Вести
26. 09. 2019.
Кинески новинари ће полагати испит оданости партији и председнику Си Ђинпингу
Уколико желе да обнове своје акредитације, новинари у пријатељској Кини мораће да положе испит који укључује и теме као што су „Мисли Си Ђинпинга“ и „Марксистичко новинарство“. Тај испит је „гротескан“, поручује Седрик Алвијани из Репортера без граница.
Кинеске новинаре чека још већа контрола и присмотра власти, с обзиром на то да је Одељење пропаганде Комунистичке партије Кине (КПК) обавестило медије да ће до краја ове године новинари морати да положе обавезни тест оданости према КПК и председнику државе. Тест ће се спроводити помоћу апликације која служи да би се ширила пропаганда Си Ђинпинга.
Мисли Си Ђинпинга
Ниво новинарских слобода је већ сада на минимуму, па је тако Кина 177. држава од укупно 180 на Индексу медијских слобода Репортера без граница. Увођење теста оданости партији и председнику могло би да доведе до новог стропоштавања ка дну на Индексу медијских слобода.
„Тај гротескни испит очигледно има за циљ да застраши новинаре и да омогући режиму савршен разлог да забрани рад и последњим критички настројеним гласовима у медијима. Тај испит је као мера која вас подсети на Северну Кореју у којој су новинари приморани да буду чланови партије и постоје само како би служили пропаганди Великог вође“, поручио је шеф канцеларије Репортера без граница за Источну Азију Седрик Алвијани.
Пилот-тест, у којем ће учествовати чак 10.000 новинара, биће организован у Пекингу у октобру, јавили су Репортери без граница. Како је објашњено, испит се састоји из пет секција, које укључују „Мисли Си Ђинпинга“ и „Марксистичко новинарство“. Да би положили испит, новинари морају да остваре између 80 и 120 бодова, а имају право да једном понове испит.
Као у славна времена КПЈ и Тита
Верност партији и оданост једном вођи нешто је што део јавности на овим просторима подсећа и на ситуацију у некадашњој Југославији, када није смела да се пропитује улога Савеза комуниста Југославије и, наравно, Јосипа Броза Тита. Медији су били под директном контролом политичких комесара и комисија за идеолошки рад, политичко-пропагандне активности и информисање, а уредници су често били бирани по партијској линији.
Како је једном приликом објаснио спољнополитички новинар Бошко Јакшић, „прописи су се једноставно знали“. Према речима некадашњег уредника Радио Београда Душана Радуловића, било је довољно да се направи и нека „мала алузија“ о Титу па да се заврши на суду.
Ипак, период после смрти доживотног председника СФРЈ означио је нови период за слободу штампе у некадашњој Југославији, па су се тако јавили омладински листови, попут Младине, НОН-а или Ферал трибјуна, који су тресли темеље социјалистичког самоуправљања.
Данас је Кина за српске званичнике пријатељска земља, са којом се негују толико срдачни односи да председнику Александру Вучићу и његовом специјалном изасланику за односе са Кином, бившем председнику Томиславу Николићу на памет не пада да поставе питање медијских слобода у тој земљи. Можда и зато што је то модел о коме сањају, али који у Европи, бар засад, не би прошао.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.