Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Награда за (не)професионално информисање јавности
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

19. 07. 2019.

Аутор: Ненад Новичић Извор: Цензоловка

Награда за (не)професионално информисање јавности

Одлука Управног одбора РТС-а да Драгану Бујошевићу, генералном директору овог јавног медијског сервиса, по други пут у протеклих шест месеци продужи уговор о раду, овог пута до истека мандата од пет година, није изненадила ни политичку ни медијску јавност.

У штуром саопштењу РТС-а наводи се да је „Управни одбор потребном већином гласова донео одлуку о продужењу уговора о раду генералном директору Драгану Бујошевићу, до истека мандата“, иако је по сили закона требао да оде у старосну пензију још 15. јануара ове године, са навршених 65 година.

И док за редовне професоре Универзитета постоје јасни критеријуми за продужење уговора о раду након испуњавања услова за одлазак у старосну пензију, као што су нпр. на Факултету техничких наука у Новом Саду, где се између осталог тражи да је „наставник након стицања звања редовног професора остварио значајне резултате у научном раду, односно уметничком стваралаштву и у развоју наставно-научног подмлатка на Факултету и тиме значајно допринео раду, угледу и афирмацији Факултета и Универзитета“, то није случај и за генералног директора РТС-а.

Управни одбор РТС-а се оглушио о захтеве дела јавности у вишемесечним протестима под називом „Један од пет милиона“, који тражи смену Драгана Бујошевића и Ненада Љ. Стефановића, уредника Информативног програма РТС-а (сада је на предлог Бујошевића поново изабран за уредника овог програма али у в. д. стању) јер, како је изнето у отвореном писму на скупу у јануару ове године: „Сваки дан уместо чињеница емитују на јавном медијском сервису лажи и клевете председника Србије Александра Вучића“.

Овај орган управљања РТС-а је остао дужан одговора, не само подносиоцима захтева за смену најодговорнијих у РТС-у већ и свим грађанима Србије – само зато што имају електричну енергију у својим домовима и пословним просторима, која се сматра цивилизацијском тековином, морају да плаћају месечну таксу за јавни медијски сервис Србије и у објектима које не користе, без обзира шта им се са њега „сервира“ – који су то досадашњи резултати у раду генералног директора РТС-а били опредељујући да му се продужи уговор о раду до маја следеће године.

Да ли је то оцена Бујошевића, изречена у „Дневнику“ ове јавне медијске куће, уочи 2019. године, да је РТС и 2018. године најгледанија телевизија у Србији и један од 17 јавних медијских сервиса у Европи који је најгледанији у својој земљи, да је „једина телевизија која има веома високе стандарде и која покушава да очува вредности друштва и нормалност Србије“.

Да ли су ти „стандарди“ испоштовани када јер у питању остваривање јавног интереса овог медијског сервиса да у својим програмским садржајима, који су наведени у члану 7 Закона о јавним медијским сервисима („истинито, благовремено, потпуно, непристрасно и професионално информисање грађана,… поштовање и представљање основних људских права и слобода, демократских вредности и институција и унапређивање културе јавног дијалога,…… поштовање и подстицање плурализма политичких, верских и других идеја и омогућавање јавности да буде упозната са тим идејама, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском и сличном становишту или интересу;……. развој медијске писмености становништва и др.)

Програмски савет РТС-а се никад није експлицитно изјаснио, већ „увијено у рукавицама“, као на заједничкој седници програмских савета РТС-а и РТВ-а, која је одржана 16. октобра прошле године, а пренео РТС: „Чланови програмских савета сагласни су у оцени да органи јавних медијских установа, менаџмент и уређивачки тимови треба у будућем раду још активније да ослушкују потребе аудиторијума, активно тражећи ставове, идеје и мишљење јавности, консултујући се са слушаоцима и гледаоцима о најважнијим програмским питањима, темама и дилемама, охрабрујући грађане да учествују у перманентној јавној расправи о квалитету радио и ТВ програма и подносећи им конкретне и јасне извештаје о свом раду“.

О остваривању јавног медијског интереса у информативним програмима РТС-а јавност никада није потпуно и објективно информисана од стране органа овог медијског сервиса. Да није мониторинга и истраживања које спроводе медијска удружења, независне организације и појединци који се баве медијима, јавност не би сазнала праву истину, као што је објавио „Истиномер“ у анализи под насловом „Јавни сервиси (ни)су у служби грађана“.

„Анализа коју је радила Дубравка Валић Недељковић, шефица катедре за новинарство на Филозофском факултету у Новом Саду, једно је од ретких истраживања овог типа, али се односи искључиво на анализу централне дневне информативне емисије, објављене на сајту регионалне медијске организације SEE Media Обсерваторy. Према овој анализи, премијер Александар Вучић и владајућа Српска напредна странка заузима две трећине Дневника 2 РТС-а, што је пет пута више него када је дошла на власт 2012. Истиче се и да се улога медија сузила на преношење вести о раду Владе Србије, од којих су већина протоколарне вести. У анализи се наводи да информативне емисије оба јавна сервиса (Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине) у овом тренутку не садрже гледишта и аргументе представника јавности у јавној дебати на теме које су у интересу грађана. Такође, како се напомиње, јавни сервиси не обрађују довољно критички теме из свакодневног живота“, наводи „Истиномер“.

Аутор је дипломирани политиколог

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси