Вести
27. 07. 2010.
Криви су Тадић, Динкић и Чеда
За доношење противуставног Закона о информисању криви су сви осим Дачића и министара из СПС-а. Брадић је само послушни војник своје партије
Интервју
Љиљана Смајловић
председница УНС-а
Београд - Председница УНС-а Љиљана Смајловић каже у интервјуу Пресу да министар културе Небојша Брадић треба да поднесе оставку, пошто је Уставни суд оборио скандалозне одредбе Закона о јавном информисању. Она, међутим, напомиње да је Брадић само „послушни војник своје партије“, а да су кривци за доношење неуставног закона и лидер Г17 Плус Млађан Динкић, председник Борис Тадић, „сви у Влади изузев Ивице Дачића“, али и председник ЛДП-а Чедомир Јовановић.
- Повод за доношење измена и допуна Закона о информисању је био обрачун једног политичара са једним новинама. Економиста Бошко Мијатовић је најбоље рекао да је закон требало да реши „један стари, прљави сукоб између једног министра и једног издавача“, односно Млађана Динкића и Раје Родића. Он је то назвао „употребом државе у личне сврхе“.
- Шта је постигнуто том „употребом државе у личне сврхе“?
- Страх новинара и уредника да не направе грешку која ће бити кажњена гашењем новина произвео је аутоцензуру и послушне медије, у којима је данас још мање простора за изражавање различитих мишљења него пре годину дана. Хиљаде новинара изгубило је посао јер се држава, уместо да помаже медијској индустрији да опстане у кризи, бавила тиме како да застраши и дисциплинује медије. Власт је знала да је закон скандалозан и неуставан и зато га целе године није ни примењивала. То отвара нову, опасну дилему. Каква је земља у којој се доносе закони који се затим не спроводе? Ко је тај који одлучује који ће се закони овог друштва примењивати, а који неће? Сме ли ико осим парламента да има ту моћ?
- Ко је крив? Јавност тражи оставку званичног предлагача, министра Небојше Брадића, а он упадљиво ћути!
- Криви су сви у Влади Србије, осим Ивице Дачића и других министара из СПС-а, који нису подржали закон. Небојша Брадић је био само послушни војник своје партије. Он је изневерио своју улогу интелектуалца у друштву. Одговорност Млађана Динкића се подразумева, он је вукао конце. Али, не заборавимо ни одговорност Чедомира Јовановића, лидера тобож либералне и европске странке, без чијих гласова закон не би био донет. Часни изузеци били су Весна Пешић и Жарко Кораћ. Јовановић је зарад дила са влашћу изневерио слободу изражавања у Србији и своје европске принципе.
- Указујете и на одговорност председника Бориса Тадића?
- И данас ми је необјашњиво зашто је председник у рекордно кратком року потписао закон, спречавајући привремену забрану УСС-а до оцене уставности. ДС је можда био уцењен, како нам је иза леђа јавности сугерисано. Али остаје да је ДС трговао слободом медија како би купио опстанак Владе.
- Колумниста „Времена“ Теофил Панчић претучен је металном шипком у градском превозу. Застрашује ли вас чињеница да ниједан напад нити убиство новинара до сада нису решени?
- Напад на Теофила је напад на слободу изражавања. УНС неће имати разумевања за полицију ако не ухвати нападаче, иза којих је остала метална шипка и чија су лица видели путници у аутобусу, а можда и камере оближње банке.
Антрфиле : Власт шпијунира новинаре
- Тврдите и да Закон о електронским комуникацијама угрожава слободу медија?
- Закон о електронским комуникацијама је неуставан и власт то зна, али је свеједно решена да шпијунира новинаре и открива им изворе како би заштитила, рекло би се нераскидиву, везу између служби безбедности и политичара. БИА једним притиском дугмета сада може, без страха од закона, да открије све комуникације новинара са свим изворима, свеједно да ли телефоном или посредством електронске поште. Наши извори имају разлога да страхују, и можда ућуте...
Б. Бојић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.