Вести
14. 10. 2019.
Кристин Лорд говори за Данас
Председница IREX: Подићи свест да професионално новинарство није бесплатно
Данас је прави изазов имати одрживе приходе како би се омогућило квалитетно новинарство. Мислим да ће професија опстати, али ће и даље морати да се прилагођава и да тестира многе нове моделе за генерисање прихода, како бисмо и даље могли да плаћамо високу цену истраживачког новинарства.
То истиче у интервјуу за Данас Кристин Лорд, председница међународне организације IREX, која је прошле недеље отворила конференцију „Права мера медија“ у Београду.
У оквиру USAID Пројекта јачања окружења за одрживост медија који спроводи IREX формиран је и Клуб читалаца Данаса, са идејом да се наша редакција у будућности више ослања на читаоце, а мање на оглашиваче.
Са Кристин Лорд смо разговарали о раду IREX-а у Србији и свету, али и о правцима којима се креће професионално новинарство и његовој шанси за опстанак. Том приликом, уредник нашег портала Бојан Цвејић уручио јој је почасну чланску карту Данасовог Клуба читалаца.
Које су главне теме којима се IREX бави на глобалном нивоу?
– IREX је активан у више од стотину земаља широм света и његове активности се односе на промовисање праведнијих, просперитетнијих и инклузивнијих друштава. То постижемо тиме што подржавамо лидере на свим друштвеним нивоима, анимирамо младе, оснажујемо медије, институције цивилног друштва, и институције које се баве управом, али радимо и на глобалном нивоу у смислу олакшавања приступа образовању и квалитетном информисању, а то управо подразумева приступ независним медијима. Такође, пружамо грађанима алате који су им потребни да критички приступају конзумацији медијских садржаја.
Управо сте се вратили из Украјине. Можете ли да направите паралелу између вашег рада у Украјини и овде у Србији?
– Врста посла који обављамо у обе земље је врло слична, а то је унапређивање медијске писмености. Свуда у свету грађани су преплављени информацијама, дезинформацијама, лажним вестима, тако да сви треба да развијемо вештине које ће нам омогућити да критички конзумирамо садржаје, препознамо манипулисање емоцијама, разликујемо чињенице од мишљења, оцењујемо власништво над информацијама и изворе вести. У том смислу смо осмислили курикулум „Научи да распознајеш“ (L2D, Learn to Discern), који спроводимо широм Украјине; овај курикулум је део формалног образовања, конкретно у средњим школама у Украјини, а овде у Србији више радимо неформално у заједницама и помоћу младих тренера који помажу младима да сами развију такве вештине.
IREX у Србији спроводи Пројекат јачања окружења за одрживост медија (Strengthening Media Systems project). Какви су ваши утисци о овом пројекту?
– То је веома изазован, али и важан пројекат. Заиста се надамо да ћемо успети да на крају видимо да су независни медији у Србији стварно оснажени, и да ћемо пружити медијским кућама алате који су им потребни да би постали активни, висококвалитетни пружаоци новинарских услуга, да имају одрживе изворе прихода, а све то са циљем да грађани Србије и даље имају приступ независним, квалитетним и непристрасним медијима и то на дуже стазе. Потребно је да на крају испред себе видимо здрав медијски сектор.
Из вашег исксутва, да ли мислите да ће професионално новинарство опстати?
– Мислим да хоће, али је оно у свету, као и овде у Србији, под великим притиском и то не само политичким већ и притисцима нових пословних модела. У доба интернета грађани очекују да добију много тога без плаћања, али на крају крајева, неко ипак све то мора да плати, нарочито за квалитетне вести, било да се плаћа преко оглашавања или претплата или се ради о масовним изворима информација. Зато мислим да овде, у Србији, али и другде у свету, морамо да уведемо много нових иновација у медијски сектор како би се ово постигло.
Да ли су људи у свету свесни да информација није бесплатна и да морају да издвоје новац да би имали независне медије?
– Сматрам да свест расте. Када се интернет први пут појавио, верујем да су људи просто очекивали да ће сви садржаји бити бесплатни, али мислим да људи почињу да увиђају да морају да плате да би добили квалитетне вести. Видимо да сада, нарочито у САД, постоји очекивање да се неке услуге плаћају, тако да се свест мења. Такође, људи схватају да уколико не платите садржај, онда ви као корисник садржаја постајете производ, јер компаније продају ваше податке и начине на које конзумирате информације и мислим да људи постају свесни тога да управо те компаније на њима зарађују новац.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.