Вести

24. 10. 2019.

Аутор: Даница Вученић Извор: Истиномер

Божић: Звали су нас америчком ТВ, а сада нас додатно понижавају

“Вучић, ако осмишљава некакву “медијску стратегију“, то чини обазривије него, тако да се напади на Н1 не могу директно повезати са њим. Они су продукт свеопштег одијума према нама. Није им он рекао да то раде, јер зна да би то не би добро изгледало у међународним круговима. Ипак, убеђен сам да постоји механизам, јер имате буквално реченице које, када изговори Вучић, изговоре сви други његови аналитичари, а које се шире по свим медијима са националном фреквенцијом. То није случајно.”

Тек што је завршен интервју са извршним продуцентом телевизије Н1 Игором Божићем, објављен је блог Иштвана Каића, у коме се овај медиј, његови челници и новинари, као и новинари других редакција на најгрубљи начин вређају и клеветају. Тај текст је заправо додатак “нормалности“ у којој у Србији раде редакције и новинари који нису под контролом власти. Уочи петог рођендана Н1, у разговору за подцаст Истиномера, “У микрофон“, Игор Божић је одговарајући на питање о границама храбрости и етике у новинарству у Србији, имајући у виду да је Н1 добитник овогодишње награде “Душан Богавац“, рекао да је “угрожавање живота можда тренутак када би неко могао да се преиспита“ али да Н1 “срећом, још није у таквој ситуацији, што не значи да не може бити“. Ова телевизија се од самог почетка рада суочавала са различитим врстама притисака од вербалних, претећих писама, оптужби највиших државних функционера, забраном извештавања са догађаја владајуће странке на локалу, објављивањем интерних мејлова и личних података директора телевизије закључно са инцидентом убацивања више од 500 летака у двориште телевизије, од особа под маскама, на којима пише “Република Србија – довиђења, Н1 – добро дошли у Луксембург“. У том контексту, Божић примећује да  су такве акције и притисци последица “онога што одређени људи чују и виде на мејнстрим медијима, на националним фреквенцијама и што чују од представника власти“.

 За неколико дана Н1 слави пети рођендан. Када причамо о односу према Н1, од тренутка када је основана 2014. до данас, да ли се ситуација мења или је иста, да ли има неке “законитости“ у тим претњама и притисцима?

Имам утисак да су се у последње време оголили сви. Дошли смо до директних вређања. Баш сам јутрос прочитао у прес клипингу да је Горан Весић, заменик градоначенлика, функционер СНС, фрустриран анализом коју смо ми јуче правили поводом паљења његове књиге. Назвао је Југослава Ћосића плаћеником фашиста, карактеришући да је то горе  него бити фашиста. То су бруталне увреде које сваки дан добијате. Раније се некако водило рачуна, па је било довољно оквалификовати Н1 као америчку телевизију, а сада је потребно додатно понизити све људе који овде раде.

Да ли је малициозно рећи да напади и њихов интензитет, на Н1 и на остале медије, који се на професионалан начин баве својим послом, коинцидирају са развојем политичке моћи и у формалном и у фактичком смислу Александра Вучића, од 2014. године када постаје први пут премијер?

Ми смо почели да радимо отприлике седам, осам месеци након што је он постао премијер и сећам се да још нисмо емитовали програм када се догодио инцидент на Паради поноса, односно туча жандарма и његовог и брата Синише Малог. У том тренутку им је постало јасно да не желимо да допустимо утицај, нити да правимо било какве дилове са влашћу.

Да ли је инициран покушај дила?

Ја тако разумем ситуацију када је Југослава Ћосића позвао директор БИА и тражио од њега да не пустимо снимак, који у том тренутку, једини имамо. Снимак сада служи као судски доказ. Међутим, нису желели да тада тај снимак оде у јавност. Ипак, копију смо предали надлежним институцијама, јер је то по закону.

То је кључна тачка од које креће суноврат односа?

Фотографије неколико нас објавили су у Информеру, чим су сазнали за Н1, да смо се окупили, а након нашег саопштења ко чини телевизију. Објавили су фотографије и све повезали са ЦИА службом и намером да се руши Вучић, који тек што је постао премијер. 

Сам си рекао, коментаришући дешавања у вези са последњом акцијом бацања летака у ваше двориште са одређеном поруком, да је епицентар свега тога Андрићев венац. Када то кажеш да ли је реч о метафори или мислиш да  тамо стварно неко седи и смишља шта ће да се дешава са Н1, БИРН-ом, Криком, Стевом Дојчиновићем, Чеченом, било ким у овој земљи ко се бави професионалним новинарством?

Не могу да кажем да су баш сви инциденти и за све медије увезани и да је неко осмислио те инциденте према новинарима, али провокације јесте. Убеђен сам да постоји механизам, јер имате буквално реченице које, када изговори Вучић, изговоре сви други његови аналитичари, а које се шире по свим медијима са националном фреквенцијом. То није случајно. Не може се десити да у једном дану њих петорица цитирају Хајнеа, то је просто немогуће. Делује ми да то изгледа овако – да Вучић и тим његових саветника, не мислим конкретно на Сузану Васиљевић, јер ми делује да она није стратег, већ да се бави односима са новинарима….

… Беба Поповић?

Не знам за Поповића, али знам да су у његовом тиму радили људи који су били из иностранства, помињала се агенција једног Израелца, помињали су се саветници Тонија Блера. Мислим да је ту више људи, није то само један човек, који осмишљавају све што се дешава. Цела та прича напада на медије је апсурдна зато што ви нападате, не политичке противнике, већ медије, јер њих желите да окарактеришете такође као политичке противнике, како бисте оправдали пред својим бирачима оно што ти бирачи могу случајно да прочитају у тим медијима.

Напади на Н1 нису усамљени. Ту су новинари истраживачких портала, ту су локални медији, имамо запаљену кућу новинара… За разлику од њих, Н1 је део успешне и веома моћне међународне корпорације, мислиш ли да су напади на Н1 “контролисани“ и  да је Вучић свестан тога да када напада вас напада инвестицију?

Мислим да је он свестан тога. Очигледно је, не само да напада инвестицију, већ покушава да целу ту инвестицију гурне у контекст неког вишег циља из иностранства који ради против њега, што нема апсолутно никакве везе. За колегу из Гроцке је јасно, бар тако пише у оптужници, да је у питању локални функционер, и мислим да на локалу има мање кочница. Док, Вучић ако осмишљава било какву “медијску стратегију“, то ипак чини обазривије. Када смо добијали конкретне претње, долазили смо до тога да, када открију ко су ти људи, они заиста немају директне везе са Вучићем. Просто су продукт свеопштег одијума према Н1, понесени мишљу да имају слободу да прете. Није им он рекао да то раде, јер зна да када би се дошло до њега, то не би изгледало добро у међународним круговима.

Говорећи о Н1, где је граница између бизниса, свести о важности инвестиција за компанију и  битке за слободу медија?

Ми видимо да наши власници подржавају слободу медија и слободу говора и од почетка им је био циљ, да имају респектабилан медиј и у оквиру бизниса бренд који је позитиван и којим могу да се подиче. Мислим да смо ми који радимо на Н1 успели то да остваримо, али та граница о којој говориш би вероватно била када би неко хтео да им уништи бизнис, па их отерао.

Али недавно је Никос Статопулос, председник “Јунајтед групе” и партнер кровне компаније БЦ партнерс био у Београду и тада је објаснио да је дошао да заштити инвестицију. Да ли је мислио на вас или на другу инвестицију?

Ја мислим да је мислио на остатак групе. У последњих неколико месеци имате буквално невиђене притиске од локалних власти, на самом терену постоје притисци на основни бизнис, а то је да се отму корисници од СББ-а и да се на све могуће начине Телеком оснажи.  Мислим да је поента те поруке била да инвеститори нису задовољни таквим понашањем власти према том бизнису, али мислим да нас власници штите и тако што не реагују на те константне притужбе које добијају из Вучићевог кабинета.

Са друге стране и они су упутили на разне међународне официјелне адресе писмо у коме објашњавају положај Н1.

Приметили су да притисци на Н1 прелазе сваку границу. Ми шаљемо месечне извештаје о пословању и ставка у тим извештајима је и то шта нам се дешава. Људи у менаџменту су схватили да треба да нам помогну, на неки начин, и потраже заштиту. Врло сам изненађен реакцијом новинара у Србији ових дана, јер нисмо тражили никакву реакцију и подршку, новинари су се организовали, организовала се Група за слободу медија. Изненадило ме је колико их је било зато што се сећам како су реаговали прошли пут новинари када је била афера са Братиславом Гашићем, када је било јако мало људи, ентузијаста, и брзо се све осуло, а сада су на протест подршке дошли скоро сви који нису под директним утицајем ове власти.

Шеф “Јунајтед групе”, Статопулос је током боравка у Београду био и на састанку са премијерком Брнабић. После тога је у интервјуу за Н1 рекао, између осталог, и то да “има снажан утисак да Влада Србије нема интереса да утиче на рад Н1“. Да ли је то и твој утисак?

Он је после тог разговора са Аном Брнабић дошао на интервју са нама и моје је мишљење да је он током тог састанка у кабинету стекао утисак да влада не жели да Н1 не постоји. Да се разумемо, они желе да утичу на рад свих телевизија, па и Н1 то је јасно, али ако ме питаш да ли би Влада Србије односно власт хтела да нема Н1, нисам сигуран. Мислим да ми можемо да послужимо као добар алиби зато што сам из више извора чуо да, када неке европске званичнике предстанивици НГО-а из Србије, у Бриселу питају за слободу медија, они кажу “па шта хоћете имате Н1”.

о је иста прича још од Милошевића –  види шта ми ради Коракс.

Увек мора да постоји неки алиби, да се покаже да то није тотално затворено друштво у коме нема медија који критички извештавају. Увек је добро имати некога као аргумент, а када се помене Н1, важно је и то да је реч о великој телевизији, која ради у три земље и иза које стоји велика компанија. Шта хоћете више? То је врло добар алиби. 

Бојкот је постала магична реч у овој земљи. У контексту Н1, а то није усамљен случај, власт бојкотује програм, нема их у емисијама. Може ли се недавно гостовање Ђукановића у Пресингу, схватити као почетак нове тенденције, или је реч о инциденту?

После тог гостовања ништа се није променило. Покушавамо стално да имамо и власт и понављамо те позиве, што писмено, што вербално. Знам да је Ћосић почетком нове сезоне Пресинга покушавао да их доведе у госте и Владимира Ђукановића је проценио као неког ко би можда могао да изађе из тог шаблона и да гостује на Н1, а да се не замери Александру Вучићу.

Мислиш да је дошао без знања?

Не, не, то сигурно није урадио, али је можда одабран као неко ко би могао успешно то да “преживи“. 

Тај бојкот је на неки начин притисак, слажемо ли се у томе?

Наравно, али и директно жигосање да ти радиш против власти. То је идеја. Пре неколико година није било тако. У почетку су спорадично долазили, било је чак и неких демократских излива од представника власти, долазила је ту и тамо Зорана Михајловић, Јоргованка Табаковић. Временом је та нека страначка дисциплина СНС-а, војничка доктрина, појачана. Касније ни Ивица Дачић није смео да дође. Можда би и смео, јер он нема тај проблем, али мислим да гледа каква би му се рецка тамо лупила. 

Постоји још један феномен. Као што се праве паралелне невладине организације, тако се праве и парлалени програми. Делује као да  ТВ “Пинк“ чека програмску шему “Нове С” и онда направи реплику емисија у истим терминима. 

То је евидентно да гађају одређене емисије. Рецимо, “Хит твит”, спрам “Утиска недеље”, а онда се сваке недеље саопштава колика је гледаност једне, а колика друге емисије.

Води се ружна кампања против Оље Бећковић. Понедељком ујутру саопште како тај програм нико не гледа, а истовремено воде кампању против емисије за коју тврде да је нико не гледа.

 Мени ту ништа није логично. Али је очигледно тим спин докторима то веома важно. Ми имамо целу једну платформу која заправо мери гледаност, у тренутку када се нешто дешава. Чим се појавио “Утисак недеље”, по том тв биту, одмах је избио на прво место. Значи престигао је и РТС и Пинк у том тренутку. Митровић, односно цела та Пинк гарнитура је очигледно знала шта ће се десити са гледаношћу Утиска, јер су тај Хит твит смислили истог тренутка када су чули да ће се вратити Утисак недеље. Они добро знају реалне податке. То њихово истраживање је на нивоу целе земље, са којим ми не можемо да се такмичимо, јер се Нова С не види на нивоу целе земље. Наравно да је њима згодно да ту статистику представљају на начин на који је представљају.

 

У којој мери је рецимо позиција Н1 и других медија, који су нападани, у неку руку, и апсурдна? На пример, ако министар каже да сте ЦИА телевизија, шта је одговор – нисмо, ми смо професионални. Сви ти “епитети“ медије, који морају објаснити да је реч о неистини, стављају и једну дефанзивну, па и ирационалну позицију, зар не?

 Наравно да је апсурдно, јер си ти стално у ситуацији да говориш – нисам ја. На другој страни, компликовано је и непримерено медијима да примењују методе које примењују политичари, а то је да уместо одговора на напад, нападну политчара и оптуже га за нешто. Тако медији не могу да функционишу. Још нешто. Ми се све време бавимо собом јер смо стално принуђени да одговарамо на неке спољне нападе. На известан начин вас тако блокирају, јер у тој атмосфери изворни посао не можете да радите нормално. Мислим да им је и то циљ, да се сваки дан бавимо тим, уместо програмом, јер не само да констатно слушамо оптужбе и нападе већ се њихов број умножава, имајући у виду да имају много функционера и много медија, који понављају једно те исто. Дошли смо до тога да понекад кажемо – па не можемо више да реагујемо на ово, пусти их, не морамо да се бранимо. 

Та атмосфера је заправо постала “нормалност“?

Како да не. Тачно се види на “Твитеру”. Ботови који дуже Југослава истог тренутка саспу лавину коментара, читава се машинерија упрегне када он објави најобичнију вест, коју смо већ објавили на сајту. 

Зна се ко је човек који је писао претеће писмо, али да ли се зна ишта о другим инцидентима? На пример, ко је бацао летке, да ли ишта знамо о објављивању ЈМБГ Југослава Ћосића пре две године на једном порталу, да ли је иједан случај разрешен од стране институција?

Не, они то не сматрају случајевима. Када је реч о лецима, класична полиција је одмах одреаговала и изашла када смо их позвали. Иначе, озбиљније реагују у случајевима у којима постоји неко озбиљно кршење закона, на које би могли да реагују страни медији или да им замере страни функционери, а што не би могло да се брани. Мислим да је цела прича са лецима организована. Не верујем да странка стоји директно иза тога, али стоје људи који припадају неким паралелним структурама моћи, очигледно. Ми видимо да је ту константно извесни Богољуб Пјешћић који се одједном појавио и говорио против Н1 за телевији О2, у специјалној емисији где је измислио да има увид у нека интерна документа о телевизијама, у којима се види непрофесионалност рада редакције. Дакле, чине све да би показали да ми не радимо професионално, да нас дискредитују, па су уводили људе у програме који не значе ништа у јавном животу, али их користе. 

Шта се десило са мејлом који је завршио код Весића у рукама?

Ништа. Наши адвокати су поднели пријаву, а онда је он поднео контратужбу и то ће сада бити на суду али све је то пинг-понг лоптица и потпуно апсурдно. Мејл који сам ја послао интерно завршио је код њега.

Када говоримо о целој овој ситуацији, неко ко би са стране гледао програм Н1 би рекао да сте ви слободна телевизија, која ради потпуно слободно, критикује, сумња, нема забрањених тема. Делује као слобода, а заправо то није. Какав је твој лични осећај слободе?

То би било када не би било ових притисака. Осећао бих се слободно зато што немам притисак власника, али постоји тај други притисак. Стално имам у глави како ће нешто да се протумачи, у смислу да не направимо грешку. Јако смо опрезни. Презадовољан сам колико мало грешака смо имали с обзиром на чињеницу у каквим околностима радимо. Уобичајена је ствар да се направи нека грешка нарочито у медију који производи десет сати програма дневно. Али, не осећам се довољно слободно јер притисак, желео или не, има ефекта, не можеш да апстрахујеш све што је око тебе и да правиш програм без свести о тим притисцима. То увек стоји над главом и стално размишљамо унапред – ако ово кажемо шта ће онда да буде контра ефекат? Колико таблоида ће да нас разапне због тога? То јесте ефекат који они са свим тим притисцима остварују, али можда смо и опрезнији због тога и професионалнији.