Насловна  |  Деск  |  Вести из медија  |  Суботица: Бедеми власти све виши, воља новинара све слабија
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести из медија

25. 03. 2019.

Аутор: Наталија Јаковљевић Извор: Цензоловка

Суботица: Бедеми власти све виши, воља новинара све слабија

Новинари у Суботици се свакодневно суочавају са новим ограничењима у раду и све теже долазе до информација. Последица свега јесте и дезинформисаност грађана, који нису невини јер свесно пристају на лажи.

Локални медији, сматрају саговорници Цензоловке, немају снаге да се уздигну изнад послушничке културе која им доноси задовољење интереса, али не и задовољење интереса грађана у чије име би требало да раде.

Новинарка листа Политика Александра Исаков из Суботице за Цензоловку каже да комуникацију са локалном самоуправом доживљава као никад тежу.

„Мислим да би могло да се говори о постепеном, али сталном и континуираном сужавању простора за долажење до информација. То утиче како на рад новинара, тако и на квалитет информација којима располажу грађани“, сматра она.

Према њеним речима, новинари се свакодневно суочавају са новим ограничењима, и присиљени су да траже нове начине и путеве да од јавних служби добију информације.

„Утисак је да се на прсте једне руке могу набројати државне и градске јавне службе чији руководиоци могу да дају изјаве без тражења претходне сагласности неког вишег нивоа власти, да ли министарства или градске управе. Није потребно ни помињати какве то тешкоће ствара у дневном информисању“, казала је Александра Исаков.

Медијски експерт и бивши новинар у неколико локалних медија у Суботици Давор Марко рекао је да је ситуација у медијима данас још гора него раније, а такво мишљење дели и новинар Хрватске ријечи и некадашњи новинар Радио Суботице Златко Ромић.

„Бедеми локалне самоуправе су у односу према јавности још чвршћи и виши, а воља новинара да дођу до чињеница још је слабија“, сматра Ромић.

Као један од најбољих примера за ту тврдњу навео је случај када је градоначелник Суботице Богдан Лабан, због претњи чупањем гркљана које је упутио свом страначком колеги Владимиру Половини, сазвао конференцију за новинаре на којој им је саопштено да неће одговарати на њихова питања.

„Сви до једнога су требали напустити конференцију и пре њеног почетка, јер их је градоначелник тим гестом не само понизио него и претворио у његове колективне записничаре који глуме новинаре“, казао је Ромић.

Медија центар: На сва питања одговарамо у року

У градском Медија центру се не слажу са оваквим тврдњама. За Цензоловку кажу да одговарају на сва питања новинара и грађана – зато што је „објективно информисање грађана у обостраном интересу“.

На питање да ли је тачно да новинари најчешће не добијају одговоре на послата питања уколико се не позивају на Закон о доступности информација од јавног значаја, или да често добијају половичне одговоре, из градског Медија центра су одговорили да су надлежни у локалној самоуправи доступни и на располагању за сва новинарска питања.

„То потврђује и податак да је у протеклом периоду одговорено на сва питања у траженом року, што је свакако допринело правовременом информисању грађана“, кажу у МЦ.

„У локалној самоуправи се не прави разлика између питања за која се новинари позивају на Закон о доступности информација од јавног значаја или оних које медији свакодневно достављају градској управи. Уколико новинар сматра да је добијени одговор непотпун, углавном затражи допуну или појашњење. Градска управа у најкраћем могућем року доставља одговоре на сва додатна питања“, наведено је у одговору прес службе.

Из градског Медија центра су подсетили да се локална самоуправа одазвала позиву Славко Ћурувија фондације на дебате које су одржане средином јула 2017. године у Суботици и да је том приликом представник локалне самоуправе изнео и образложио неслагање са оценом да је локална самоуправа потпуно затворена за медије, што је и ушло у закључке са поменутих дебата.

ЛОКАЛНА ВЛАСТ ЗАТВОРЕНА ЗА МЕДИЈЕ

Славко Ћурувија фондација је средином јула 2017. године, у разговору са новинарима, НВО и грађанима, представила анализу локалних медија у Суботици, где је донет заједнички закључак да је локална власт потпуно затворена за медије.

Учесници су у јавној дебати навели да постоји утицај власти на медије, да недостају истраживања рада локалне самоуправе и теме које су суштински у интересу грађана, док из градског Медија центра тврде супротно.

Новинари: Одговори уопштени и невезани за питања

Локални новинари, међутим, тврде супротно.

Информације из области рада локалне самоуправе могуће је, у већини случајева, добити само уколико се питања писмено доставе Медија центру, рекла је Александра Исаков и додала да су одговори који се на тај начин прослеђују, уколико се уопште добију, углавном потпуно лишени „супстанце“ садржаја који може да послужи као информација, и по правилу стижу тек након неколико дана.

„Догодило се и да уместо одговора на питања која сам послала, након неколико дана добијем одговор који је већ прослеђен другој медијској кући, и у којем се дају опште назнаке, потпуно невезане за питања која сам поставила. Одговори су по правилу без потписа особе која их је дала, само уз безлично навођење службе из које су прослеђени. У таквој ситуацији, често је једини начин да се добију потпуне информације упућивање захтева по Закону о доступности информација од јавног значаја, мада чак ни то не значи да ће бити добијена тражена информација“, казала је Александра Исаков.

Искуства Златка Ромића са локалном самоуправом никада нису била посебно добра, али, како је рекао, нису никада била ни никаква као сада.

„Обраћао сам им се до пре две године с питањима која су се односила на локалне проблеме, а резултати су били све само не добри. Конкретно, или сам добијао половичне одговоре или одговоре који се не тичу постављеног питања него начелних правних аката, или их једноставно нисам добијао. Цела комуникација се одвијала дописивањем преко мејла, јер им, не знам због чега (можда због тема), није одговарао разговор уживо и могућност да се том приликом саговорнику поставе и потпитања, иако сам у сваком допису управо то наглашавао као потребу“, рекао је Ромић.

Александра Исаков је подсетила да су одавно укинути редовни брифинзи, недељни сусрети новинара са градоначелником, због чега је новинарима још теже да дођу до информација од јавног значаја.

„Новинари више не могу да присуствују седницама Градског већа, а нема ниједног састанка, скупа, разговора који воде и организују представници локалне самоуправе а да новинари могу да им присуствују. Највише што може са таквих састанака да се чује јесу кратке изјаве, често дате и пре почетка разговора“, рекла је она.

Давор Марко сматра да су данас ретки примери активних и храбрих локалних медија у Србији који професионално извештавају, а отворено и аргументовано критикују рад локалне самоуправе.

„Све се свело на сервилност, односно на политичко разрачунавање са неистомишљеницима, уколико је власник медија неко ко не припада владајућој политичкој струји“, рекао је Марко.

Он сматра да у Суботици никада није било примера истраживачког и критичког новинарства спрам локалне самоуправе, уз часне изузетке, а то су углавном новинари – појединци.

„Суботица је мали град, и људи, новинари, политичари, бизнисмени градили су личне односе и они су увек утицали на квалитет новинарства и начин на који се извештавало о политици и политичарима“, казао је Марко.

Социолог Бранислав Филиповић сматра да су локални медији, попут већине, изразито инструментализовани због лоше економске ситуације у којој се налазе.

„У зачараном кругу сиромаштва које влада Србијом, локални медији немају снаге да се уздигну изнад послушничке културе која им доноси задовољење интереса“, казао је Филиповић.

Грађани дезинформисани, свесно пристају на лаж

Златко Ромић је рекао да грађане у целој овој причи нико ништа и не пита, од јавног сервиса па до најмање читаног локалног сајта или новина – грађани су, једноставно, дезинформисани, ако из ове категорије (информисаности) изузмемо вести о искључењима струје или воде, о поласцима и одласцима аутобуса и временску прогнозу.

„У свему осталом грађанима се, уместо озбиљно припремљене информације, проверене и прожвакане, нуди огољена пропаганда која за циљ има стварност приказати лепшом него што јесте, с јасним истицањем ко је за то заслужан“, казао Ромић.

Према његовом мишљењу, грађани нису у целој овој шаради невини, јер, као и медији, у већини свесно пристају на лаж и увреду здравог разума, при чему добар део њих такав „интелектуални материјал“ прихвата и, мало-помало, усваја као свој став.

Александра Исаков сматра да се на тај начин губи демократска „кондиција“ свих учесника у том процесу: и грађана који све мање користе своје право на информације из јавне сфере, и носилаца јавних функција неспремних да дају податке из својих области, али и новинара који раде у малим срединама а чији медији не подржавају упорно и доследно трагање за важним информацијама.

„За лоше стање у медијима нису криви само политичари, нити медији, па ни цивилни сектор, него сви заједно“, рекао је Филиповић и додао да су за такву ситуацију одговорни и грађани чија борба за слободу укључује, пре свега, и борбу за слободне медије.

ФИЛИПОВИЋ: МЕДИЈСКА МАШИНЕРИЈА У ФУНКЦИЈИ ГОЛИХ ИНТЕРЕСА

Социолог Бранислав Филиповић сматра да је ситуација у медијима катастрофална, али да то данас није некаква новост.

„Последице системског занемаривања медијских слобода и уопште игнорантски однос према медијским политикама тичу се, пре свега, грађана и њихове потребе за објективним, неутралним, благовременим информацијама. Деловање сваке политичке структуре, од почетка новог миленијума наовамо, има за исходиште некритичку медијску машинерију стављену у функцију голих интереса“, рекао је Филиповић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси