Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Кетрин Винер, уредница која је препородила Гардијан: Наша улога је да читаоцима дамо наду
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

18. 06. 2019.

Аутор: Филип Рудић Извор: Цензоловка

Кетрин Винер, уредница која је препородила Гардијан: Наша улога је да читаоцима дамо наду

Преносимо излагање Кетрин Винер о принципима којима се водила у креирању уређивачке политике, који су преокренули судбину чувеног британског листа, те о концентрацији на квалитет, о бољој комуникацији са читаоцима, али и о уверењу да медији не треба само да набрајају шта је лоше, него да пруже наду у бољу будућност.

Главна уредница британског Гардијана Кетрин Винер креирала је од 2015, када је преузела уређивање овог дневног листа, уређивачку политику која је стабилизовала његове финансије и довела га до првог пословног добитка после скоро 20 година.

Кетрин Винер је у петак после подне имала најпосећеније излагање на овогодишњем самиту Глобалне мреже уредника (ГЕН) у Атини, у дворани Грчке националне опере у Културном центру Фондације „Ставрос Нијакрос“. Говорила је о томе како је преокренула судбину Гардијана, који је губио милионе фунти годишње, објаснивши да су до тога довеле промене уређивачке политике, концентрација на квалитет и боља комуникација са читаоцима, као и уверење да медији не треба само да набрајају шта је лоше, него да пруже наду у бољу будућност.

Новинарство је нападнуто, колапс грађанског живота

„Ово је време у ком новинарство нападају ауторитарне вође, који затварају новинаре или одбацују добро извештавање као ’лажне вести’, време алгоритама чији власници одбацују одговорност за штету коју њихов производ изазива“, рекла је Кетрин Винер на почетку свог излагања.

Она је упозорила да је свет постао „збуњујуће“ место које угрожавају климатска криза и неумерени капитализам који ствара велику неједнакост и поделе. Ове велике промене дестабилизовале су националне политичке сцене широм света, од Болсонара до Ердогана, од Салвинија и Трампа до Брегзита, док истовремено доживљавамо колапс грађанског живота.

„Јавни простор се приватизује, јавним службама од виталног значаја укидају се финансије. У Уједињеном Краљевству постоји нова хронична криза бескућништва, као и у многим другим богатим земљама. Гардијан је недавно открио да постоји сегрегација деце из богатијих и сиромашнијих породица на лондонским игралиштима“, рекла је Кетрин Винер.

У таквој ситуацији Кетрин Винер је пошла од претпоставке да читаоци и људи уопште желе да помогну једни другима, да деле искуства, буду део заједнице, и да имају контролу над својим животима.

Како каже, млади и стари у градовима и селима, они који су за Брегзит и они који су за останак Британије у ЕУ, осећају се издани и немоћни, а то расположење присутно је широм Европе и света, и произвело је плиму незадовољства које потреса политичку сцену.

Националисти и десничарски популисти нису добили на европским изборима широм континента, као што су неки предвиђали, али су остварили значајне резултате. У овим збуњујућим временима, залагање за јавни интерес постало је изузетно важно за медије, наводи Кетрин Винер.

У таквим околностима Гардијан је остао проевропска медијска организација, која препознаје значај прекограничне сарадње.

„Наравно, никад нисмо били некритични према ЕУ, њеним институцијама и политичарима… Али идеја Европе, њени идеали и заједничке културне и друштвене везе које делимо – од фундаменталног су значаја за Гардијан и нашу сестринску публикацију Обзервер“, рекла је она.

Кетрин Винер каже да је интересовање за Гардијан у Европи порасло у последње време, и да је саобраћај на Гардијановим платформама из 27 земаља ЕУ достигао „рекордне нивое“, укључујући 4,5 милиона посета из Грчке.

Такође је велики број читалаца из Европе одлучио да финансијски подржи овај лист, тако да „упркос Брегзиту, Европа има већи значај за Гардијан него икад“.

Кетрин Винер каже да је у Гардијану читала чланак који описује кризе у свету када јој је на памет пала мисао да новинари треба да учине више за читаоце – да им дају наду. У почетку је била забринута због идеје „озареног оптимизма“.

„Али док сам читала о нади, схватила сам да нада није оптимизам. То је невероватно озбиљан ангажман са светом, то је разумевање света, стављање света у контекст и веровање да још увек имамо моћ да га променимо набоље. Нада је антинемоћ“, рекла је она.

Принципи и омот од скроба 

Кетрин Винер је пред уредницима из целог света дефинисала своје схватање улоге коју има Гардијан:

„Ако људи желе да разумеју свет, морамо да им врло јасно понудимо – чињенице којима могу да верују, информације које су им потребне, написане и уређене брижљиво и прецизно. А ако људи желе да створе бољи свет, морамо користити нашу платформу да негујемо машту, идеје, нове алтернативе, уверење да ствари не морају бити онакве какве су сада.“

У том циљу, она је дефинисала пет новинарских принципа којима ће се Гардијан руководити, од којих је први – оставити отворен простор за различита мишљења, мада ће се Гардијан, како је рекла, „увек држати прогресивних идеја и политика“.

„То значи да ћемо објављивати нове и сукобљене идеје, аргументоване чланке аутора из целог политичког спектра, чак и ако се не слажемо са њима. Такође ћемо имати простор за нове идеје, позитивна решења за светске проблеме, без обзира на то да ли долазе из света науке, заштите животне средине, од економиста, или само од локалне самоуправе“, рекла је Кетрин Винер.

Други принцип је сарадња са читаоцима, другим партнерима и издавачима. Гардијан је, према речима Кетрин Винер, у последње три године сарађивао са више од 100 различитих организација.

Она подсећа да је Гардијан део пројекта Забрањене приче, мреже новинара који штите и завршавају приче колегиница и колега којима је прећено или који су убијани широм света.

Гардијанова истраживачка новинарка Џулијет Гарсајд имала је нарочиту улогу у настављању рада убијене малтешке новинарке Дафне Каруане Галиције, заједно са многим другима.

„Било је сјајно видети да су Забрањене приче прошлог месеца у Варшави добиле посебно признање на додели Европске новинарске награде. Заједно са нашим пријатељима из Зидојче цајтунга били смо укључени у пројекте Панамски папири и Рајски папири, који су имали озбиљне последице на оне који избегавају плаћање пореза широм света“, каже Кетрин Винер.

Гардијан такође сарађује са читаоцима и маргинализованим заједницама. У марту прошле године, након што је 17 ученика и професора убијено у пуцњави у гимназији у Паркленду (Флорида, САД), Гардијан је позвао ученике који праве школски часопис да посете канцеларију листа у Њујорку, да уређују америчко издање Гардијана на један дан и да извештавају са марша ученика против оружаног насиља у Вашингтону.

Такође, како каже Кетрин Винер, Гардијан је годинама посвећен квалитетном новинарству на тему животне средине. Недавно је променио правила писања о климатским променама, тако што је почео да користи друге термине, као што је „климатска узбуна“ уместо „климатских промена“, што им звучи „превише пасивно и нежно“.

Људи који поричу ову опасност називају се управо тако – порицатељима, а не скептицима, како је обичај у неким другим медијима.

„Суботње штампано издање Гардијана сада долази у омоту направљеном од скроба од кромпира уместо у пластичној кеси, и читаоцу воле ту промену“, каже Кетрин Винер.

Читаоци не желе „брзу храну“ кликбејта

Њен следећи принцип, како каже, јесте да све што се објављује мора бити од значаја за неки од аспеката живота читалаца, без обзира на то да ли се пише о технологији, моди, науци, спорту или уметности.

„Читаоци желе хранљиво штиво, не да се гоје брзом храном кликбејта. Све што објавимо мора бити значајно“, рекла је Кетрин Винер.

Према њеним речима, Гардијан сада објављује за трећину текстова мање него пре три године, јер се концентрише на квалитет уместо на квантитет.

Одговарајући на питања публике, она је рекла да је мит да постоје вредне и важне приче за које не постоји публика.

„Кад смо почињали овај пројекат и погледали чланке који имају најмању читаност, уопште нисам била изненађена – биле су то небитне и досадне приче. Ако постоји важна прича која не привлачи публику, наша одговорност је да јој пронађемо публику, а то учините избором наслова, промоцијом, начином на који представите причу на друштвеним мрежама“, рекла је она.

Следећи принцип је поштено извештавање, што је „од суштинске важности за демократију“.

„Превише је важних догађаја о којима се извештава површно, а они заслужују стрпљење и пажњу, форензички прецизно извештавање које открива неправду или даје глас ућутканима“, рекла је Кетрин Винер наводећи пример Гардијановог истраживања о томе како владине строге имиграционе мере таргетирају британске грађане карипског порекла.

Извештавање је почело као прича о људској цени коју је поднела једна особа, а с временом је откривено да је хиљадама црних Британаца ускраћена здравствена нега, да су изгубили послове или чак били депортовани на Јамајку.

Након много месеци игнорисања од стране владе, прича је коначно довела до политичког скандала и оставке секретара унутрашњих послова. Влада Уједињеног Краљевства са извинила хиљадама људи који су били погођени и установила модел компензације за њих. Извештавање је променило британску имиграциону политику.

Са принципом поштеног извештавања повезано је и поверење читалаца. Како каже Кетрин Винер, Гардијан је пре два месеца најавио да ће старе приче бити обележене годином објављивања када се деле на друштвеним мрежама, како би се ограничило ширење дезинформација.

„Урадили смо то јер су политичке групе делиле старе приче из Гардијана као да су се недавно десиле како би промовисале своје агенде“, рекла је она.

Како је додала, на интернету многи медији покушавају да помогну промоцију истинитих информација насупрот „онлајн лажима и преварантима које финансира ’мрачни новац’“.

„Ако Гардијан то може, са својим слабим ресурсима и финансијама које су тек недавно постале одрживе, сигурно светске технолошке компаније могу да предузму сличне кораке у борби против лажних вести“, рекла је она.

Последњи принцип који Кетрин Винер помиње јесте разноликост, инклузивно новинарство које укључује различите гласове, иначе ће се извештавање удаљити од људског искуства читалаца.

„Пропуштаћемо приче и повећаћемо неповерење у медије, јер људи из другачијих средина из различите перспективе гледају на то шта је вест. Новинари треба да су део заједница о којима извештавају, не да ’лебде’ изнад њих“, рекла је она.

Кетрин Винер је истакла да жене сада држе многе позиције у Гардијану, које су раније држали мушкарци, укључујући и њу као главну уредницу. Тим који извештава из седишта владе и парламента чини 70 одсто жена, а и главни адвокат фирме такође је жена.

ПРЕПОРОД: КОЛЕГЕ СУМЊАЛЕ, АЛИ ЧИТАОЦИ НИСУ

Поред пет принципа Гардијановог новинарства, лист се руководи идејом економске одрживости, каже Кетрин Винер. Када је постала главна уредница 2015. године, међутим, њој и новом директору Дејвиду Пемселу представљене су „драматичне бројке“.

„Оглашавање у штампи било је у колапсу, а профит од пораста дигиталних реклама ишао је готово у потпуности Фејсбуку и Гуглу. Схватили смо да идемо ка великом оперативном губитку од око 80 милиона фунти“, рекла је она.

Осим смањења трошкова, почела је да тражи нове начине стварања прихода. Гардијан је већ имао систем претплатника и донатора, али је у њему било само 12.000 људи.

Кетрин Винер је одабрала два новинара са искуством да унапреде везе између Гардијана и читалаца, а они су саставили тим од других новинара, истраживача, аналитичара, дизајнера, стручњака за маркетинг и менаџмент.

„Они су схватили да, док постојећи чланови и претплатници махом желе да нас подрже кроз уплату и да заузврат добију нешто опипљиво – многи људи нису желели ништа. Желели су само да подрже Гардијан директно, у оној мери и онолико често колико могу себи да приуште“, рекла је она.

Тако је Гардијан почео да позива људе да донирају – и „рођен је модел финансирања путем прилога“. Сличан приступ није неуобичајен међу мањим новинама у Британији, али велике медијске организације су пре уводиле ограничен приступ сајту, осим за претплатнике.

То да медијска организација тражи директне прилоге од читалаца било је нечувено у Уједињеном Краљевству, а та идеја није имала велику подршку ни унутар самог Гардијана, каже Кетрин Винер.

„Један новинар ме је стално заустављао у ходнику да ми каже: ’Још увек не схватам, шта тај који даје новац добија заузврат?’ Неке друге колеге су сумњале у нешто тако некомерцијално. Зашто би ико плаћао за нешто што добија бесплатно? Али читаоци су разумели. Неповерење колега је престало када су видели цифре“, рекла је она.

У последње три године Гардијан је добио финансијску подршку од преко милион људи, што укључује претплатнике на штампано и дигитално издање. Продаја дневног штампаног издања је рекордно висока, а поново је покренут и 100 година стар часопис Недељни Гардијан.

Прошлог месеца у Лондону руководство Гардијана је објавило да су имали мали оперативни профит по први пут у 20 година.

„Сада имамо највиши приход у последњих 10 година, најниже трошкове у последњих осам, 55 одсто нашег прихода је од дигиталног издања, и исти проценат прихода долази од читалаца уместо од оглашивача. Упркос опадању продаје штампе, имамо рекордну претплату на штампано и дигитално издање. Само осам одсто нашег прихода долази од огласа у штампи, а имамо више од 650.000 људи који редовно плаћају Гардијан, или као претплатници или као донатори“, рекла је Кетрин Винер.

Она је додала да су издања Гардијана у САД и Аустралији и сами одрживи и профитабилни, а због тога што Гардијан нема приватног власника или деоничаре него је фондација, тај мали профит иде на финансирање више новинарских садржаја.

У марту је сајт Гардијана имао 160 милиона посета и 1,35 милијарди отворених страница, са значајним порастом броја редовних читалаца.

„Сада постављамо себи амбициозан циљ за следеће три године: да достигнемо број од два милиона донатора до 2022, на двестоту годишњицу Гардијана“, најавила је Кетрин Винер.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси