Вести
28. 10. 2019.
Максић о Медијској стратегији: Радили на отклањању замерки, усвојене препоруке
"Радили смо на отклањану замерки, разматрали смо коментаре и препоруке које су пристигле од професора Франческа Шакитана, који је био задужен да прегледа нацрт. Радили смо на мерама које се тичу положаја РЕМ-а и јавних сервиса, дела стратегије који се односи на информисање у медијима националних мањина. Нисмо дирали анализу стања, радили смо на мерама. Већина чланова радне групе су сагласни да су ове мере нешто иза чега Радна група може да стане", каже чланица Радне групе и новинарка БИРН-а Тања Максић.
Максић каже да би требало темељно претрести све критеријуме како се бирају чланови РЕМ-а и да је Радна група то мапирала као један од кључних проблема.
"Обезбедити да у том Савету буду људи који имају знања и морални интегритет. Видети ко су предлагачи који би делегирали људе у Савет РЕМ-а. Начелно опредељење у овој стратегији је да то морају да буду удружења грађана или институције које испуњавају одређене критериијуме. Желели смо да минимализујемо политички и сваки други притисак приликом избора Савета РЕМ-а", каже Максић.
Председник Комисије за израду Медијске стратегије у име Министарства културе и информисања, Дејан Стојановић каже да су се замерке тицале дециднијег навођења шта треба учинити када је РЕМ у питању.
"Документ из децембра садржао је две опције, једна је била алтернативна и једна детаљније уређена. Влада се определила за уопштенију варијанту, а удружења су била за то да се децидније каже и влада је прихвазтила ту сугестију која се поклопила са анализом европског експерта. Да се обезбеди већа самосталност регулаторног тела у одноу на законодавну и извршну власт, да се из поступка предлагања чланова избаци обор Скупштине", рекао је Стојановић.
Он додаје да је предложено да статут и подзаконска акта усваја Савет, а да сагласност на финансијски план даје Скупштина.
"Пленарно заседање ће бити место где ће се бирати чланови, а Скупштина ће имати могућност да се изјасни и изабере између више преложених чланова", рекао је Стојановић.
На питање колико су коментари били корисни, Тања Максић је рекла да је усвојена већина препорука као и да су оне ишле у сличном смеру у коме је и Радна група размишљала.
"Независно регулаторно тело је један од важних гараната независне медијске сцене, наше мере су врло у складу с оним што је дошло од професора Шакитана", истакла је.
Осим што је процес израде био спор, био је и веома инклузиван, поручује Максић и додаје да су се потрудили да дају реалну слику стања медијског сектора, а не да се крију проблеми.
"Да понудимо најбоља решења и да разговарамо о медијима у 21. веку, а да Стратегија живи бар пет година. Наш посао тек предстоји, када Стратегија буде усвојена имаћемо велики посао око усаглашавања закона и мониторнга да ли се све поштује", каже она и додаје да су се потрудили да дају читав сет мера и предлога како би ствари могле да се поправе.
"Један део се односи на положај новинара, дуги на медијско тржиште, трећи на независне институције и њихово јачање, четврти на плурализам медијског садржаја и пети где смо ми ту у 21. веку, где су дигиталне технологије. Обухватили смо пуно елемената и темељно смо анализирали медијски сектор. Највећа неслагања смо имали у делу - да ли држава треба да буде у медијском сектору", рекла је она.
Дејан Стојановић је навео да очекује брзу реакцију Европске комисије и да Србији иде у прилог да се Стратегија што пре усвоји.
"За Поглавље 23 једна од битинијих ствари је рад на изради стратешког документа. Након добијања мишљења од стране ЕК, ући ће у редовну процедуру, упутиће се на мишљење свим министарствима, након чега ће бити дат на усвајање".
Уколико поједини јавни функционери одбијају да гостују или дају изјве одређеним медијима, то се може сматрати дискриминацијом, каже он.
"Пошто сте ви као јавни функционер у обавези да пружите информације, селектирање медија није у реду, без обзира колико имате негативан став или не подржавате уређивачку политику то не треба да буде разлог да се не појавите. Такође, били смо фокусирани и на присуство новинара седницама локалне самоуправе, пошто се дешава да им се забрањује", каже Стојановић.
Максић закључује да Стратегија може да да правац и да је нека врста мапе пута која је понуђена доносиоцима одлука.
"Консултовали смо више од 50-60 актера са медијске сцене, што нам је омогућило да добро сагледамо где је проблем. Сад да видимо како даље, да ли ће се преточити у неку праксу, да медијски радници осете бољитак", навела је.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.