Вести
11. 10. 2019.
Колико је тешко доћи до информација од јавног значаја
Грађани, новинари, невладине организације, прошле године изјавили су 3.346 жалби поверенику за информације од јавног значаја, а он је оценио да је чак преко 80 одсто жалби основано. И у свом извештају упозорио је да су органи јавне власти у последњих неколико година све мање спремни да дају информације и да углавном прођу некажњено. Славољупка Павловић из Канцеларије повереника за информације од јавног значаја каже за РТС да су министарства та која најчешће не извршавају решења повереника када он наложи да се одређене информације дају.
Које информације грађани најчешће траже од органа јавне власти, а шта они углавном крију?
Грађани најчешће траже информације које се тичу генерално трошења јавног новца, као и информације које се односе на рад органа јавних власти, како поступају у пословима своје надлежности, у предметима, жалбама. Оно што јесте поражавајућа статистика, то је да су управо министарства та која најчешће не извршавају решења повереника када он наложи да се одређене информације дају, затим органи локалне самоуправе, као и јавна предузећа.
Многи органи ипак прођу некажњено за кршење Закона.
Доношењем новог Закона о општем упрвном поступку који је у јуну 2017. ступио на снагу дошли смо у ситауцију да не можемо да утврдимо основицу за изрицање тих новчаних казни, а с друге стране, сви који би требало потенцијално да извршавају одлуке повереника, односно решења о новчаном кажњавању, као што су Народна банка Србије, основни судови, прекршајни судови, извршитељи, из различитих разлога су се огласили ненадлежним.
Како оцењујете предлог да повереник убудуће органе власти кажњава са по 20.000 динара највише 10 пута, да ли мислите да ће то помоћи?
Ми смо већ указали да је тај износ новчане казне непримерено мали и то може довести до тога да се одуговлачи поступак, да просто морате десет пута да доносите решење о новчаном кажњавању по 20.000 динара.
Поред новчане казне коју повереник може да изрекне органу јавне власти, казне су Законом предвиђене у износу од 5.000 до 50.000 динара и за директоре, одговорна лица, односно оне који донесу одлуку да сакрију информацију. Али шта се показало за све ове године, колико ти директори заиста одговарају и плате казну из свог џепа, шта ради Управна инспекција уопште по том питању?
И кад прекршајни суд изрекне неку санкцију, казну ту новчану плаћа орган јавне власти, а не онај ко је одговоран, вероватно би први корак био да постоји лична одговорност. Навешћу податак из годишњег извештаја повереника за 2018. годину - Управна инспекција није поднела ниједан једини захтев за покретање прекршајног поступка против одговорних лица у органима јавне власти.
Када после свих покушаја орган ипак не достави информације, поверенику остаје да тражи помоћ Владе, која треба да обезбеди да се његово решење изврши, односно да се информације доставе. Међутим, повереник се годинама жали на то да у протеклих десет година од 238 његових захтева Влади, Влада није реаговала ни у једном случају. Шта то показује и где видите решење тог проблема?
Вероватно је један од проблема што Влада уопште није одредила службу или лице које ће да буде одговорно за то да се обезбеди изврешење одлука повереника.
Од када сте имали увид у Нацрт Закона о изменама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја указивали сте да он иде у правцу смањења транспарентности - дакле, да поред шест највиших органа у држави више нећемо моћи да изјавимо жалбу поверенику, жалбу када не добијемо информације ни против Народне банке Србије, већ ћемо до информација морати преко Управног суда.
Ми стварно не видимо ту разлог да они буду изузети из надлежности повереника посебно што је у нацрту додат један изузетак који наравно није апсолутни да се може ускратити или ограничити приступ информацијама у ситуацијама када је то неопходно због заштите монетарних интереса земље.
Такође сте указали и на то да предузећа са већинским власништвом државе да од њих чак нећемо моћи ни да тражимо информације од јавног значаја, заправо да постоји могућност да се тако нешто деси. Колико су управо та предузећа крила податке?
Код њих је највише недисциплине када је у питању поступање по Закону. Чак је и Европска комисија указала да је то јако лоше решење, које би јако снизило ниво достигнутих права тако да ми се надамо да се дефинитвно одустало од те идеје.
Скоро три године су прошле од како је Министарство државне управе формирало радну групу за израду измена Закона. Тај посао, како су нам рекли, још није завршен, па нису могли ни да нам доставе Нацрт. Финализација је у току, кажу да разматрају и ставове новог повереника. Шта су његове замерке на Нацрт у који је имао увид?
Мање-више то су потпуно исте замерке које је повереник и претходни и институција као таква повереника имала. С тим што је нови повереник предложио да послове надзора над спровођењм Закона преузме повереник, онај би био овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка уместо Управне инспекције.
Коментари (1)
Остави коментар11.10.
2019.
Ah
Pođimo od definicije javnog značaja, da li je zaista u pitanju javni ili lični interesni značaj.
Одговори