Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
14. 10. 2010.
Како подредити државну власт праву?
„Зашто специјални тужилац не одговара на питања УНС”, 8. 10.
Оправдано госпођа Љиљана Смајловић поставља питање специјалном тужиоцу, зашто није покренуо „истрагу о истрази” о убиству Славка Ћурувије.
Није узета у разматрање „стара” изјава М. Симовића из акције „Сабља”, која указује на починиоце „свирепог убиства”.Нисам присталица прикривања криминалног састава у полицији (стварање јединица за специјалне операције) итд. Искуство са таквим државним системом безбедности говори да су најдиректније угрожавани грађани и државни поредак. Тако је било и од 1948. до 1956. године за време Информбироа.
Војном тужиоцу Вељку Жижићу и председнику Војног суда Мирку Крџићу стављено је у задатак од друга Тита да судски гоне присталице Информбироа. Они су то одбили као стари правници, са објашњењем да се за идејна размимоилажења у партији не треба кривично обрачунавати са неистомишљеницима преко суда. На то је Тика позвао Леку и тражио да полиција и УДБА преузму ту надлежност без суда и да отпремају и изричу казне припадницима Информбироа. Да за војне „кривце” формирају војни суд тамо где постоје јасни докази. Остале да шаљу на Голи оток. Укључили су и среске комитете. Генерал Крџић и Жижић ухапшени су. Крџић је страдао у истражном затвору у Београду под непознатим околностима, а Жижић је много година провео на Голом отоку. После пуштања са Голог отока дуго је живео у Београду и ћутао је. Крајем 80-их година је умро.
Ову причу неки ће сигурно запенушано оспоравати, али неће имати аргументе за другачије објашњење. Или можда хоће, што би било добро. Зато се унапред извињавамо за евентуалне непрецизности ове приче. „Државни тероризам” – према томе – код нас то није нова ствар.
И Славко Ћурувија је страдао, по свему судећи, од државног апарата сличног оном који је владао од 1945. до 1956. године.Постоктобарски државни апарат није схватио опасност од „деформација” служби безбедности. Није учинио много на чишћењу тог апарата од „опасних елемената”, од потенцијалног понављања догађаја.Ћурувију су по свему судећи ликвидирали присталице и службеници режима Слободана Милошевића, јер се он експонирао против владајуће гарнитуре и партијске Милошевићеве државе.
Он је био опасан за власт, јер је износио истину. Било би од непроцењиве користи да је држава ослобођена својих служби створених за ванправно поступање у наведеним случајевима. Тужиоци без МУП-а не могу то да утврде и то је слабост тужилаштва као органа који има ограничена овлашћења у односу на МУП, недовољно приступна.
Др Бранислав Фатић, бивши јавни тужилац у БиХ Београд
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.