Вести
20. 06. 2011.
Превише медија, а мало оглашивача
Грегори Питс, шеф одељења за комуникације америчког Универзитета Норт Алабама, говори за Данас - У односу на величину земље и број становника, више од хиљаду регистрованих медија у Србији је превелики број, нарочито имајући у виду тржиште оглашавања које не може да подржи толико број гласила - истиче за Данас Грегори Питс, шеф Одељења за комуникације америчког Универзитета „Норт Алабама“.
Према његовим речима, напредак по питању слободе медија у Србији је уочљив, поготово у односу на период деведесетих година за време режима Слободана Милошевића када су медији представљали „гласила власти“.
- Генерално, медији су у свету данас слободни, што потврђују извештаји Фридом хауса. Међутим, на земље у којима не постоје слободни медији се често заборавља, већ се више пажње посвећује углавном делимично слободним земљама, зато што се зна да су ризичне и да могу да „крену другим путем“, објашњава Питс.
Када је реч о будућности штампаних медија, Питс сматра да ће они увек имати своју улогу у јавности и да ће остати присутни на тржишту, јер још „постоје људи који воле да читају вести на папиру“. Он додаје да, на пример, у Србији постоји читава једна генерација публике која нема навику да користи предности нове технологије, као што је интернет.
- Употреба нових технологија и интернета, што се тиче информисања, је релативно скупља, односно много је јефтиније купити новине. Међутим, новине морају да пронађу и начин како да читаоцима наплате свој садржај на интернету, а читаоци се морају навићи да плаћају онлајн садржај, наглашава наш саговорник.
Према његовим речима, одрживост медија, ипак, не подразумева само пласирање њиховог садржаја, већ и продају рекламног простора, па се самим тим мора комбиновати информативни садржај са рекламама. За излазак из кризе у медијима, наш саговорник сматра да нису потребни бољи новинари, као што многи тврде, „већ способнији менаџери који ће бити на челу медијских организација“.
Питс, такође, сматра и да у свакој земљи мора да постоје локални медији, јер су то једина гласила која се баве основним и свакодневним темама становништва. Како каже, циљ локалних медија треба да буде, сем извештавања о дешавањима из околине и привлачење локалних оглашивача. На питање колика је значајна улога јавних сервиса, Питс наводи да је неопходно да постоји емитер у служби јавног сервиса који ће се разликовати од комерцијалних медија. Наиме, комерцијалним медијима, према његовој оцени, основни циљ је пре свега зарада, а тек потом производња вести и информисање публике.
- На основу мог осмогодишњег искуства доласка у Србију, Радио-телевизија Србије (РТС) налази се у транзицији и тај процес траје прилично споро, као и у другим областима. Ипак, чини ми се да је РТС постигао одређени напредак, али треба да се настави са радом још интензивније, јер публици процес транзиције никада неће деловати довољно брзо - каже Питс.
Антрфиле : Скајп као будућност новинарства
Грегори Питс истиче да нове технологије омогућавају многе предности у раду данашњих новинара. С друге стране, као негативну страну технологија наводи што саговорници од новинара захтевају да на питања одговарају мејлом како би на неки начин контролисали новинаре, који тако не могу да прате одговоре и поставе потпитања.
„Комуникација мејлом је лакша и бржа, и понекад једино решење, али новинари треба да поставе границе и не прихватају да увек шаљу питања. Велику предност, ипак, видим у Скајпу, јер овим програмом новинари могу радити „уживо“ интервју упркос великој удаљености“, закључује Питс.
Б. Цвејић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.