што се влада стиди што та места уопште постоје“, рекла је Ненси Холандер.
Према њеним речима, на видеу који је Челси Менинг пружила на увид јавности види се неколико убијених особа, међу којима су и два фотографа Ројтерса.
„У питању су два крупна мушкарца који имају нешто на леђима. Да ли су момци из хеликоптера стварно мислили да они носе оружје или су таргетирали новинаре? То вероватно никада нећемо сазнати, али је у питању ратни злочин… Широм света новинари се нападају, затварају и таргетирају. Моја канцеларија представља родитеље Кристофера Алена, новинара који је пре две године убијен у Судану. Сва је прилика да је таргетиран баш зато што је новинар. Централно питање је како да сачувамо демократију“, рекла је Ненси Холандер.
Говорећи о томе како су узбуњивачи третирани на глобалном нивоу, Сандра Коливер је рекла да су САД биле прва земља која је 1970. донела закон о њиховој заштити. У Уједињеним нацијама је 2003. године донета Конвенција против корупције коју је до сада ратификовало 137 земаља. Оне су се тиме обавезале на заштиту узбуњиваче у случајевима корупције.
Слично томе, Савет Европе је најпре донео одлуку о заштити узбуњивача у случајевима корупције, да би 2015. године одлуку проширио и на заштиту узбуњивача у контексту откривања тајни релевантних за националну безбедност. Истим указом је потврђено да је Едвард Сноуден узбуњивач. Земље чланице Савета Европе позване су да му пруже азил, изузев у ситуацији у којој би могао да се врати у САД, уз могућност да се брани позивајући се на јавни интерес.
Како разликујемо демократију од тираније? – запитао се на крају Нилс Мелцер.
„Не ради се о томе да су у тиранијама лоши људи на власти, а у демократијама добри. У питању је системска разлика. У тиранијама нико не преиспитује власт. У демократијама имамо поштовање закона и раздвојене центре моћи. Стога морамо да имамо пред собом ширу слику. Асанж или Челси Менинг су појединци. Али ова прича не треба да буде о узбуњивачима, него о ономе што раде власти, на шта јавност треба да реагује.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.