Вести
23. 08. 2019.
РЕМ, "услов свих услова" за изборе - шта им замерају опозиција и цивилни сектор
Од свих захтева опозиције и стручног тима "1 од 5 милиона", један провејава као најзначајнији - смена чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије, без које део опозиције најављује сигуран бојкот наредних избора. Због чега је РЕМ кључна адреса за спровођење фер изборног процеса и које су кључне замерке опозиције и цивилног сектора?
Регулаторно тело за електронске медије независна је институција која штити и развија слободу мишљења. Тако би барем требало да буде, међутим, по оцени цивилног сектора, РЕМ је миљама далеко од тога, до те мере да више није питање да ли та институција ради свој посао, него да ли уопште постоји.
Од 2012. када је РЕМ на 78 представки грађана медијима изрекао 48 мера, до тога да у последње две године, са четири пута више жалби, није реаговао ниједном. Чињеница да је пре седам година, регулаторно тело за време изборне кампање имало 23 седнице, док је прошле године Савет заседао свега пет пута, за Рашу Недељкова из ЦРТЕ знак је да РЕМ постоји - про форме.
"Ја могу да се усудим да кажем да уколико се покаже да ће РЕМ и у наредном периоду радити на начин на који је радио у изборној кампањи 2017, 2018, па и 2016, да то тело у суштини више и не треба да постоји", каже Недељков.
Списак одлука Регулаторног тела који је ишао на воденицу владајуће странке је дуг - од тога да неће пратити извештавање медија током минуле кампање за председничке изборе, преко отворено навијачких наступа појединих чланова Савета, до чињенице да је то тело већ три године у крњем саставу, са свега шест од предвиђених девет чланова. Власт је спремна да разговара само о потоњем.
"Ја мислим да није довољно да се само три члана допуне. Ја мислим да је овај Савет, после пуне три године урушавања комплетне институције, у којој цела јавност зна да они не раде - а у фебруару су чак променили и правила која су постојала, која су њих обавезивала да се понашају по закону, да би могла ова Вучићева медијска сцена да ради шта хоће - тај Савет је сам себе деградирао", сматра бивша чланица Савета РРА Гордана Суша.
Оно што опозиција, медији и невладин сектор оцењују суштинским питањима демократије - а то је одговорност за реч изговорену у јавном простору, власт види као покушај појединих политичара, пре свега Драгана Ђиласа, да у, како кажу, независно тело, инсталира своје послушнике.
"Зато је њему изнад свега стало да се домогне РЕМ и да ту убаци своје људе, и отуда инсистирање на крајње сулудом захтеву да Скупштина мимо закона смени комплетан РЕМ и да се на основу политичког договора, а не закона, изаберу нови чланови", рекао је Владимир Ђукановић из СНС.
Да ли је захтев за смену чланова РЕМ-а противзаконит? Није. За покретање расправе о њиховој смени довољно је да иницијативу покрене двадесет посланика, што су опозициони посланици и учинили још пре две године. Њихов захтев да се расправа уврсти у дневни ред, међутим, никад није стигао на ред.
"То су управо оне рупе у процесу. Када не постоји јасна политичка воља, нађе се начин како да до тога не дође. Зато и кажем - предуслов да би се уопште било шта урадило је да мора постојати политичка воља. Оно што бих ја као активиста за демократију очекивао јесте да та воља проистекне из мотивације да се среди стање, а не да се одговори некаквом политичком захтеву, с које год стране он долазио. Ми морамо да схватимо да проблеми постоје", каже Раша Недељков.
У опозицији, по свему судећи, губе веру у компромисно постизање решења у преговорима с властима. Савез за Србију већ је најавио да ће, уколико до 15. септембра не дође до промена у руководству РЕМ-а и РТС-а, наредне изборе бојкотовати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.