Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
14. 01. 2011.
„Нападнут новинар на задатку“
На основу закона о информисању молимо Вас да објавите демант на наслов у Вашим новинама, од 30.12.2010. године, под насловом „Нападнут новинар на задатку“
Данас, 26.12.2010. године око 12.30 часова налазио сам се у свом кафићу „Шанса“ за првим столом до улазних врата. У ово време у објекту на спрату су се налазили чланови ДС-а из Пожаревца. Исти су стални гости и дошли су како би попили пиће.
Тада је у кафић ушао Момчило Вељковић, поздравио ме и отишао према шанку. Ја нисам обраћао пажњу где ће се исти упутити. После неколико минута пришао ми је радник кафића-конобар који ме је обавестио да на спрату кафића Момчило Вељковић, звани Моче, узнемирава госте (овом приликом ми није речено на који начин исти узнемирава госте).
Ја сам одмах устао и отишао на спрат кафића. Видео сам Момчила В. како покушава да седне за сто који је био до стола за којим су седели чланови ДС-а.
Како сам од конобара обавештен да је Вељковић узнемиравао госте, а знајући да је исти склон претеривању, вређању, безразложном нападању људи и разним провокацијама, ја сам се како њему, тако и осталим гостима, обратио речима:
„Ја се извињавам свим гостима, Моче, молим те, немој да ми узнемираваш госте, замолио бих те да напустиш овај део кафића и да сиђеш доле.“
Нисам имао намеру да истог истерам из кафића, већ само да сиђе у доњи део кафића како би оставио поменуте госте на миру. Након ових мојих речи Вељковић, који је у међувремену сео за сто, устао је и обратио ми се речима:
„Ти ми претиш смрћу, хоћеш да ме убијеш„ и још неким речима на које нисам обраћао пажњу, нити одговарао на исте, јер знам о каквом лицу се ради, да је склоно изазивању других проблема, како би други према њему предузели неку агресивну радњу. Из свих ових разлога био сам максимално суздржан, а и у кафићу је било доста гостију.
Напомињем да је после мог позива да сиђе доле, Моче кренуо за мном и све време је држао стиснуту песницу уперену ка мени причајући неке увредљиве речи. Поново сам га замолио да ме не провоцира и да напусти кафић.
Он је то и учинио, али је пред вратима поново стиснутом песницом покушавао да ме испровоцира што и очевици могу да потврде. Када је изашао из кафића, стао је испред излога, извадио фотоапарат и фотографисао ме је и све време је нешто добацивао.
После отприлике сат времена од овог догађаја, док сам седео у кафићу окренут леђима ка пролазу ТЦ „Барили“, чуо сам да неко удара о излог, окренуо сам се и видео истог Вељковића који ми је махао неким папиром, затим је прекрстио руке испред себе показујући да ћу да идем у затвор. Ја на исто нисам реаговао.
Што се тиче неких псовки, претњи, увреда са моје стране према М. Вељковићу, како је објављено у вашем листу, одговорно тврдим и изјављујем да то није тачно и не одговара истини. Такође, овим путем изјављујем да нисам члан ниједне странке нити донатор ДС-а, како је објављено у истом чланку.
Због овако тешких оптужби приморан сам да покренем тужбу против провокатора као што је Момчило Вељковић који не бира средства да би блатио људе по граду Пожаревцу а, између осталог, то му је начин живљења.
Поштујући успомену на Мочетовог брата, покојног Милета Вељковића, изузетног и цењеног новинара и свог великог пријатеља, двоумио сам се да ли да уопште упућујем демант, иако се у објављеном чланку блати моје име и реноме мог кафића који је престижно место у граду Пожаревцу са двадесет година постојања.
Међутим, како је Момчило Вељковић покренуо УНС и НУНС принуђен сам да одговорим истином на овакве озбиљне оптужбе. Што се новинара тиче, увек сам свима излазио максимално у сусрет, давао изјаве увек када је то од мене затражено, такође и Момчилу Вељковићу.
Последња сарадња са Мочетом је била у вези давања изјаве о примени Закона о забрани пушења коју је исти и објавио у листовима чији је дописник.
Овом приликом обраћам се свим новинарима и јавности Србије да остајем отворен за сарадњу као и до сада и да у потпуности разумем новинарски посао и поштујем њихова права. Први осуђујем вандалске нападе на новинаре и саветујем истима да саслушају и другу страну ако је то могуће, пре објављивања овако тешких неистина које могу да повреде другу страну и угрозе нечији опстанак.
Зоран Петровић власник кафеа „Шанса“ у Пожаревцу
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.