Вести
25. 10. 2019.
Нови захтев за пуштање из кућног притвора узбуњивача из Крушика
У судским списима не постоји ниједан доказ против Александра Обрадовића на основу којих би против њега уопште могао да се води поступак, сматра његов адвокат, пише БИРН.
Владимир Гајић, адвокат радника Крушика Александра Обрадовића, предаће данас нови предлог за укидање кућног притвора јер нема основа да се против њега води кривични поступак, сазнаје БИРН.
Гајић у предлогу наводи да је "22.октобра коначно добио прилику да као бранилац осумњиченог Александра Обрадовића изврши увид у истражни спис предмета тужилаштва за Вискотехнолошки криминал".
Након увида у спис предмета он је закључио да се у њему не налази ниједан доказ који оправдава основану сумњу да се против Обрадовића уопште води кривични поступак.
Из диспозитива Наредбе о спровођењу истраге од 23.09.2019.године немогуће је закључити коју норму је прекршио Обрадовић, нити која информација представља пословну тајну, наводи Гајић.
У списима предмета не постоји ниједан доказ, нема ниједног уговора, па се стиче утисак да полиција и ’оштећени’ Крушик крију уговоре и од јавног тужиоца, који евидентно функционише без знања о чињеницама, као проточни бојлер полиције", наводи адвокат у предлогу за укидање кућног притвора.
У образложењу Наредбе Вишег јавног тужилаштва констатује се да основи сумње произилазе из доказа достављених уз кривичну пријаву.
"Међутим, ако суд изврши увид у попис доказа које је Управа криминалистичке полиције у свом акту од 19.09.2019. године доставио уз кривичну пријаву, види се да ту нема ниједног доказа, већ се ради искључиво о документима која су резултат рада полиције у дану хапшења осумњиченог", наводи Гајић.
Након увида у списе предмета, адвокат каже да се намеће и питање - како су три суда одлучивала о притвору у овом предмету.
"Најпре Судија за претходни поступак Вишег суда у Београду који је одредио меру забране напуштања стана, затим ванрасправно Кривично веће Вишег суда у Београду и на крају Апелациони суд у Београду, код чињенице да се у предмету не налази ниједан једини доказ којим тужилац оправдава кривично гоњење, а поготову предлог за одређивање притвора", пита Гајић.
Он констатује и да од 18. септембра 2018. године када је Александар Обрадовић ухапшен, до данас, њему нису предочени докази којима га терети тужилац.
У допису судији за претходни поступка Вишег суда у Београду Даринки Шћепановић он наводи:
"С обзиром да ви као Судија за претходни поступак нисте доносили одлуке у овом предмету, предлажем да извршите увид у списе предмета тужиоца и донесете своје закључке", наводи Гајић у предлогу суткињи Шћепановић.
Он указује и на једну "елементарну логичку противречност овог поступка".
"Наиме, ако је неистина/лаж оно што је као де фацто Узбуњивач у јавност изнео осумњичени Александар Обрадовић, онда та неистина не може бити пословна тајна због чијег одавања тужилац ставља на терет извршење кривичног дела из чл. 240 став 2 Кривичног законика", наводи се у предлогу за укидање кућног притвора.
"Ако је ипак истина оно што је у информацијама учинио доступним јавности Александар Обрадовић у вези са могућом корупцијом код `оштећеног` Крушика, онда то не може бити кривично дело, јер као пословна тајна не може бити означено ништа што је садржано у одредби чл.3 Закона о пословној тајни, нити уопште било које кривично дело може бити заштићено било каквом врстом тајне", наводи адвокат.
Обрадовићев бранилац сматра да не постоје разлози због којих је мера забране напуштања стана из члана одређена узбуњивачу из Крушика.
Посебно, овај кривични предмет је по својој суштини бизаран, оцењује адвокат Гајић.
"Осумњичени је де факто узбуњивач у смислу Закона о заштити узбуњивача који је указао на незаконито пословање одговорних лица у наменској фабрици Крушик из Ваљева, а у које незаконитости су евентуално умешани и чланови Владе Србије, онемогућен је у деловању као узбуњивач кривичним прогоном од стране тужилаштва, које на тај начин уместо да сузбија криминал на штету државног предузећа хапси и прогони савесног грађанина".
Адвокат подсећа и да је одредбама Закона о заштити пословне тајне изричито одређено да се неће сматрати пословном тајном оне информације које су означене као пословна тајна ради прикривања кривичних дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања домаћег или страног правног односно физичког лица.
"Према свим до сада релевантним околностима овог случаја, јасно је да постоје веома јаке индиције да је пословање у фабрици Крушик из Ваљева, када су у питању информације до којих је дошао осумњичени, у тој мери спорне да је тужилаштво пре свега када се са њима упознало, требало да изврши провере, јер те информације реферишу на сумњу да се ради о поступању које се може довести и у везу са организованим криминалом", констатује Гајић.
Тужилаштво нема ниједан доказ да је осумњичени било шта учинио из користољубља, па је ипак правно квалификовало кривично дело које му ставља на терет под том тежом квалификацијом.
Одбрана сматра да је правна квалификација на коју се определило тужилаштво класична злоупотреба органа поступка како би се на тај начин отежао правни положај осумњиченог у ситуацији када за то не постоји ниједан доказ.
Бранилац суду указује и да је тек 15.10.2019. године судски вештак-форензичар покренуо поступак вештачења рачунарске опреме која је предмет вештачења, што значи да тужилаштво тек сада прикупља доказе на које се позива.
"Кад је у питању основ из тачке 3 члана 211 став 1 ЗКП-а који је иницијално прихваћен као разлог за одређивање мере, а затим једно време и притвора, односно да постоји опасност да ће осумњичени поновити кривично дело, одбрана указује суду да осумњичени није ни извршио кривично дело, да дело које му се ставља на терет није кривично дело, односно да се његове радње и поступци могу ценити само као деловање узбуњивача и да заправо тужилаштво ради једну сасвим другу ствар. Тужилаштво наиме кривичним прогоном Александра Обрадовића спречава да јавност буде обавештена о питању које је од интереса за јавност, односно на тај начин индиректно штити одређени број лица која су могући припадници организоване криминалне групе, која у дужем временском периоду води пословање државног предузећа на штету правних и економских интереса тог државног предузећа", наводи се у предлогу за укидање кућног притвора.
"Иако Суд по ЗКП-у није дужан да одлучује о предлогу одбране ван рока од 3 месеца од одређивања мере када та обавеза суда наступа по службеној дужности, одбрана сматра, да је Суд тај који у сваком моменту као приоритетни задатак има да штити основна права грађана, поготову када околности случаја указују на то да је правни положај Александра Обрадовића најсличнији положају заробљеника који се налази под кривичним прогоном само зато што је указао на лица која се по свему судећи налазе ван закона и правног поретка Републике", закључује Гајић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.