Вести
30. 07. 2019.
Отишли су корак даље
Обезбеђење ми је забранило улазак на конференцију за новинаре на коју сам уредно позвана!
Вербално насиље, прогон, увреде и омаловажавање, које трпим већ дуже време настављено је и данас. Градска власт је неовлашћено применила принуду, тако што ми није дозвољено да уђем на конференцију за новинаре у салу Градског већа, на којој је требало да буде најављена манифестација "Тешњарске вечери", на коју сам уредно позвана из Градске управе.
Радник обезбеђења је стао испред мене, поред се нашла и екипа ТВ Ваљево плус, са питањем "где сте пошли", на шта сам одговорила да идемо на конференцију за новинаре о Тешњарским вечерима. Потом се ТВ екипи обратио речима: "Ви можете, изволите", а мени је рекао: "Ти не можеш да уђеш!" и заградио ми пролаз. Изненађено сам упитала због чега, уследио је одговор: "Ниси позвана, напусти зграду!".
Рекла сам да јесам позвана и показала два позива добијена мејлом; један је упутила јуче Светлана Марковић, запослена у Градској управи, а други јутрос у 07.18 Протокол града Ваљева. На крају оба позива пише: "Позивамо вас да испратите овај догађај!", а у потпису Кабинет градоначелника.
Међутим то није било довољно раднику обезбеђења, који ми и даље није дозвољавао да уђем на конференцију за новинаре инсистирајући да напустим зграду.
Покушала сам да снимим, телефоном, радника обезбеђења који ме онемогућава да обављам свој посао и не дозвољава улазак на конференцију за новинаре, међутим он ми је запретио да ће позвати полицију. На мој одговoр да и треба да позове полицију како би се утврдило због чега ме спречава да радим свој посао, поново ми је наредио да "напустим хол". Потом је позвао колегу, који је убрзо дошао са истим захтевом – да "напустим објекат" и да ће "звати полицију, ако наставим да снимам".
За то време у сали, у којој су већ били организатори конференције и новинари, колега са ТВ Ваљево плус пренео је колеги из Напреда да неће да ме пусте, који је организаторе питао да ли је тачно да неким новинарима није дозвољен улазак у салу?
Како ми је касније пренето, организатори су прво били збуњени, није им било јасно о чему се ради, сазнавши шта је у питању пребацивали су једни са других ко одлучује о томе ко може а ко не може да уђе у салу, да ли организатори конференције за новинаре или домаћин Градска управа. Тек након неког времена одлучили су да нема никаквих препрека, те су рекли раднику обезбеђења да може и мене да пусти у салу.
Видно узнемирена нисам могла концентрисано да пратим конференцију, али сам остала до краја да бих питала ко је и због чега наредио раднику обезбеђења да ме не пусти на конференцију за новинаре. Организатори - директори Центра за културу, Музеја и Туристичке организације, су рекли да они нису уз извињење због непријатности коју сам доживела од радника обезбеђења.
То што сам доживела је више од непријатности и понижења. Онемогућена сам да обављам свој посао, ускраћено ми је Уставом загарантовано право – право на рад, и изложена сам дискриминацији која је забрањена по Закону о јавном информисању и медијима.
Новинари, иначе, имају статус "лица која врше послове од јавног значаја", али не обазирући се на то, радник обезбеђења ме је принудом спречио да обављам свој посао, а својим бахатим односом ме понизио. Због тога сам цео случај пријавила у Полицијску управу Ваљево тражећи да се утврди идентитет радника обезбеђења, као и лица по чијем налогу или овлашћењу ми је забранио улазак на конференцију за новинаре, ради подношења пријаве против одговорних.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.