Вести
25. 10. 2019.
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић говори за Данас
Постоје сведоци да је паљење куће новинара наредио Драгољуб Симоновић
Месец дана пре него што је новинару Милану Јовановићу запаљена кућа, дивљачки је претучен главни уредник портала Жиг инфо Жељко Маторчевић. Истрага случаја није дала никакве резултате, а касније смо сазнали и зашто, јер је локална полиција имала своје учеснике у том догађају.
Да је ту истрагу уз локалну полицију водио и специјализовани тим за брзе истраге дела против новинара, не би било локалног прикривања, а сигурно би била испитана и улога председника општине Гроцка, за којег постоје сведоци да је касније издао налог за паљење куће.
Верујем да би таква истрага имала јак превентивни утицај и да не би дошло до каснијег драстичног напада, каже за Данас Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.
Због тога Комисија инсистира на увођењу превентивних механизама и снажнијој институционализацији Сталне радне групе за безбедност новинара, кроз формирање офиса, координатора и специјализованих полицијских тимова, какав већ ради на расветљавању случајева унутар Комисије.
Битно је, наглашава Матић, да тај тим има јаку аутономију и подршку медијске заједнице.
Захтев за јачом институционализацијом Сталне радне групе и Комисије унет је и у текст предлога Медијске стратегије, који је прекјуче предат Влади.
Како Матић наводи, посебно се инсистирало на отпочињању истрага случајева убистава, отмица и напада на новинаре за време ратних дејстава на просторима бивше Југославије. Комисији су проширене надлежности у августу прошле године, чиме је отворен простор за истрагу више од 40 нестанака и убистава новинара, од чега је само на Косову страдало њих 15.
– Комисија је прикупила податке којима су располагале надлежне институције у Србији и припремамо неко будуће формирање међународног тела које ће спојити све расположиве податке и радити независну истрагу, наводи Матић и додаје да се Стратегија бави и потенцијалним изменама Кривичног закона којима би се унапредили механизми кривично правне заштите медијских радника.
Тренутно, наводи Матић, услови и окружење за слободан, подстицајан и безбедан рад новинара у Србији не постоје.
– Тренутна атмосфера у друштву, када је у питању безбедан и слободан рад новинара, затрована је некажњивошћу за говор мржње и претње. Тиме што такав говор није уопште или довољно кажњаван, створен је утисак да је све дозвољено, чак пожељно у вербалним обрачунима, сатанизацијама, кампањама из најутицајнијих таблоида и таблоидних телевизија. У самом центру налази се политичка, друштвена елита која диктира снагу и обим ниподаштавања, вређања, дискредитовања новинара и медија који се баве истраживачким новинарством, или су политички прочитани као део супротстављеног табора, каже Матић.
Један од најпогубнијих ефеката те атмосфере, закључује Матић, је безнадежност.
– Деведесетих смо имали доста гору ситуацију када је реч о претњама и безбедности новинара, али не сећам се да смо имали у овако дугом временском периоду осећај безнадежности, да не може ништа да се уради. И оно што највише брине је осећај да је погоршање положаја медија и новинара трајан и бесповратан процес, оцењује Матић.
Када је реч о положају и безбедности новинара, проблеми се само гомилају, а брине то што нема системских, ургентних решења. У ситуацији када актуелна власт и њени највиши функционери деле медије на „пожељне“ и „непожељне“, оне критички настројене етикетирају као „стране“ и „непатриотске“, за погоршање ситуације на медијској сцени највећу одговорност сноси власт, сматра Матић.
Политичка сцена као ратиште
– Политичка сцена је постала ратиште и практиковање грубости, а говор мржње препознаје се као добар за рејтинг појединца или странке. Стално одржавање повишене атмосфере, симулација сталних сукоба доприносе да чланови и симпатизери делују као армије. У последње три претње које сам добио, две су разоткривене и судски санкционисане, употребљаван је говор мржње и позиви на насиље који су уобичајени за речник који се употребљава према неистомишљеницима, без обзира на неутемељеност повода, који није постојао, а наведен је као да је чињеница. Тако су многи и данас нападани из стереотипа а не из неког постојећег разлога. Најпре су представници власти дужни, али и сви остали, да одмах реагују осудом у случајевима претњи и говора мржње а да не говорим о насиљу, каже Матић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.