Вести
10. 06. 2019.
Убиство Милана Пантића, 18 година касније: Новински текстови крију мотиве злочина
Осамнаест година након убиства новинара Милана Пантића тек смо на трагу откривања пуне истине и поприлично далеко од подизања оптужнице против налогодаваца и директних егзекутора напада на некадашњег дописника Вечерњих новости из Јагодине.
После пресуде за убиство Славка Ћурувије (која још није правоснажна), донесене 5. априла у тзв. Специјалном суду у Београду, верује се да би следећи велики искорак у решавању напада на новинаре могао бити управо случај Милана Пантића.
Ипак, Радослав Вучковић, виши тужилац у Јагодини, за Цензоловку објашњава да се, упркос различитим тумачењима у јавности, засад није дошло до конкретних доказа довољних за подизање оптужнице.
Непознати починиоци
„Предмет је у нашем тужилаштву, и даље је актуелан, међутим, у овом тренутку нема никаквих нових назнака у смислу откривања починилаца. Другим речима, још увек водимо истражни поступак против непознатих особа. У сталном смо контакту с Комисијом за истраживање убистава новинара и Радном групом МУП-а, али се, засад, до значајнијих нових резултата није стигло. Сведоци су саслушани, рађена су одређена вештачења, укључујући и ДНК анализу трагова, али она ипак није дала смернице у смислу нових праваца истраге“, појашњава Вучковић.
Подсећамо, кобног јутра 11. јуна 2001. године Пантић се враћао из продавнице када је испред стана у Јагодини у којем је живео пресретнут и металним предметом су му нанете смртоносне повреде по глави.
Према Вучковићевим речима, тада, на самом почетку истраге, постојала је идеја да случај води Тужилаштво за организовани криминал у Београду. Међутим, на заједничком састанку договорено је да предмет остане у Јагодини и да се Специјално тужилаштво укључи тек ако се утврди да је у Пантићево убиство умешана нека организована криминална група.
У овом тренутку, Тужилаштво у Јагодини и Радна група МУП-а су у сталном контакту и „јединствени су у напорима да се прикупи довољно материјалних доказа да се пређе из тужилачке истраге против Н. Н. извршиоца у подизање оптужнице“, оценио је Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.
„Посвећени смо једном циљу и нећемо одустати до коначног резултата. Надлежни органи се максимално залажу, али треба бити свестан и тежине овог предмета због раније аљкавости и протека времена“, каже Матић.
Пљачкашке приватизације
Непосредно по извршеном злочину 2001. године, у јавности су почеле спекулације да се мотив убиства крије у Пантићевим текстовима објављеним у Вечерњим новостима. Пантић је добар део своје новинарске каријере посветио писању о криминалу у поморавском крају.
Последњих година живота у фокусу су му биле финансијске малверзације у Јагодинској пивари (која је од 2016. у стечају) и припрема за приватизацију Цементаре Нови Поповац. Пре расписивања самог тендера за продају те цементаре, Пантић је писао да је купац унапред познат, као и да је већ одређен број радника који ће бити отпуштени.
Веран Матић је у изјави за Цензоловку поновио став по којем је мотив за Пантићево убиство „његово новинарско истраживање и посвећеност послу“. Према Матићевим речима, повод су текстови о приватизацијама о којима је Пантић писао и био добро обавештен. Из ове временске перспективе, наиме, види се да је Пантић унапред знао шта ће се десити, а да те ствари у то време нису биле ни на видику.
„Неке од особа у самом процесу имале су и те како жесток интерес, који се огледао у материјалној користи. Требало је колегу Пантића ућуткати да не пише о тим стварима јер је својим писањем отежао сам чин пљачкашке приватизације. Након убиства Пантића отворена су врата за несметано деловање истих тих људи који су га ућуткали. Убеђен сам да би се, да је једна од тих пљачкашких приватизација о којима је писао колега Пантић доживела судски епилог са осуђујућом пресудом, лакше могло доћи до доказа за ову истрагу која је у току“, сматра Матић.
Поводом петнаестогодишњице убиства у Јагодини, Матић је изјавио да смо у том тренутку били ближи „егзекуторима него налогодавцима“, као и да су „налогодавци веома препознатљиви“.
Три године касније Матић објашњава да, како истрага тече и како се докази прикупљају, „у једном моменту се више испољи један од сегмената који више приближи једном или другом, што је нормално када се води овако комплексна истрага“.
„Битно је да се и једном и другом посвећује максимална пажња, а истрага се води у циљу доказивања мотива кроз који се долази до наручиоца, као и до самих извршилаца овог злочина. Оптужница мора да се заснива на доказима до којих се настоји доћи током истраге – како полицијске, тако и тужилачке“, каже Матић.
Сазнања или докази
Комисија за истраживање убистава новинара основана је 2013. године. Пре тога полиција је у више наврата формирала специјализоване тимове који би се бавили овим случајем, међутим, није се дошло до опипљивих доказа и утисак је да је било различитих опструкција истраге.
Из локалне полиције саопштено је да су разговарали с више од хиљаду особа. Очекивало се и да хапшења током полицијске акције „Сабља“ 2003. године могу бацити ново светло на случај.
Тадашњи министар унутрашњих послова Душан Михајловић изјавио је да је „полиција имала низ сазнања о мотивима и извршиоцу“ Пантићевог убиства, али и да су „полицијска сазнања једно, а докази који су потребни тужиоцу да подигне оптужницу нешто друго“.
Михајловићев наследник Драган Јочић ово убиство је назвао „грешком“. Према његовом мишљењу, није било намере да се новинар убије, већ да се застраши, те да се радило о „стицају несрећних околности“.
Актуелни министар полиције Небојша Стефановић пак тврди како је он „лично заинтересован да се утврди истина о убиству Милана Пантића“, као и да је „спреман да уради све што је потребно да се дође до истине и у овом случају“. Осамнаест година после убиства, међутим, истину још увек нисмо сазнали.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.