Вести
14. 10. 2019.
Бољи живот
Са полазницима 44. генерације Школе новинарства Удружења новинара Србије јуче сам мало попричао о вестима, а потом смо заједно прегледали њихове прве покушаје да у пет редова одговоре на оних пет “дабљу” питања (ко, шта, где, кад и зашто).
Мене је, да будем искрен, највише интересовало зашто се, уз све деградације ниподаштавања, уз разне комесаре и са(т)рапе, ова наша професија још доживљава као некаква улазница за бољи живот, не само код младих који не раде ништа већ и код далеко старијих којима је дојадио њихов свакодневни посао у некој канцеларији или трговини.
То ме подсетило да сам се у петак увече у “Акорду” са пријатељима из “5П” групе сликао у “Бољи живот аранжману”, оно кад Попадићке седе а њихови мушкарци стоје око њих.
Бољи живот је у случају мојих некадашњих ученика из “Блица” двоструко присутан, као сећање на дане кад су у једној великој редакцији градили велике снове и као жал због чињенице што многи сада раде послове који немају баш пуно везе са оним што су од мене могли да науче.
Новинарство се у обе ове приче приказује као сан који вреди проживети, чак и кад нам падне мрак на очи!
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.