Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
13. 09. 2010.
Српска ТВ на Косову у оквиру РТК?
Медијска слика Косова одраз је друштва. Радио и телевизијско тржиште је подељено и финансијски слабо, а проблема је све више, пише Зидојче цајтунг...
Ненад Миленковић показује нам цертификат који виси урамљен на зиду. Овај косовски Србин је две недеље, о трошку америчке амбасаде, похађао семинар за менаџмент у Тенесију. Тамо је учио како да своју телевизијску станицу – ТВ Пулс из Шилова - учини профитабилнијом на Балкану. Миленковић је директор ове телевизије и захвалан је Американцима - пре свега на донацији од прошле године: америчка агенција за помоћ УСАИД опремила је његову станицу модерном техником у вредности од 30.000 долара.
Американци желе приватну српску ТВ
САД пружају подршку ТВ Пулсу као и још тројим телевизијским станицама српске мањине, у оквиру своје политичке мисије: „Желимо да подржимо интеграцију косовских Срба“, каже Ендрју Клејтон из организације за помоћ медијима „Ирекс“ која је партнер УСАИД-а. „До сада се већина косовских Срба информисала преко радио и ТВ-станица у Београду“.
Године 2009, Американци су повезали четири ТВ-станице косовских Срба у „ТВ-мрежу“. Отада, те станице гледа четири петине српског становништва Косова. „Мрежа“ има амбициозан циљ: да прерасте у прву националну телевизију косовских Срба. Таква телевизијска станица која би имала домет на читавој косовској територији, већ је предвиђена и уставом. За УСАИД је важно да она буде приватно предузеће.
Немци желе јавни сервис попут АРД
Американци су, међутим, са својим плановима наишли на отпор – Немаца. Јер, под вођством немачког амбасадора на Косову, Ханс-Дитера Штајнбаха, међународне организације, политичари и представници локалних медија раде на сопственом моделу националне телевизије косовских Срба. Портпарол амбасаде је рекао да Штајнбах групу за планирање води као приватно лице. Али, у преговорима учествују и лобисти Европске уније, те представници УН и ОЕБС-а.
Приватни или јавни – спор око правог модела је истовремено и борба за бољу развојну помоћ. Унапређење живота српске мањине је прокламован циљ немачке спољне политике на Косову. Када је реч о медијима, немачка амбасада је пружала подршку једној мултиетничкој радио-станици у Приштини, а тако је две године било и са српским недељником „Глас југа“.
Штајнбах би желео да нова телевизија косовских Срба буде јавни сервис по угледу на немачке телевизије АРД и ЗДФ. Како би то тачно требало да изгледа, питање је о коме ће се преговарати овог месеца и у октобру.
РТК је у јадном стању
Модел који је доста вероватан јесте канал који би био под кровом јавног сервиса на албанском језику, Радиотелевизије Косова (РТК). Још непосредно по завршетку рата на Косову 1999, немачки стручњаци помагали су да та телевизија стане на ноге.
Американци су од почетка одбацивали тај пројекат, дајући милионе двојим приватним телевизијама косовских Албанаца. Обе телевизије данас доносе профит. За разлику од њих, јавни сервис РТК је у акутној кризи независности.
У октобру је Уставни суд Косова прогласио незаконитом телевизијску претплату од 3,50 евра по домаћинству. Сада РТК живи од инфузије из државног буџета: парламент је за 2010. годину одобрио 10,5 милиона евра, што је премало за добар програм.
У наставку:
„Неко ће морати да замре“
Ружичасти кармин и облачићи
У октобру је Уставни суд Косова прогласио незаконитом телевизијску претплату од 3,50 евра по домаћинству. Сада РТК живи од инфузије из државног буџета: парламент је за 2010. годину одобрио 10,5 милиона евра, што је премало за добар програм.
Тако гледаоци РТК морају да се задовоље латионамеричким сапунским операма, квиз-емисијама и балканском поп-музиком. Двоипочасовни јутарњи програм осмишљен је као нешто што треба да донесе добро расположење, са све ружичастим кармином и кулисама са облачићима. Вести најчешће остају ограничене на протоколарну политику.
Јавном сервису прети судбина да постане играчка у рукама владајуће Демократске партије. Један бивши уредник прича о застрашивању које спроводе политичари и представници владе: „Сви моји страхови су се потврдили. Они могу да назову телефоном РТК кад год хоће. Они могу да наруче новинаре да извештавају о њиховим састанцима“.
Европска радиодифузна унија се у новембру пожалила на угњетавање гласова који одступају од тога, те да влада од РТК очито жели да направи „некритични државни радио“.
КФОР је газда?
Но, ни српску телевизију ТВ Пулс не одликује баш независно новинарство. КФОР није само важна муштерија за рекламе, већ снабдева ову телевизију и садржајима. ТВ Пулс чак производи и емитује шоу-програм за КФОР. Директор телевизије Миленковић признаје да о међународној војсци још никада није критички извештавано – да и не говоримо о његовим донаторима, америчкој амбасади или организацији за помоћ медијима „Ирекс“: „Без њих не бисмо постојали“.
Да би ублажили финансијске муке српске медијске мреже, УСАИД и „Ирекс“ су у јулу организовали пријем. Миленковић је одржао говор. Пио се шампањац, послужен је хладан бифе и показана „Пауер поинт-презентација“ са бројем гледалаца. Био је то скуп промашај. На пријему су била читава два партнера...
Привреда једне од најсиромашнијих земаља Европе је на нули, незапосленост – према наводима Светске банке – износи 47 одсто. „У српској заједници још не постоји ниједна фабрика“, каже Миленковић.
„Неко ће морати да замре“
То што на Косову нико не може да гарантује телевизијски пренос без хаварије, свакако неће одушевити планере реклама. Нестанци струје су још увек део свакодневице. „Како онда да се придржавамо неког бизнис-плана“, пита Миленковић.
Питање је да ли Косово може да издржи две велике српске телевизијске станице. Када је реч о штампаним медијима, магазин косовских Срба „Глас југа“, коме је такође помагала немачка амбасада, 2009. је банкротирао.
Српска мањина на Косову данас нема сопствене штампане медије. Стручњак за медије при Програму УН за развој, Данијела Митић, сматра да ће сличне ствари да се догоде и на телевизијском тржишту мале републике: „Неко ће морати да замре“.
Аутор: Саша Бојић / Зидојче цајтунг
Одговорни уредник: Иван Ђерковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.