Вести
15. 02. 2019.
Панел - Дигитализација радија у Србији
Панел „Дигитализација радија у Србији” у организацији Удружења радио-станица РАБ Србија, а уз подршку Министарства културе и информисања, одржан је 12. фебруара у Београду.
Да ли је дигитално ДАБ емитовање јефтиније и квалитетније, да ли је решење симулкаст, да ли ћемо дигитализацијом радија поспешити медијски плурализам, да ли је 5Г коначно решење, била су само нека од питања на која се тражио одговор.
Помоћница министра за електронске комуникације у Министарству трговине, туризма и телекомуникација проф. др Ирини Рељин најавила је да ће Србија већ овог месеца добити стратегију о дигитализацији радија, а потом и правилник о покривености дигиталним сигналом, као и да то говори да држава иде у правцу дигитализације овог медија. За почетак, рекла је, циљ је да се таквим сигналом покрију сви ауто-путеви, а нарочито они делови где долази до прекида ФМ сигнала.
– У Европи се није појавило ништа боље од ДАБ-а, те је он почео да се уграђује у нове аутомобиле. Када говоримо о дигитализацији радија, олакшавајућа околност је та што не постоје законски рокови, као што је то било у случају дигитализације телевизије – објаснила је помоћница министра проф. др Ирини Рељин.
Став да ће дигитализација радија бити кључна за радио-дифузију, изнео је и државни секретар за информисање Александар Гајовић, и додао да она нужно не значи и гашење ФМ сигнала.
– Србија у том правцу мора да иде без обзира на евентуалне проблеме, а када кажем проблем, мислим на пријемнике у аутима. Ова тема изискује и детаљну анализу – рекао је државни секретар, и позвао власнике радија да учествују на предстојећим јавним расправама о Нацрту медијске стратегије, где се обрађује и ово питање.
Слађан Станковић, руководилац Сектора технике у ЈП-у „Емисиона техника и везе”, указао је на то да су приликом дигитализације телевизије у Србији све стране биле за тај поступак, што није случај када је реч о радију.
– Управо због тога не постоји сметња да се дигитализација радија спроводи врло пажљиво. Све одмеравамо. Сигурно се ништа преко ноћи неће урадити, а нарочито не на штету пружалаца услуга – напоменуо је он.
Његов колега из ЈП-а „Емисиона техника и везе” Зоран Гаћиновић, руководилац Службе радио планирања и стандардизације, истакао је да је у октобру прошле године Србија започела пробно дигитално емитовање експерименталног програма Радио Београда и да је у плану да се и с других предајника прошири дигитално емитовање.
– Са шест предајника покривеност овим сигналом била би око 77 одсто, а урађен је и Нацрт правилника о плану расподеле ДАБ-а – додао је он.
Дијана Крсмановић, виши саветник у Служби за радио-комуникације РАТЕЛ-а, рекла је да би уколико дође до дигитализације радија, пружаоци услуга плаћали коришћење мултиплекса, а да би локални емитери добили већу покривеност сигналом. Подсетила је и да свака држава има одређен број ФМ фреквенција који се не може повећавати.
– Зато би дигитализација радија могла да повећа број станица. Предност може да буде и у могућности увођења специјализованих програма – рекла је она, и додала да је питање да ли је 5Г интернет у експанзији.
О томе да ли би већи број радио-станица значио и разноврснији и квалитетнији програм, и како би се оне финансирале са становишта емитера, говорили су чланови РАБ Србија. Заменик председнице РАБ Србија, Ференц Берчек истакао је да је за власнике важно питање да ли би могли живети од дигиталног радија, а његов одговор је негативан.
– Ми оглашивачима данас нудимо слушаоце. Код дигиталног радија те податке нећемо имати јер нећемо знати ко је од њих купио ДАБ уређај. Даље, у Србији се годишње прода око 25.000 нових возила, од тога 50 одсто има уграђене ДАБ пријемнике. То је мало. Боље да сачекамо неке нове технолошке могућности, попут 5Г мреже. У будућности ће бити важне све платформе, не само ДАБ, те је будућност радија у симулкасту који подразумева пренос и емитовање аналогних и дигиталних радио-дифузних сигнала – рекао је Берчек.
Сличног размишљања је и Марио Радојковић, члан Савета РАБ Србија и власник нишког „Наџи Банкер радија”. Он је рекао да се на Радио данима Европе 2018. о ДАБ-у није говорило, већ да је акценат стављен на интернет, подкасте, стриминг… и то зато што наведене платформе слушаоце ништа не коштају.
– Комерцијалне радио-станице креирају програм какав траже слушаоци. За специјализоване програме нема довољно ни слушалаца, а ни платежног тржишта. Бојим се да немамо чак ни тржиште за повећање броја радио-станица. У Србији је много дубљи проблем… ДАБ мени као власнику не би донео нове слушаоце, али би сигурно с већом покривеношћу морао да мењам програмску концепцију, што не желим, јер локалне радио-станице с добрим локалним програмима највеће су богатство српске радијске сцене – поручио је Радојковић.
Рајка Галин, извршна директорка РЕМ-а, подсетила је да су садашње дозволе издате емитерима само за аналогно емитовање програма.
– Када те дозволе истекну, регулатор ће морати да размишља и о томе да покривеност сигнала буде усаглашена с новом техником, како би сви били у равноправном положају. Разговараћемо и с пружаоцима медијских услуга. Надам се да ће, ако дође до тога, све проћи без проблема, као што је то било и у поступку дигитализације телевизије – рекла је она.
Члан Савета РЕМ-а, проф. мр Горан Пековић сложио се да је дигитализација неминовност и да држава треба да размишља о медијском плурализму, подсећајући да ни 5Г мрежа није бесплатна јер је за њу неопходан интернет. У Европи су, додао је, подељена мишљења о ДАБ-у.
– Удео у тржишту би се свима смањио, а власници би морали да мењају бизнис модел. Радио ће код нас дуго још бити на ФМ-у, а свакако тај медиј треба да буде на свим платформама, па и на дигиталној – рекао је Пековић.
Медијски стручњак из Хрватске Томислав Јакобовић пренео је искуство из те земље, у којој је неколико радио-станица дигитализовано, покривеност дигиталним сигналом је око 50 одсто, а свега један одсто грађана слуша програм путем ДАБ-а.
– Мислим да је питање оправданости увођења ДАБ-а јер нам стиже 5Г, односно да ли смо закаснили с ДАБ-ом – упитао је Јакобовић.
С обзиром на то да се у медијима често као позитиван пример дигитализације радија наводи Норвешка, која је прва земља која је спровела дигитализацију радија, медијски стручњак с београдског „Наџи радија” Невена Азиновић рекла је да је конфигурација те северне земље таква да ФМ сигнал никада није могао допирати до свих њених крајева, али и да Норвешка није потпуно угасила ФМ сигнал. Подсетила је да мобилни телефони, такође, немају могућност емитовања ДАБ сигнала и да се мобилна телефонија увелико припрема за 5Г технологију. Осврћући се на специјализоване програме, нагласила је да су они исплативи у развијеним земљама и навела пример Велике Британије у којој постоји и развијено грађевинско тржиште, па тако постоји и радио намењен само грађевинцима.
На крају панела, модератор скупа, председница РАБ Србија, Маја Раковиц изнела је податак да је удео радија у медијском колачу Србије свега 2,5 одсто, али да радио свих ових година опстаје.
– Тако ће бити и у будућности јер последњи подаци показују да 85 одсто укупног светског становништва слуша радио, а тај проценат је и последњих година у благом порасту. Питање је само коју ће платформу радио у будућности користити - закључила је Маја Раковиц.
Галерију фотографија можете погледати ОВДЕ.
Коментари (1)
Остави коментар16.02.
2019.
Ah
Svi u glas, u odbranu sprovodjena propasti!
Одговори