Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
22. 07. 2011.
Једна увреда мање
Увреда и клевета би ускоро могле да буду избрисане из Кривичног законика Србије, најављује државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен. Он и у својству председника Радне групе за измену и допуну Кривичног законика декриминализацију увреде и клевете правда потребом да новинари и медији буду растерећени строгих казни које им угрожавају опстанак.
Невероватно. Влада која је пре само две године по хитном поступку, без најаве и у тајности припремила, а парламент упркос неслагању значајног дела новинарске и стручне јавности усвојио антиевропски и по драконским казнама запамћен Закон о изменама и допунама Закона о јавном информисању, сада мења Кривични законик у корист новинара.
Истина, тада је Хомен, с истог места, тврдио да он и његово министарство немају везе са тим антиновинарским пројектом.
Новинари су се, уз бројне акције УНСа и помоћ Уставног суда, изборили са рђавим законом а сада, иако то нису изричито захтевали, можда више неће ићи на суд због тужби да су некога својим писањем оклеветали.
Да ли је по среди коперникански обрт власти због схватања да су новинари највеће жртве лошег правосуђа? Да ли је најава декриминализације увреде и клевете последица политике додворавања Бриселу, или је у питању озбиљна намера власти да реформише кривично законодавство? И најзад, да ли је укидање кривичне одговорности за повреду достојанства личности, која се по важећем Кривичном законику своди на изрицање новчаних казни клеветнику у корист државног буџета, добро решење за новинаре и медије, али и за целокупно српско друштво?
Одговор на последње питање у доброј мери зависи од разјашњења претходних питања.
Нема сумње да је власт реформом уназадила српско правосуђе и да често погрешна примена закона, да ли због нестручности или намере судија, свеједно, новинарима и медијима значи претњу и банкрот.
Показало се и да је власти лакше да, уместо да поправља правосуђе мења законе и као у овом случају декриминализује клевету.
Усклађивање нашег законодавства са европским стандардима иде лакше и брже од поштовања и примене било којег закона. Зато новинари и медији неће имати много користи од декриминализације клевете уколико их судови буду неоправдано кажњавали у грађанским парницама за накнаду штете због повреде части и угледа оних којима су сумњиви и углед и част.
Наравно да је за новинаре и медије боље да имају само грађанску, а не и кривичну одговорност, као што је сада случај. Против себе имаће претњу мање.
Ипак, укидање кривичног дела клевете у националном законодавству није само питање од значаја за новинарску професију. То је питање од значаја за цело друштво, које и на овај начин штити морални интегритет личности.
Декриминализацијом увреде и клевете неђе престати ни вређање ни клеветање на јавној сцени. Зато мислим да је добра идеја професора београдског Правног факултета др Милана Шкулића, иначе члана Радне групе за измене Кривичног законика, по којој, ако се клевета не декриминализује, новинари не би требало да кривично одговарају уколико преносе изјаве других.
Нино Брајовић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.