Вести
24. 10. 2019.
Хибридни рат дезинформацијама над Балканом
Црна Гора и остале земље у региону годинама су полигон за сајбер нападе и ширење лажних вијести којима поједине стране силе, прије свих Русија, покушавају да подрију и успоре евроатланстке интеграције држава насталих након распада бивше Југославије.
Министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић је на панелу о опасностима од дезинформисања који је одржан у Подгорици, казао да је Црна Гора 2016. први пут искусила директни покушај мијешања у унутрашње ствари, преко сајбер напада, па до покушаја државног удара.
Бошковић каже да је такво дјеловање Русије настављено али како истиче неким другим средствима и моделима утицаја, првенствено преко медија који шире дезинформације у вези са владиним политикама.
„Данас немате нити једну владину политику која није на удару овог регионалног медијског хаба (мреже) дезинформисања и стварања негативне перцепције, негативне слике у јавности. Ти субјекти владине политике дефинишу као пропале, штетне по грађане и које ће имати катастрофалне последице за будућност црногорског друштва. Све то раде како би избори 2020. били дочекани у атмосфери хаоса, незадовољства и да би се створили одређени бенефити за ту страну која иницира један овакав сценарио“, истиче Бошковић.
Бошковић је казао да „Спутњик шири дезинформације на Западном Балкану, а домаћи медији од кредибилитета, преносе такве информације“.
„Данас је у региону створена нажалост таква атмосфера, да је Русија заштитник, а западне снаге да су представници свега лошег“, казао је Бошковић. Он тврди да су за то криви и новинари, односно да многи од њих несвјесно, без зле намјере учествују у томе.
Намјера центара из којих креће хибридни рат против Црне Горе и других земаља региона јесте да се подрију вриједности западне демократије на овом подручју, истиче амбасадорка САД у Црној Гори Џуди Рајзинг Рајнке.
Она је истакла да Русија пласирањем лажних вијести покушава да збуни јавност у земљама региона и успори њихов напредак.
„Русија покушава да збуни, да јавност учини несигурном у смислу тога шта се дешава. Радећи на тај начин они успоравају напредак, посебно онај који води ка ЕУ и евроатланским интеграцијама. То је било тако очигледно 2016. године овдје у Црној Гори прије њеног приступању НАТО и прије парламентарних избора“, поручује америчка амбасадорка.
Рајзинг је додала да у борби против лажних вијести није проблем само са ботовима, него и да се мора радити на медијском описмењавању, а да грађани морају да буду опрезни, коју вијест да узму за вјеродостојну.
‘Организовано шире лажне вијести’
Директор Атлантског савеза Црне Горе Саво Кентера оптужио је Русију да покушава да дестабилизује власт у Црној Гори, као и све демократске снаге на Западном Балкану, које теже ЕУ и западним вриједностима.
Он је критиковао одлуку ЕУ да због противљења појединих чланица, у првом реду Француске, не почне приступне преговоре са Сјеверном Македонијом и Албанијом, наводећи да је погрешна.
„Ако препустите Западни Балкан Русији, Кини или неком другом, запитаћете се како ће ЕУ изгледати за неколико година. Тада ћете се питати зашто смо одложили проширење, али биће касно“, поручио је Кентера.
Кентера је као примјер лажне вијести, навео ситуацију од прије неколико дана када је објављено да је премијер Сјеверне Македоније поднио оставку:
„Многи медији су објавили да је Заев поднио оставку, а да се нису потрудили да провјере ту информацију.“
Медији у региону су подложни ширењу лажних вијести, без обзира на то да ли то раде свјесно или су жртве манипулације.
У Босни и Херцеговини (БиХ) дјелује 1.500 медија који су бар једном доказано објавили лажну вијест, каже Дарко Бркан из портал raskrinkavanje.ba.
Бркан каже да су током једногодишњег истраживања и анализе посматраних медија примијетили да постоји цијела мрежа (хаб), домаћих али и гласила из окружења који организовано шире лажне вијести.
„Тај хаб заправо није у БиХ него га чини 14 медија из БиХ и 15 медија из Србије који доказано међусобно дијеле дезинформације и имају преко 10 веза у ширењу различитих дезинформација. То је алармантно јер они раде заједно и оперативно. Међу тим медијима је и Спутњик“, истиче Бркан.
Међународни експерти упозоравају да је у посљедње вријеме продор лажних вијести и различитих дезинформација све снажнији на друштвеним мрежама и да су корисници тих платформи све чешће жртве обмана и манипулација.
„На примјер у Грузији али и другим бившим совјетским републикама људи већину информација свакодневну примају путем Фејсбука и осталих онлајн платформи и руски ботови и креатори лажних вијести који раде за Кремљ покушавају да их доведу у заблуду и на тај начин утичу на формирање погрешног мишљења о одређеним темама и питањима“, каже Ето Бузиашвили, аналитичарка из области дигиталне форензике у САД.
Експерти су сагласни да се свијет након завршетка Хладног рата нашао у епицентру хибридног рата у којем је дезинформација постала главно оружје ауторитарних режима у борби против демократије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.